"Neodržive optužbe BiH"

Glavni zastupnik SCG Radoslav Stojanović rekao je da sudijama nije prikazan ni jedan dokaz o nameri Beograda da uništi Muslimane u Bosni. A britanski profesor Ijan Braunli konstatovao je da su Srbi u Bosni organizovali samoodbranu kako bi sprečili da im se ponovi sudbina iz Drugog svetskog rata.

Govoreći o političkom aspektu tužbe i presude, Stojanović je rekao da bi izdvajanje Srbije kao jedinog krivca za rat u Bosni mogli iskoristiti nacionalisti i dalje prisutni u Srbiji. Glavni zastupnik SCG izjavio je da Vlada Srbije nije imala nikakvu kontrolu nad VRS uprkos činjenici da jeste pomagala bosanske Srbe. On je podsetio da su na sličan način Muslimanima i Hrvatima pomagale druge zemlje. Odgovarajući na argumentaciju glavnog agenta BiH Sakiba Softića da sud donese presudu u njihovu korist kako bi bio omogućen proces pomirenja u regionu, Stojanović je rekao da je to argument na osnovu koga ne može biti presuđivano u sudu.

Britanski profesor Ijan Braunli ustvrdio je da nema dokaza da je pomoć SRJ Republici Srpskoj i tamošnjoj vojsci bila asistencija u pripremama za izvršenje genocida nad Muslimanima. On je primetio da je tokom rasprave konstatovana činjenica da su se i Muslimani i Hrvati u Bosni takođe naoružavali.

Komentarišući navode zastupnika BiH o značajnoj pomoći SRJ bosanskim Srbima, Braunli je primetio da je za vreme rata u Bosni i Jugoslavija bila u teškoj finansijskoj situaciji suočena sa hiperinflacijom. Da to ilustruje, on je uz dokumente koji su predati sudijama priložio i novčanicu od pet milijardi dinara. Saradnja narodnih banaka Jugoslavije i Republike Srpske i činjenica da je NBJ odobravala kredite RS, koju je bosanski tim koristio kao dodatni dokaz podređenog položaja Pala u odnosu na Beograd, profesor Braunli tumači kao uobičajenu asistenciju razvijenijeg sistema onom u razvoju. "Kako se to razlikuje od činjenica da Međunarodni monetarni fond danas kreditima pomože održanju stabilnosti nekih drugih država", zapitao se Braunli.

"Ako se zna da je Jugoslavija do 2002. godine pomagala VRS, a da je rat u Bosni prekinut 1995. godine, posle Dejtonskog sporazuma, zar i to nije dokaz da pomoć nije bila namenjena za rat i izvršenje genocida", nastavio je zastupnik SCG. On se potom osvrnuo i na brojne pozive bosanskog tima na dobrovoljna priznanja krivice u Haškom tribunalu, ocenjujući da sudije moraju imati na umu da se ta priznanja pišu u kancelarijama tužilaštva i da se od optuženika dobijaju pod izvesnom prisilom ili uz garanciju povlastica.

Braunli je takve tvrdnje ilustrovao primerom Biljane Plavšić, koja je najpre prihvatila kao činjenicu da je Slobodan Milošević učestvovao u pravljenju planova za etničko čišćenje u Bosni, a potom u intervjuu iz zatvora u Švedskoj izjavila kako nikada nije prisustvovala takvim sastancima i kako ne zna ništa o politici Miloševića.

Zaključujući svoj današnji nastup pred sudijama, profesor Braunli je skrenuo pažnju da su Srbi u Bosni iz Drugog svetskog rata poneli gorka sećanja na ustaške zločine i da su predvidevši da bi nešto slično moglo da se ponovi organizovali svoju odbranu.

U nastavku rasprave, zastupnici SCG Igor Olujić, Saša Obradović i Vladimir Cvetković bavili su se strukturom i aktivnostima JNA, odnosom JNA i kasnije VJ prema VRS kao i angažmanom paravojnih formacija u Bosni.

Oni su izneli stav da bosanska strana nije sudu prikazala nijedan dokaz kojim bi se potkrepila njihova tvrdnja da je vojskom bosanskih Srba komandovao Beograd. U uvodnom izlaganju Igora Olujića navedeno je da je "jedini plan JNA bio da sačuva zemlju i građane koji su je podržavali". On je rekao da nije sporno da su za vreme prisustva JNA u Bosni počinjeni i neki zločini, ali da umesto generalnog optuživanja treba utvrditi ko su odgovorni za te zločine. Olujić je rekao da je problem bosanske tužbe što ne pravi razliku između JNA i vojske bosanskih Srba. Govoreći o JNA, Olujić je ustvrdio da nije pokazan nijedan dokaz da je "od 12. maja 1992. godine Ratko Mladić ili bilo koji drugi oficir VRS primio neko naređenje iz Srbije".

Saša Obradović citirao je eksperta tužilaštva Haškog tribunala Ričarda Batlera, odnosno njegovu konstataciju da je VRS bila pod kontrolom i komandom vlasti Republike Srpske. Komentarišući svedočenje svedoka bosanskog tima pred Međunarodnim sudom pravde, britanskog generala Ričarda Danata, Obradović je rekao da čak ni on nije mogao da potvrdi suprotno odnosno da je rekao da mu nisu poznati razgovori Mladića i Beograda već da može da o njima samo spekuliše. Obradović je demantovao tvrdnje tima BiH da je Mladić, u junu 1994. godine, unapređen u čin general-pukovnika odlukom Vrhovnog saveta odbrane SRJ rekavši da je Savet samo verifikovao unapređenje koje je Mladić dobio u RS.

Vladimir Cvetković potvrdio je da su u Bosni operisale mnoge paravojne formacije i da je izraz "psi rata" verovatno opis koji im najbolje odgovara. Ipak, rekao je, za tvrdnje da su one bile pod kontrolom Srbije ili u sastavu regularnih jedinica policije ili vojske Jugoslavije, nema dokaza. Cvetković je rekao da zastupnici BiH pokušavaju da povuku nemoguću paralelu između dobrovoljačkih jedinica koje su se, po važećem zakonu, priključivale regularnim jedinicama JNA u sukobu u Hrvatskoj i paravojnim formacijama koje su van kontrole operisale po Bosni. Ključne svedoke Haškog tribunala koji su govorili o paravojsci - svedokinju B129, bivšu sekretaricu Željka Ražnatovića Arkana i Miroslava Deronjića, haškog optuženika koji je priznao krivicu za zločine u Bratuncu, Cvetković je opisao kao nepouzdane dodavši da su njihova svedočenja povremeno pogrešno citirana u podnescima advokata BiH.

Cvetković je takođe skrenuo pažnju sudija da se pravni tim Sarajeva čak 39 puta pozvao na svedočenje Miroslava Deronjića "čoveka koji je lagao više sudskih veća u Haškom tribunalu" i priznao krivicu kako bi izbegao suđenje za masakr u Srebrenici. On je dodao da je Haški tribunal optužio bivše funkcionere SDB-a Jovicu Stanišića i Franka Simatovića za ubistvo u Trnovu koje su počinili Škorpioni ali da sama optužnica ne može biti dokaz pred Međunarodnim sudom na osnovu koga će biti izveden zaključak da su paravojne formacije bile pod komandom Beograda.

Rasprava se nastavlja sutra.