Manekenke i mršavost

U Španiji i Italiji najavljeno je da će se ubuduće gledati indeks telesne mase, koji bi trebalo da se kreće u granicama normalne uhranjenosti kako manekenke ne bi promovisale anoreksični izgled. Po rečima ljudi koji su u srpskom modnom biznisu, na ovom podneblju se još uvek traži ženstven izgled u konfekcijskom broju 38,tako da nema potrebe za zabranom da se premršave devojke pojavljuju na pistama.

"Generalno, kod nas, mislim da nema potrebe za tim, evo ja za 15 godina rada nisam nijedan takav slučaj imao. Mislim da toga neće ni biti, jer pre svega naše tržište nije toliko veliko, niti ima toliko para u celom tom biznisu da bi se devojke toliko žrtvovale u tom poslu. Ovo kod nas je više neki hobi, nego što se zarađuju pare kao u inostranstvu“, kaže Radujević, direktor Modnog studija "Klik".

Ipak, ideal lepote koji se predstavlja u medijima, veliki je pritisak na devojke koje žele tako da izgledaju. Na primer, za bavljenje manekenstvom u inostranstvu, potrebne su odgovarajuće mere, bokovi – 89-90 santimetara, struk 60, a grudi 86:

"Naravno, postoje devojke kojima te proporcije savršeno stoje i koje se osećaju snažno, i takve tražimo, a one koje to ne mogu da postignu, koje sebe muče da bi došle do toga, onda one ne treba da se bave ovim poslom, to nije za njih“, objašnjava Jelena Ivanović, iz modne agencije "Women".

Problem je što mladi ne razmišljaju o posledicama, retko traže stručni savet u vezi sa ishranom, a problem naglog mršavljenja uglavnom primećuju i prijavljuju članovi porodice. Indeks uhranjenosti dobar je pokazatelj da li neko ima normalnu telesnu težinu. Izračunava se tako što težinu u kilogramima podelimo sa visinom u metrima na kvadrat: 

"Između 18 i po i 25 je normalna uhranjenost. Sve ispod 16 je alarm, znak za uzbunu. Često se dešava da anoreksične devojke imaju taj indeks između 13 i po i 14 i po, što je teška pothranjenost, koja zahteva bolničko lečenje“, kaže Jelena Gudelj-Rakić, specijalista higijene.

Prema podacima, u svetu oko tri posto žena i devojaka pati od nekog vida neuhranjenosti, a u Srbiji poremećaj ponašanja u ishrani, kao što je anoreksija, još uvek nije dovoljno istražen.