Za sporazume, protiv carinskog rata

Pomoćnik republičkog ministra poljoprivrede Goran Živkov nada se da će to biti ostvareno i kaže da poljoprivrednici ne bi trebalo da se plaše ulaska Srbije u EU, jer će od toga samo profitirati. Živkov je podsetio da sa svim zemljama u regionu država ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini i da Srbija zbog toga profitira.

On, međutim, smatra da bi bilo bolje da se sačini jedan miltilateralni sporazum, jer se bilateralni sporazumi mogu kršti i otvarati carinski ratovi. "Za Srbiju, koja skoro 50 odsto svojih proizvoda izvozi na tržiste regiona, to je sjajna vest i ja se iskreno nadam da će se to i ostvariti", zaključio je Živkov.

Prema njegovim rečima, postoji uverenje Evropske komisije da tehničkih problema tokom pregovora SCG o zaključivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU ne bi trebalo da bude.

"Plan je da se Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju potpiše do kraja ove godine i sa tehničke strane ne vidim nikakav problem zašto se to ne bi uradilo", naglasio je Živkov.

O liberalizaciji

Ne treba se plašiti EU - Živkov (Fonet)

Povodom predstojeće runde tehničkih pregovora o liberalizaciji poljoprivrednih proizvoda, koja bi u Beogradu trebalo da bude održana od 20. do 21. februara, Živkov je precizirao da je Briselu poslata ponuda Srbije za liberalizaciju carina za 2.500 tarifnih linija poljoprivrednih proizvoda.

"Za svaku tarifnu liniju mi smo određivali koji je tempo liberalizacije koji bi mi trebalo da primenimo u narednih sedam godina, pošto je to dužina tranzicionog perioda. Mi znamo da će naša carina biti nula kada uđemo u EU, a sada je samo pitanje kako ćemo doći do te nule", objasnio je Živkov.

On je dodao da se tokom tranzicionog perioda carine za određene proizvode mogu čuvati na stopama od 60 do 100 odsto, ali da u tom slučaju posle ulaska u EU dolazi do velikog pada carina, potpuno se menja trgovinsko okruženje i industrija to ne može da izdrži.

"Mislim da je najbolji progresivan metrod, gde vi postepeno prilagođavate svoj sektor i svoju poljoprivredu EU. Svake godine vi bi trebalo da povećavate malo svoju konkurentnost, da bi na kraju imali tu nulu", istakao je Živkov.

Ponudom koja je poslata, prema rečima Živkova, išlo se na dužu carinsku zaštitu u sektorima voća, povrća i mesa, ali i proizvodnje mleka, gde je potrebno duže vreme za ispunjavanje standarda koji važe u EU, jer bi oko 150.000 proizvođača mleka trebalo da ispuni standarde koji važe u državama-članicama.

Najteža pojoprivreda

Živkov kaže da je iskustvo 10 novih članica Unije pokazalo da je poljopivreda sektor koji se najteže prilagođava evropskim standardima, ali je, po okončanju tog procesa, to privredna grana koja ostvaruje najveći profit.

Živkov je napomenuo da će punopravnim članstvom u Uniji Srbija postati deo tržišta u kojem živi oko 460 miliona ljudi, profitiraće na cenama poljoprivrednih proizvoda, iz budžeta EU poljoprivredni proizvođači će dobijati velike količine novca, a biće ispunjeni i standardi vezani za bezbednost hrane.

"Mi ne bi trebalo da se plašimo. Koliko se mi plašimo ulaska u EU, toliko se i farmeri u EU plaše nas", rekao je Živkov i ocenio da će Srbija, poput Mađarske, Slovačke, Češke i Poljske, profitirati od članstva u Uniji.

Prema njegovom mišljenju, na uštrb proizvodnje žitarica, povećavaće se proizvodnja voća, povrća i industrijskog bilja, jer je budućnost proizvodnja suncokreta i uljane repice.

Živkov je naglasio da je tokom prošle godine uvezeno cigareta u vrednosti više od 100 miliona dolara, jer privatizacija dve velike duvanske industrije u Nišu i Vranju nisu pokazale pravi efekat, "iako smo uvek bili puni priča da ćemo mi biti izvoznici".