Srbija bez knjiga u Frankfurtu

Zbog neizmirenog duga od 30.000 evra Srbija ove godine neće imati svoj štand. Dug je načinjen prošle godine kada je nastup Srbije na tom sajmu i organizvalo Udruženje knjižara i izdavača iako je od Ministarstva kulture dobilo dovoljno novca. Međutim, sve i da je dug izmiren, pitanje je da li bi Srbija imala štand u Frankfurtu jer se niko nije javio da organizuje nastup naše zemlje na najvećem sajmu knjiga na svetu.

Tokom četiri dana sajma knjiga predstavi se više od 7.000 izlagača iz preko 100 zemalja koji pregovaraju o objavljivanju, prevođenju i otkupu autorskih prava reprezentativnih nacionalnih književnih izdanja.

Iako je to odlična promocija kulturnog stvaralaštva svake zemlje, ali i unosan biznis, Srbija ove godine neće imati svoj štand iz dva razloga – nije izmirila dug od 30.000 evra za prošlogodišnji nastup i niko se nije prijavio da ove godine organizjuje nastup Srbije.

Portparolka Ministarstva kulture Tatjana Nježić kaže da Udruženje knjižara i izdavača koji su prošle godine organizovali nacionalni štand Srbije nije izmirilo taj dug iako im je na račun uplaćeno četiri miliona dinara.

"Ministarstvo je prosledilo novac Udruženju knjižara i izdavača kao organizatoru nastupa Srbije na Frankfurtskom sajmu, odnosno organizatoru našeg nacionalnog štanda. Kako kaže slovo zakona, Ministarstvo ne može samo da nastupa na sajmu knjiga u Frankfurtu niti može ugovorom samo da odredi ko će taj neko biti, već se raspisuje konkurs i na konkursu i tako je Udruženje knjižara i izdavača Jugoslavije, odnosno SCG koje je kasnije preimenovalo u Udruženje knjižara i izdavača Srbije, koje je organizvalo naš nastup 2006. Iza tog nastupa ostalo je 30 hiljada evra duga koje je Ministarstvo prosledilo Udruženju, ali Udruženje očigledno to nije prosledilo Frankfurtu”, kaže ona.

U to vreme v.d. direktora Udruženja bio je Zoran Živković, sada urednik NOLIT-a:

"Kada sam uoči sajma u Frankfurtu, znači posle samo nekoliko meseci mog vođenja tog Udruženja sagledao probleme dugovanja prema drugim sajmovima i posebno prema Frankfurktskom i iznos novca koje je ministarstvo namenilo Udruženju za organizovanje sajma 2006, ja sam u dogovoru sa mojim tadašnjim saradnicima napisao zahtev za dodatna sredstva od strane ministarstva jer su ta dugovanja bila ogromna, kako bi ih izmirili i platili tekuću godinu. Ministarstvo nije odgovorilo i ja sam uoči sajma u Frankfurtu prošle godine odlučio da dam ostavku i nisam otišao na taj sajam. Ja sam razrešen u novembru i tada je za v.d. direktora Udruženja izabrana Marina Radojčić”.

Beogradski listovi su u tom udruženju zatekli samo Darka Miloradovića, koji kaže da je „sam sebi i kurir i direktor“, da ne zna koliko je novca stiglo iz ministarstva, niti koliko je prosleđeno Sajmu u Frankfurtu, kao i da zbog velikih finansijskih problema Udruženje knjižara i izdavača ubrzo može pasti pod stečaj.

Na sajmu knjiga u Frankfurtu tokom prvih nekoliko dana sklapaju se poslovi, kupuju prava za izdavanje i prevođenje.

Osim toga, Zoran Hamović, umetnički direktor Beogradskog sajma knjiga, ističe da je ovaj sajam značajan i zbog legitimisanja „kulture jedne države“:

"Moramo preispitati razloge zbog čega ne samo što nismo ove godine na sajmu, nego i kako jesmo kada jesmo na sajmu i u Frankfurtu i na drugim sajmovima. Jer ne može se svake godine dovoditi u pitanje to hoćemo li ili nećemo ići, to nije stvar turističkog putovanja hoćemo li ove godine u Grčku ili Tursku, nego je pitanje jedne strategije koja mora biti kreirana kao ozbiljna politika zato što u Frankfurt ne ide izdavač, ne ide grupa prijatelja koji žele nešto da pokažu nego se legitimiše jedna zemlja, odnosno ona legitimiše svoju kulturu. Srbiji je takva komunikacija sada najpotrebnija zato što Srbija kada ode u Frankfurt, ona praktično šalje poruku o svom novom licu, pokušava da kreira svoju kulturnu politiku i stvara bolju sliku o sebi nego što je drugi imaju”.

Činjenica da se niko nije javio na konkurs da organizuje nastup Srbije na ovogodišnjem sajamu u Frankfurtu ukazuje da se ne vodi računa o plasmanu nacionalne kulture u svetu, ističe Zoran Hamović.

On smatra da bi najbolje bilo da se formra Nacionalni centar za knjigu koji bi bio zadužen za plasman stvaralaštva Srbije u svetu.

Sajam u Frankfurtu ove jeseni održava se od 4. do 8. oktobra. Osim što je najveći sajam knjiga na svetu, ujedno je i najstariji, sa tradicijom dugom skoro 500 godina.

Nastao je ubrzo nakon što je Gutenberg pronašao štamparsku mašinu sa pokretnim slogom i to u Majncu, gradiću nedaleko od Frankfurta.