"Nezavisnost u koordinaciji sa SAD"

Posle sastanka sa šefom UNMIK-a Joahimom Rikerom i komandantom KFOR-a Gzavijeom Bu de Marnakom, kosovski premijer Agim Čeku je rekao da će kosovska strana jednostrano proglašavanje nezavisnosti koordinisati sa SAD i drugim zemljama.

Reč je o koordiniranom proglašenju (nezavisnosti). Sve ćemo uraditi da, ako budemo na to primorani, to ne bude iznenađenja ni za koga, pre svega, ne za KFOR i UNMIK, izjavio je Čeku.

On je naveo da prištinski zvaničnici o tome veoma često razgovaraju s međunarodnim zvaničnicima na Kosovu.

"Verujem da takva odluka neće zateći nikoga u međunarodnoj zajednici i u organima bezbednosti na Kosovu", dodao je Čeku.

Obraćajući se stranim novinarima, Čeku je rekao da SAD podržavaju nezavisnost Kosova i da će Priština nastupati u koordinaciji s Vašingtonom.
De Marnak je rekao da KFOR ima planove za svaki mogući slučaj, ali da on ne bi želeo da govori o tome šta će se dogoditi posle 10. decembra.

"KFOR ima planove za sve situacije", rekao je komandant međunarodnih snaga na Kosovu.

Šef UNMIK-a je rekao da je najznačajnije to što je Kontakt grupa posle prošlonedeljnog sastanka u Njujorku ponovila opredeljenje da će status Kosova biti rešen u saglasnosti sa voljom većine građana Kosova.

"Sa sastanka je poručeno da će status Kosova biti utvrđen u bliskoj budućnosti. Najvažnije je da je Kontakt grupa poručila da će status Kosova biti rešen imajući u vidu političku volju većine na Kosovu", rekao je Riker.

Riker, Čeku i De Marnak su na današnjem redovnom mesečnom sastanku o bezbednosnoj situaciji na Kosovu ocenili da je ona mirna i stabilna.

Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu juče je, po po povratku iz SAD, rekao da je pregovarački tim Prištine tokom sastanaka u Njujorku predstavio svoju viziju nezavisnog i suverenog Kosova i da će Priština postupke za ostvarenje nezavisnosti uskladiti s međunarodnom zajednicom.

"Postoje ideje da se proces određivanja statusa Kosova završi i pre 10. decembra", rekao je Sejdiu, ali nije dao datum do kog će Priština čekati odluku o statusu.

Sejdiu je rekao da će Priština poštovati raspored aktivnosti koji je pripremila međunarodna zajednica. "Mi ćemo poštovati raspored, ali nećemo odustati od svog koncepta nezavisnosti", kaže on.

Sejdiu je rekao da u prištinskom timu nema nesaglasja o tome koliko čekati na međunarodno priznanje nezavisnosti i da li se ići na jednostrane korake posle 10. decembra ako ne bude međunarodne odluke o nezavisnosti. "Nezavisnost Kosova biće postignuta u saradnji s međunarodnim saveznicima i ne treba određivati datume za konačnu odluku", kaže on.

Premijer Kosova Agim Čeku je juče naveo da je za Kosovo dobrodošla Njujorška deklaracija Kontakt grupe. "Kontakt grupa je jasno rekla da rešenje mora biti prihvatljivo za narod Kosova, a zna se da je za nas prihvatljiva samo nezavisnost", rekao je Čeku.

Pregovarački tim Kosova je potvrdio da će učestovati u narednom sastanku s delegacijom Beograda, u Briselu 14. oktobra.

Tokom boravka u Njujorku kosovski predstavnici su se sastali i sa zvaničnicima SAD, uključujući Nikolasa Bernsa i Daniela Frida.

Ahtisari: Kosovo - test verodostojnosti EU

Finski političar Marti Ahtisari ocenio je danas da će evropska spoljna i bezbednosna politika biti kasnije ove godine suočena sa "testom verodostojnosti" pošto će Evropska unija morati da odluči o budućnosti Kosova.

"Intrigantno je da Kosovo postaje veoma važan test za EU, jer ukoliko ne bude mogla da reši pitanje kakvo je Kosovo, ma koliko komplikovano ono bilo, onda je to veoma tužno", rekao je Ahtisari u telefonskom intervjuu za Rojters.

Ahtisari, izaslanik Ujedinjenih nacija za južnu srpsku pokrajinu govorio je za britansku novinsku agenciju povodom današnjeg formiranja u Briselu novog strateškog foruma - Evropski savet za spoljne odnose (ECFR), po uzoru na istoimeno telo u Sjedinjenim Američkim Državama.

Na čelu ECFR će biti Ahtisari, bivši finski predsednik, raniji nemački ministar spoljnih poslova Joška Fišer i Mabel van Oranje, aktivistkinja za prava čoveka u Institutu Otvoreno društvo.

Cilj novoformiranog instituta, kako je navedeno u zajedničkoj deklaraciji 50 osnivača, jeste da preporuči smer EU u spoljnoj politici kako bi njen uticaj u svetu bio povećan.

Utemeljitelji novog instituta su preporučili da među glavnim aktivnostima budu razvijanje tešnje saradnje EU sa UN, Međunarodnim monetarnim fodnom, Svetskom bankom i Svetskom trgovinskom organizacijom, kao i dalja čvrstva posvećenost Unije budućem članstvu Turske i zemalja Zapadnog Balkana.

"Mi pozivamo vlade EU da razvijaju usklađeniju i snažniju spoljnu politiku, koja se zasniva na našim zajedničkim vrednostima i koja je posvećena našim zajedničkim evropskim interesima i potpomognuta evropskom snagom", navedeno je u deklaraciji.

ECFR će imati 20 zaposlenih u sedam gradova, koji će raditi na tome da sve vlade zemalja-članica zauzmu jedinstven stav u vođenju evropske spoljne politike.

Rojters: EU o planu B za Kosovo

Evropska unija mora da utanači zakonsku osnovu za rad na Kosovu što izgleda ide prema de fakto nezavisnosti bez dogovora u UN o njegovoj budućnosti, rekli su danas zapadni stručnjaci za Balkan.

EU dugo čeka rezoluciju UN o budućnosti srpske pokrajine, ali ona nije verovatna s obzirom na otpor Rusije i zastoj u pregovorima Srba i kosovskih Albanaca, ocenjuje Rojters.

Evropske prestonice koje su za nezavisnost Kosova zato treba da nađu alternativne zakonske osnove za misiju UN i da istovremeno ubede zemlje koje su sumnjičave da ne blokiraju tu misiju, kažu stručnjaci.

Podela oko Kosova ne bi samo potkopala planove EU o preuzmanju misije od UN već bi uništila i njen kredibilitet. "Znamo da nećemo ubediti pola (od tih zemalja)", izjavio je direktor Međunarodne krizne grupe Garet Evans, dodajući da će ostale zemlje biti moguće ubediti i da bi trebalo očekivati da početkom naredne godine budu spremne da donesu odluku.

Evans je na konferenciji u Briselu izrazio sumnju da će aktuelni pregovori doneti neki rezultat do 10. decembra kada Kontakt grupa treba da podnese izveštaj generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu.

U odsustvu novog mandata UN, smatra Evans, legitimitet za prisustvo 1.850 evropskih policajaca i osoblja iz pravosuđa mogao bi da bude obezbeđen ako postoji poziv kosovskih lidera i generalnog sekretara UN za tu misiju.

On je, međutim, ukazao da bi svaki napor da se preoblikuje postojeća Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN za period posle nezavisnosti Kosova verovatno naišao na otpor Moskve i ostalih.

Osim SAD, Velika Britanija i Francuska su na čelu većine članica EU koje su spremne da priznaju suverenitet Kosova. Međutim, Španija, Mađarska, Grčka, Slovačka, Kipar i Rumunija su protiv toga zbog blizine Balkanu ili zbog straha da bi to moglo da ohrabri separatiste kod kuće.

Član Upravnog odbora Međunarodne krizne grupe, bivši predsednik Evropskog parlamenta Pet Koks je zato pozvao sumnjičave zemlje da omoguće sprovođenje misije EU bez njih.

"Sumnjičave treba pozvati da budu angažovani u konstruktivnoj uzdržanosti", rekao je Koks.

Međutim, ostaje pitanje reakcije Nemačke na jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova.

Diplomate kažu da je Berlin zabrinut zbog zakonske osnove za prisustvo međunarodnih snaga na Kosovu i smatra da sam poziv Prištine neće pružiti dovoljno čvrstu osnovu za dugotrajno prisustvo.

Iako bi kancelarka Angela Merkel podržala proglašenje nezavisnosti Kosova, njeni koalicioni partneri iz Socijaldemokratske partije su manje voljni na to.