Ren: Ako treba, prevrtaćemo kamenje

On je kazao da su EU i Kontakt grupa spremne da se "prevrne svaki kamen, pa i više od toga, da se aktivnim delanjem nađe rešenje kroz pregovore" za Kosovo. Ren je to rekao posle susreta s makedonskim predsednikom Brankom Crvenkovskim i time odgovorio na pitanje novinara da li EU razmatra "plan B" za uspostavljanje pravne osnove za odlazak misije EU na Kosovo ako ne bude rezolucije Saveta bezbednosti UN.

Evropski komesar je podvukao da EU daje punu podršku radu posredničke "trojke" Kontakt grupe i predstavniku EU Volfgangu Išingeru.

Ren je, takođe, izjavio da Evropska komisija podržava snažno zalaganje slovenačkog premijera Janeza Janše za brže uključivanje Srbije, Makedonije i drugih zemalja zapadnog Balkana u Evropsku uniju, čim te zemlje ispune nužne uslove.

Solana: Ima izgleda za dogovor

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana danas je ocenio da ima izgleda da se kroz pregovore o Kosovu postigne dogovor o statusu do 10. decembra i rekao da će EU biti spremna da pošalje svoju misiju na Kosovu kada UN odluče da povuku UNMIK.

Solana je u spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta istakao da se pregovori Beograda i Prištine uz posredništvo trojke Kontakt grupe "kreću napred" i da zato ima izgleda da se dođe do dogovora do 10. decembra.

On je rekao da će posle 10. decembra posrednička trojka Kontakt grupe podneti izveštaj Savetu bezbednosti UN i dodao da se ne zna da li će biti usvojena nova rezolucija UN o Kosovu.
Naglasio je da EU mora biti "spremna za svaki ishod", kao i za razmeštanje svoje misije za pravosuđe i policiju na Kosovu, za koju su, kako je podsetio, dali podršku Evropski parlament i Savet EU.

Prodi: Za Srbiju mora postojati velika perspektiva

Italijanski premijer Romano Prodi izjavio je u Rimu da za Srbiju mora da postoji velika i jasna perspektiva u Evropskoj uniji, javila je italijanska agencija Ansa.

Prodi je u razgovoru sa stranim novinarima u Rimu rekao da je to "jedini put koji treba slediti kako bi se konkretno doprinelo i u rešavanju pitanja statusa Kosova".

Italijanski premijer je istakao da Rim podržava rad pregovaračke trojke Kontakt grupe za Kosovo i podsetio da je nedavno uputio pismo Portugalu, predsedavajućem EU, u kojem je pozvao na nastavak i jačanje saradnje sa Beogradom.

Posledice nezavisnosti

Baton Hadžiju smatra da proglašenje nezavisnosti Kosova vodi stvaranju dva entiteta. Srpski političari s Kosova različito govore o posledicama.

Za manje od dve nedelje Beograd i Priština ponovo će sesti za pregovarački sto, ovog puta u Briselu. U Beogradu tvrde da će prva tačka dnevnog reda biti predlog o suštinskoj autonomiji, što će biti prvi put da se o tome razgovara. U međuvremenu, i dalje se kao opcija pominje jednostrano proglašenje nezavisnosti, ali i posledice koje bi to moglo da proizvede.

Po mišljenju političkog analitičara iz Prištine Batona Hadžijua, proglašenje nezavisnosti dovelo bi do stvaranja dva entiteta na Kosovu – srpskog i albanskog.

Svoje tvrdnje o nekoj vrsti odvajanja severa Kosova, Baton Hadžiju potkrepljuje događajima iz devedesetih godina i tvrdi da je to neka vrsta balkanskog principa.

Hadžiju za B92 navodi i da to ne bi moralo da znači potpuno odvajanje severa, već možda stvaranje neke autonomne oblasti:

"Posle toga imaćemo ono što se zove pritisak Srba sa severa da dođu policijske snage iz Srbije da ih sačuvaju. Mislim da bi u tom slučaju došlo do incidenata između KFOR-a i tih trupa, a mogli bi isto tako da imamo incidente između Albanaca, koji bi reagovali u tom slučaju sa juga Mitrovice. Tek posle toga ćemo imati ulazak KFOR-a u sredinu koji bi stavili sever Mitrovice u ledeni položaj nekoliko godina", ocenjuje on.

Da je takav scenario moguć smatra i Oliver Ivanović, jedan od predstavnika Srba sa Kosova.

Ivanović za B92 navodi da taj scenario nosi opasnost da će južni deo Kosova biti nezavisan bez ikakvih ograničenja:

"Ja mislim da bi to bilo opasno i teško jer bi to bitno oslabilo sve Srbe generalno, a sasvim sigurno bi predstavljalo nekakav okidač za albanske ekstremiste koji bi onda svoj gnev usmerili prema Srbima u centralnom delu i sasvim sigurno da bi Srbi u centralnom delu bili žrtve u takvom raspletu događaja", kaže Ivanović.

Takozvana "druga struja" koja postoji na severu Kosova, Srpsko nacionalno veće, smatra da je to neozbiljna ideja.

Nebojša Jović navodi da bi se time Srbi sa severa Kosova suprotstavili politici države Srbije:

"Samim tim otcepljenjem severa Kosova ne samo što bismo dobili isuviše mali procenat, nego bismo i definitivno pristali na taj način da se odreknemo svega onoga što je južno od Ibra. O podeli ne želimo da pričamo bar za sada, o tome ne želi da priča ni albanska strana, ni međunarodna zajednica, pa zašto bismo onda mi", kaže on.

Kapčan: Dve opcije za Kosovo

Stav SAD o Kosovu je jasan, ali nisu zatvorena vrata ni za kreativniji pristup, kaže Čarls Kapčan.

Saradnik u vašingtonskom nevladinom Savetu za međunarodne odnose navodi da iako Vašington ima jasan stav o Kosovu, ne veruje da su SAD zatvorile vrata novom i kreativnom rešenju kosovskog statusa.

Prema njegovim rečima, sada postoje dva puta, od kojih jedan ide u pravcu kreativnijeg pristupa, razgovora s Rusijom i razmatranja nekog hibridnog statusa za Kosovo, koji će možda svi prihvatiti.

"Druga opcija je stav Vašingtona da ne treba toliko računati na pomenutu opciju i da se treba spremiti da u decembru, ako 'trojka' kaže da i pored pokušaja nema uspeha, SAD dobiju što veću podršku Evropske unije za nezavisnost Kosova", kaže Kapčan.

On dodaje da se podela Kosova već duže smatra poslednjom, rezervnom opcijom, koja se drži u fioci. "Mada tu opciju ne smatram nemogućom, ona nije i verovatna. Vašington, Brisel i Priština misle da bi time bio otvoren niz novih problema, mada je ta ideja privlačna jer otvara mogućnost nagodbe s Beogradom", ocenio je Kapčan.

On je, međutim, upozorio da se s druge strane postavlja pitanje da li Kosovo, ako bude nezavisno, stvarno želi da počne svoje novo poglavlje sa značajnim delom teritorije i srpskim stanovništvom koje ne želi da bude deo te nove države. "Stoga bi opcija podele mogla i dalje biti aktuelna", rekao je Kapčan.

Prema njegovim rečima, čuju se i druge ideje, kao što je ona o dve države, a jednom suverenitetu, tako da bi Kosovo bilo praktično nezavisno, ali u legalnom smislu i dalje deo Srbije.

"Čak i među onima koji kažu da postoji moralna i legalna osnova za nezavisnost Kosova, ima ljudi koji se protive tome, zbog nepredvidivih političkih posledica i mogućeg presedana. Najproblematičnija posledica nezavisnosti Kosova u vezi je s Republikom Srpskom, odnosno mogućnošću da u decentralizovanoj Bosni i Hercegovini srpska populacija zatraži otcepljenje, pa i prisajedinjenje Srbiji", dodao je on.

Prema njegovim rečima, drugi problem odnosi se na Makedoniju, gde bi moglo da dođe do novih zahteva za autonomiju zapadnog dela zemlje, uglavnom naseljene Albancima.