Koštuničin spisak: Zašto i za šta

Koštunica je Oliju Renu uručio spisak državljana Crne Gore koji žive u Srbiji i naglasio da bi oni morali imati pravo da se izjasne na eventualnom referendumu. Koštunica je dodao da skoro polovina državljana Srbije i Crne Gore žive u Srbiji. Međutim, spisak sadrži mnogo nelogičnosti u brojevima, pogotovu u onom delu koji se odnosi na Kosovo i Metohiju.

Tako, na primer, u spisku stoji da u Prištini živi skoro 5.000 Crnogoraca, a u tom gradu trenutno živi oko 100 Srba i Crnogoraca, u dve zgrade nekadašnjeg Ju-programa. Takva je situacija i sa ostalim gradovima na Kosovu, poput Peći ili Prizrena.

Žestoka osuda CG vladajućih partija

Crnogorski premijer Milo Đukanović ocenio je da je premijer Vojislav Koštunica, dostavljanjem spiska broja Crnogoraca u Srbiji zvaničnicima Evropske unije, "potvrdio nešto za šta se mislilo da je prošlost" u odnosu zvaničnog Beograda prema Podgorici: "Mislio sam da je politička javnost Srbije iz sličnih poteza izvukla nauk, da nije sklona da čini iste greške koje su činjene u predhodnih 15 godina, na primeru Slovenije i Hrvatske, i da kreiraju novu praksu", rekao je Đukanović za podgoričku Pobjedu. Predaju spiska Briselu osudile su i vladajuće političke partije u Crnoj Gori.

Umesto da je u Brisel pošao sa spiskom od preko 8.000 Bošnjaka pobijenih u Srebrenici i da se zastidi pred međunarodnom zajednicom i zatraži oprost, Vojislav Koštunica pravi nove spiskove po nacionalnoj osnovi, saopštila je vladajuća Socijaldemokratska partija povodom predaje spiska građana Srbije koji imaju crnogorsko državljanstvo zvaničnicima u Briselu. Konstatujući da se radi o svojevrsnom skandalu, SDP ocenjuje da je Koštunica u maniru svog haškog prethodnika, još jednom iscrtao nacionalne linije i grubo povredio sopstveni potpis na Ustavnoj povelji, gde se biračko pravo u državama članicama jasno definiše.

I Demokratska partija socijalista jasno ukazuje da bi srpski premijer trebalo da zna da ne postoji nijedan zakon koji daje pravo crnogorskim državljanima koji žive u Srbiji da glasaju na referendumu o državno-pravnom statusu Crne Gore, kao što ne postoji zakon koji to pravo garantuje građanima Srbije koji žive u Crnoj Gori ili nekoj drugoj državi. Predsednik crnogorskog parlamenta, Ranko Krivokapić je potez okarakterisao kao povratak demografskog inžinjeringa, zbog čega su počeli sukobi na Balkanu.

Politički analitičar, prof. Srđan Darmanović je ocenio da Koštuničina egzibicija sa disketama pokazuje nekompromisni pristup prema pitanju crnogorske nezavisnosti iako postoe prilike da se o tome razgovara na racionalan način. Darmanović je rekao da to predstavlja mešanje Vlade Srbije u suverenu odluku građana Crne Gore, ali da ta vrsta političkog pritiska neće imati efekat u realnosti.

Crnogorska opozicija podržava potez Koštunice

Crnogorska opozicija nazvala je "histeričnom" reakciju crnogorskih zvaničnika na to što je predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica u Briselu predao spisak oko 230 hiljada državljana Crne Gore koji žive u Srbiji.

SNP je ocenila da su crnogorskim zvaničnicima prihvatljivi samo oni državljani koji podržavaju politiku vladajuće koalicije i njihov projekat samostalne i nezavisne Crne Gore. Ta stranka je ponovila da na eventualnom referendumu o državnom statusu Crne Gore, pravo da odlučuju o sudbini svoje države treba da imaju svi crnogorski državljani, ma gde oni trenutno živeli, pa i crnogorski državljani koji žive u Srbiji.

Potpredsednik Narodne stranke Predrag Popović je ocenio da je crnogorski režim zabrinut što je evropska administracija i zvanično upoznata sa tako važnim činjenicama kao što je broj crnogorskih državljana koji žive u Srbiji. "Vlast hvata panika, jer je sada jasno da od privatne države neće biti ništa i da (Milo) Đukanović neće uspeti da dobije imunitet da se odbrani od optužbi za najcrnji kriminal za koji jedan državnik može biti optužen", ocenio je Popović.

Potpredsednik Srpske narodne stranke Goran Danilović izrazio je očekivanje da će se nakon predaje spiska i EU založiti za prava državljana koji žive u Srbiji a koji, kako je kazao, treba da imaju pravo da glasaju na crnogorskom referendumu.

Predsednik Upravnog odbora Pokreta za državnu zajednicu Zoran Žižić ocenio je danas da bi crnogorska vlast, ukoliko svojim državljanima u Srbiji uskrati pravo da glasaju na eventualnom referendumu, uspostavila do sada nepoznati vid rasizma.

EU ne interesuje biračko pravo

Portparol Havijera Solane Kristina Gajak kaže da je u Briselu spisak koji je doneo Koštunica pregledan i pročitan, ali da pitanje biračkog prava nije predmet interesovanja EU. "EU želi da bude uverena da su pripreme, u slučaju da se referendum održava u Crnoj Gori, ali i u Srbiji, u potpunosti u skladu s precizno definisanim normama, procedurom i preporukama međunarodne zajednice", kaže ona.

Kristina Gajak je navela i da je u okviru eventualnih priprema za referendum bitno da nema jednostranog poziva političara, ali i da zakoni moraju biti u skladu s međunarodnim. Međutim, prema njenim rečima, sada je suviše rano pričati o tome. Havijer Solana je nedavno u Podgorici, u trenutku kad je tvrdio da je zabluda da će Crna Gora brže sama u Uniju, rekao i da očekuje da će crnogorski Zakon o referendumu biti precizniji po pitanju odlučujuće većine za promenu državnog statusa. Solana je tada ocenio da većina od jedne osobe prilikom izjašnjavanja građana o državnom statusu, kako predviđa crnogorski zakon, nije dovoljna.

"Osnov biračkog prava u prebivalištu"

Direktor Nevladine organizacije Centar za monitoring Zoran Vujović navodi da je osnov za biračko pravo u prebivalištu. Vujović kaže i da je prema crnogorskom zakonu za biračko pravo potrebno da građanin ima prebivalište u toj republici dve godine.

"Pošto je reč o državljanima Crne Gore koji nemaju prebivalište u Crnoj Gori već u Srbiji i da oni svoje biračko pravo koriste u Srbiji, mogli bismo doći u situaciju da oni imaju dvostruko biračko pravo, koje koriste i u Srbiji i u Crnoj Gori", kaže on.

Dodatno objašnjenje iz Vlade Srbije

U međuvremenu, iz Vlade Srbije je, posle oštrih reakcija Crne Gore, stiglo dodatno objašnjenje. Šef Kancelarije za saradnju s medijima Srđan Đurić rekao je da svi državljani Crne Gore koji žive u Srbiji treba da glasaju na eventualnom referendumu jer je to njihovo fundamentalno ljudsko pravo.

"Reč je o preko 260.000 državljana Crne Gore koji su pripadnici i crnogorske i srpske i bošnjačke i drugih nacionalnosti. Zbog toga je sasvim jasno da nema mesta za neprikladne i nervozne reakcije i da je sada najvažnije da se svi usredsredimo na to da državljanima Crne Gore bude omogućeno da glasaju na eventualnom referendumu", kaže Đurić.

Tadić: Čemu posredna komunikacija

Stav o pravu Crnogoraca da glasaju na referendumu podržao je i predsednik Srbije Boris Tadić, koji je rekao da je važan i način na koji Beograd i Podgorica komuniciraju. "Ne mogu da razumem da mi komuniciramo jedni s drugima preko Brisela ili nekih drugih zemalja, gradova, glavnih gradova, ili bitnih političkih centara, kao što su Njujork, Vašington, Moskva ili Pariz", kaže Tadić.

Prema spisku, u Srbiji žive 263.974 državljanina Crne Gore, a prema mišljenju premijera to je veoma važan podatak za budući referendum, ako do njega dođe.