Kosovo kao evropski Avganistan

Ocenivši da je ova međunarodna konferencija održana u pravo vreme i sa temom koja treba da podrži dijalog, jedan od današnjih govornika Dusan Janjić predsednik Foruma za međuetničke odnose, je za B92 kazao:

"Mi svi znamo ako nema razgovora, ako nema procesa biće nasilja. Možemo da se pravimo naivni koliko god hoćemo, jer su jednostavno igrači na sceni naučili da kad primeniš nasilje budeš nagrađen. Umesto da budući status definišemo kao buduće odnose saradnje u ekonomiji, u socijalnim problemima, u zajedničkim investicionim projektima između Srbije Kosova ali i drugih zemalja regiona, mi zapravo saopštavamo jednu platformu izbacivanja Beograda iz bilo kakvih razgovora o ekonomiji, bezbednosti, budućem međunarodnom prisustvu na Kosovu. Verujte, to sam gledao u istoriji, to se zna kako se završava novim ratovima. Samo što novi rat neće biti na teritoriji Srbije, nego Makedonije, a Srbija će da iz bezbedonosnih razloga zatvoriti svoje granice i onda ćemo mi da se vrtimo u krug kao što se vrte Pakistan i one azijske države oko nerešenog pitanja Avganistana. I bojim se, zbog čega i koristim tu sliku, da Evropljani sami sebi prave Avganistan u Evropi, umesto da rešavaju problem Kosova, koji zaista ne može da trpi odlaganje. Beograd to mora da shvati, da nema vremena za odlaganje i da je njegov interes da Kosovo bude stabilno i da ne bude izvor nasilja, jer će onda Beograd stalno morati da živi u opsadi, pod radikalnim ideologijama i sa ogromnim budzetom za bezbednost".

Svoje današnje izlaganje u Ljubljani, Dušan Janjić je započeo rečima "Želeo bih da verujem da evropski voditelji shvataju da su pregovori u krizi". Janjić za B92 objašnjava svoje reči: "Hoću da kažem da ono što smo juče čuli od gospodina Rohana delovalo je kao jedan dosta optimistički scenario, u kome je sve bilo u redu osim nekih instrumenata i rokova. Videlo se da je ideja da se kako tako za tri meseca, navrat nanos, raspravi pitanje političkog statusa, drugo videlo se da će Ahtisari u julu dati nekakav pregled, a da u tom pregledu oni zapravo žele da poptuno zatvore pitanje privatizacije i to jednim mehanizmom koji je vrlo čudan... da upute Beograd da traži pravno mišljenje o legalnosti privatizacije na Kosovu od Kofija Anana. I to je vrlo opasna zamka. Kofi Anan je naravno generalni sekretar svetske organizacije i on može dati političku izjavu, koja može dati legitimitet onome što je EU radila prodajom tuđe imovine, a onda da se taj legitimitet zapravo iskoristi na Savetu bezbednosti, verovatno u izveštaju Ahtisarija i da se pretvori u legitimitet. Jer kada Savet bezbednosti nešto zaključi, a on to ne zaključuje glasanjem, dovoljno je da neko to ne ospori, onda cela stvar postaje legalna. Pregovarači su se susreli sa istim problemom, kao UNMIK marta 2004. i pokušavaju da problem reše na isti način, prenošenjem odgovornosti na Generalni sekretarijat."

Janjić dodaje da ponovno pominjanje tehničkih pregovora predstavlja duplu manipulaciju: "Prvo ni UNMIK, ni gospodin Ahtisari, a bogami ni Kontakt grupa ne rade ništa da podstaknu kosovske institucije da učestvuju u tehničkom dijalogu, onom pravom, a Beograd pravi grešku da dolazi nepripremljen i nekad sa vrlo smešnim predlozima. I onda se stvara taj vakuum u kome Ahtisari počinje da svoje dosadašnje napore naziva tehničkim dijalogom, a ja iza toga vidim nesigurnost, pripremu jedne odstupnice, u kojoj će se zapravo reći: Pa eto tehnički dijalog je trebalo da pripremi status, mi to nismo uspeli, i staviti direktno na sto pitanje političkog statusa. To sigurno nije omaška, ozbiljni profesionalci ne prave omaške, radi se o promeni taktike u hodu, koja nam sve više govori da je zapravo tim koji treba da vodi razgovore o budućem statusu Kosova, pripremio sopstvenu strategiju izlaska. A ona se sastoji u onome što je gospodin Rohan juče rekao, u optuživanju Beograda da dolazi u osnovi sa praznim idejama, a sa druge strane Albanci su ipak pragmatični, mada, kako on kaže nisu spremni da naprave ikakav kompromis. Pa se ja pitam, kakav je to pragmatizam u kome nema kompromisa. Ono čega se plašim je da je to Miloševićev pragmatizam, pragmatizam Nikole Pašića - 'beda malih naroda srednje Evrope', to je problem... nama se nudi jedan pragmatizam, koji zapravo znači - ko je uporniji, ko je spremniji da krši pravila, ko s nama, a ne sa principima nađe neki dogovor, on će biti podržan... ovi drugi moraju da budu kažnjeni."