Pravo na pristup informacijama

Rasprava o primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja održana je povodom Svetskog dana prava javnosti da zna, a poverenik za informacije Rodoljub Šabić je izjavio da se najveći broj žalbi koje je njegova kancelarija primila odnosi na ćutanje administracije povodom različitih zahteva da obezbedi uvid u pojedine podatke u vezi sa svojim radom.

"To je vrlo indikativan podatak, on govori zapravo o tome da javni organi vlasti još ne shvataju suštinu zakona. Nema nikakve logike u tome da poverenik primenjuje zakon i donosi 100, 200 ili 10.000 rešenja koja će organima nešto nalagati, logika je da poverenik što više deluje u edukativnoj sferi, u sferi tumačenja prava, da rešava samo izuzetne, ekscesne situacije, a da organi vlasti građanima i medijima u što većoj meri dozvoljavaju pristup informacijama od javnog značaja", kaže Šabić.

Prema Šabićevim rečima, od 122 žalbe koje je dobio, rešeno je njih 79, najčesće upućivanjem rešenja nadležnim organima da obezbede pristup informacijama, što je u većini slučajeva urađeno.

"Građani ne znaju prava, organi ne znaju obaveze"

Predsednik organizacije Transparentnost Srbija Vladimir Goati smatra da je veliki problem i u tome što svest prosečnog građanina nije dorasla zakonima, odnosno da ljudi ne znaju svoja prava. “Samo nešto više od trećine zna da po zakonu ima nekakva prava. Ne samo da ljudi ne znaju svoja prava, nego ni oni koji izvršavaju zakon, dakle državni činovnici, ne znaju svoje obaveze", kaže Goati.

Goati dodaje da je Zakon o slobodnom pristupu informacijama ključna karika u borbi protiv korupcije i upozorio na pokušaje njegovog izigravanja. Jedan od načina je da se organu koji treba da sprovodi zakon da previše posla i time praktično stavi pred nemoguću misiju. Drugi način izigravanja zakona je da važan organ bude izabran kasno, a bez njega nije moguće sprovesti zakon.