"Okupacija u 26 meseci"

Ona je predstavljena u Beogradu, u prisustvu kritički orijentisanih režisera sa prostora nekadašnje SFRJ. Kao reklama za publikaciju, u Centru je istaknuta i imitacija filmskog plakata, sa akterima današnje političke scene, a "u glavnim ulogama" su premijer Vojislav Koštunica i Ratko Mladić, haški optuženik u bekstvu.

U ostalim ulogama, glumačkim ili "tehničkim" su, pored ostalih, predsednik Srbije Boris Tadić, ministar finansija Mlađan Dinkić, glavnooptuženi za ubistvo Zorana Đinđića Milorad Luković Legija, direktor Radio-televizije Srbije Aleksandar Tijanić, mitropolit Amfilohije, članovi Radio-difuzne agencije i mnogi drugi.

Naslov publikacije u izdanju Centra za modernu politiku inspirisan je filmom "Okupacija u 26 slika" (1978), čiji je autor, hrvatski režiser Lordan Zafranović, prisustvovao današnjoj promociji u Centru za kulturnu dekontaminaciju.

Prema rečima organizatora promocije, ono što je zajedničko Zafranoviću i njegovim kolegama Branku Baletiću, Janku Baljku, Milutinu Petroviću i Želimiru Žilniku jeste hrabrost da se suoči sa stvarnošću i da se preispitaju zločini u vlastitim sredinama.

Zafranović je rekao da ga je "kritikovanje zla u vlastitoj sredini skupo koštalo" i da je to platio "izgonom iz vlastite sredine". On je rekao da je bio razočaran prijemom "Okupacije", "Pada Italije", "Testamenta" i "Večernjih zvona". "Bila je iluzija da će tim krikom neko biti upozoren. Rat se ponovio po istom scenariju", ocenio je Zafranović i zapitao se kada će se već jednom shvatiti da autori koji kritikuju zlo u svojoj sredini zapravo rade u korist te sredine.

Srpski režiser Janko Baljak, poznat po dokumentarcu "Vidimo se u čitulji", ocenio je da je Zafranović imao višedecenijsku distancu prema zlu koje je opisivao, dok se današnjim autorima ta distanca smanjila - na mesece. On je ocenio da će filmovi, zbog ubrzanja vremena, možda morati da se snimaju dnevno, radi "borbe protiv kratkog pamćenja".

Milutin Petrović je rekao da ga ne brine toliko što o zločinima ćuti politička elita, već što o tome ćuti intelektualna elita, a Branko Baletić, autor "Balkan ekspresa", dodao je da ni u Crnoj Gori nije bolje, ali da je tamo barem pobedila "građanska Crna Gora, bez topova i grobova". Prema njegovim rečima, sada treba da pobedi građanska Srbija.

Žilnik je ocenio da su "postfeudalni ratovi za Titovo nasleđe" problem svih Južnih Slovena, i da je Slobodan Milošević bio samo eksponent, čija se nomenklatura predala 5. oktobra, uplašena od narodnog gneva. Međutim, prema njegovim rečima, nije došlo do rasklapanja te "kriminalne organizacije" i, posle ubistva Zorana Đinđića, ona se vratila na scenu.

Banjalučki novinar Željko Kopanja, direktor "Nezavisnih", ocenio je da Republici Srpskoj danas ne treba "bratski zagrljaj Srbije kakva danas jeste", već kulturna i sportska saradnja.

Performans pred "štetnim" državnim institucijama

Organizacije Horkeškart organizovala je danas u Beogradu performans pred nekoliko državnih institucija "od čijeg rada trenutno ima više štete nego koristi". Članovi Horkeškarta otpevali su pesmu "Nazad" ispred Rektorata Beogradskog univerziteta, Srpske akademije nauka i umetnosti, Patrijaršije Srpske pravoslavne crkve, Vrhovnog suda Srbije i Vlade Srbije.

Tekst pesme na sajtu Horekškarta objavljen je na srpskom, engleskom, nemačkom, italijanskom, španskom, kineskom, francuskom i ruskom jezikom. Niko od učesnika nije želeo da daje izjave, uz obrazloženje da je poenta sadržana u pesmi. U pesmi se navodi da Srbija ide "nazad u mrak, nazad u mulj, potop i ulj, nazad u boj za narod svoj". Dvadesetak izvođača performansa, tokom kojeg nije bilo incidenata, sve vreme je nadgledalo nekoliko policajaca.

Horkeškart svoje stavove izražava horskim pevanjem, a njihovu današnju akciju podržala je i nevladina organizacija Žene u crnom.