BiH kritikuje beogradski sud

Naime, postupajući sudija u beogradskom Veću za ratne zločine Milan Dilparić uputilo je pozive za svedočenje na kuće adrese državljana BiH, čime je, prema tumačenju bosanskog ministra pravde, prekršen Međudržavni ugovor i Evropska konvencija. Iz Okružnog suda u Beogradu je međutim saopšteno da hitno postupanje dozvoljava direktno pozivanje svedoka.

Ministar pravde BiH Bariša Čolak rekao je da je postupak Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu nedopustiv i nelegalan.

Prema njegovim rečima, Konvencija dopušta da se u hitnim slučajevima pozivi upute posredstvom nadležnog suda druge države, ali nikako direktno svedocima, građanima BiH.

"Ni u kom slučaju nije moguće direktno pozivanje svedoka. Takođe, pretnje sankcijama ako se osobe ne odazovu pozivu Suda, ono su što se u tim pozivima nije smelo naći, uprkos činjenici da one ne mogu imati nikakve posledice", kazao je Čolak.

Upitan kako su pravosudni organi iz Beograda uopšte došli do adresa bosanskohercegovačkih građana koje pozivaju da svedoče, Čolak je odgovorio da bi se o tome "dalo nagađati, ali da nema konkretan odgovor".

Čolak je dodao da je to tema kojom treba da se pozabave bezbednosne i pravosudne strukture BiH.

Predmet "tuzlanska kolona" bavi se napadom na vojnike JNA u Tuzli 1992. godine.

"Zbog hitnosti"

Iz Okružnog suda u Beogradu je saopšteno da su zbog hitnosti postupka, pozivi svedocima upućivani direktno, a ne postupkom međunarodne pravne pomoći, što je inače praksa kada se poziv upućuje stranim državljanima.

Portparolka Okružnog suda, Ivana Ramić za B92 kaže da to dozvoljava Evropska konvencija o međusobnom pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima, koju su potpisale obe zemlje.

"Time je propisano da nadležni sudski organi svake strane ugovornice mogu proceduralne i sudske odluke upućivati direktno poštom licu koje se nalazi na teritoriji neke druge strane ugovornice", kaže ona.

"I Srbija i BiH su potpisnice navedene Konvencije i dodatnih protokola, a na bazi kojih je potpisan i Sporazum između Veća za ratne zločine i Kantonalnog tužilaštva u Tuzli o formiranju zajedničkog istražnog tima", kaže ona.

"U pojedinim slučajevima sud je adresu već imao u spisima predmeta, a u pojedinim slučajevima adresa je dostavljena od državnih organa BiH", kaže Ramićeva.

U beogradskom sudu napominju da su i pravosudni organi BiH na isti način dostavljali pozive državljanima Srbije, koji treba da svedoče u istom predmetu u BiH.

Portparolka Ministarstva pravde Bosne i Hercegovine Marina Bakić, u razgovoru za B92, međutim ponavlja da su pozivi za svedočenje koje je Veće za ratne zločine uputilo državljanima BiH u suprotnosti sa međunarodnim ugovorima, zaključenim između dve zemlje.

"Sudski pozivi iz druge države se mogu slati isključivo putem Ministarstava pravde, a u svakom drugom slučaju krši se Međunarodni ugovor o pravnoj pomoći", kaže ona.

"Ne postoji pravni osnov po kome bi se pozvani trebalo odazvati sudu druge države niti postoji osnov za njihovo privođenje ili kažnjavanje", kaže ona.

"Ministarstvo pravde BiH trenutno priprema pismo Ministarstvu pravde Republike Srbije, u kome ćemo ukazati na evidentno kršenje Međunarodnog ugovora između dve zemlje, ali i Evropske koncenvije o pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima", kaže ona.

Ministar pravde BiH je rekao i da se u pozivima nisu smele naći pretnje sankcijama ako se osobe ne odazovu pozivu Suda, uprkos činjenici da one ne mogu imati nikakve posledice.

Ivana Ramić potvrđuje da strani državljani i ne mogu imati nikakve sankcije, a da se problem pojavio jer je poziv slat na standardnim formularima.