Bundestag usvojio Ustav EU

Za usvajanje dokumenta je glasalo 569 poslanika. Protiv ovog dokumenta, koji na snagu može da stupi tek ako ga usvoji svih 25 zemalja-članica EU, glasala su 23 poslanika, a dvoje je bilo uzdržano. Za ratifikaciju Ustava EU u Bundestagu bila je nužna dvotrećinska većina od 401 glasa.

Posle Bundestaga, o ustavu će 27. maja glasati i veće saveznih pokrajina saveznog parlamenta, Bundesrat. I tu je obezbeđena dvotrećinska podrška najvišem dokumentu EU. Nemački ustav ne predviđa održavanje referenduma na saveznom nivou, a kako ocenjuju neki analitičari, nemačka vlast nije ni želela da komplikovan evropski ustav preterano objašnjava i prezentuje građanima Nemačke.

"Kroz ustav, EU će biti u stanju da donosi više odluka, a istovremeno će se njom upravljati politički. Kroz ustav, EU će unaprediti svoju demokratiju i biti bliža ljudima. Evropski parlament će ojačati. Prirodno, ustav ne može da ispuni baš sve nade i ne može da otera baš sve strahove. Međutim, tekst ustava je dobro i fer kompromisno rešenje", rekao je, predlažući dokument za usvajanje, nemački kancelar Gerhard Šreder.

"Evropski ustav ne poznaje prevlast. Ne stvara francusku ili nemačku Evropu, već istinsku evropsku Evropu. Dame i gospodo, ujedinjavanje Evrope je jedna uspešna priča", rekao je Šreder.

Evropski ustav moraju da usvoje sve države-članice kako bi mogao da stupi na snagu. Ukoliko ne prođe samo u jednoj, ustav neće moći da stupi na snagu, već postoje druge opcije: može se odustati od ustava, može se pronaći kompromisno rešenje oko samog ustava ili zemlja može izaći iz Unije.

Na svakoj državi je da, prema svojim zakonima i političkoj volji i situaciji, odredi da li će to uraditi na referendumu ili glasanjem u parlamentu. Samo nekoliko država će imati referendum, ali su to uglavnom zemlje sa većim brojem "evroskeptika". Ustav je do sada prošao u šest zemalja, a neizvesno je kako će se glasati u ostalim.

Nemačka vlada i parlament namerno su odredili da se o Ustavu glasa samo nekoliko dana pre referenduma u Francuskoj i Holandiji, u nadi da će "pozitivan signal" iz Berlina uticati i na pozitivan ishod tamošnjih referenduma. U Fransuskoj j zakazan za 29. maj, a francuske vlasti boje se da će većina na referendumu reći "ne" evropskom ustavu.

Bivši predsednik Francuske Valeri Žiskar D'Esten "očekuje iznenađenje" i pozitivan ishod francuskog referenduma o ustavu EU. On je kazao da se nada "masovnom i iskrenom 'da'", što su, inače, reči koje je često izgovarao bivši francuski predsednik, general Šarl de Gol. "Želim da se Francuska pojavi u dobrom redu, na čelu Evrope, a ne u redu na začelju", rekao je otac ustava EU u jednom pariskom predgrađu, u razgovoru sa studentima. Prema njegovim rečima, potrebno je ubediti ljude koji se dvoume da na referendumu glasaju za ustav EU.

I dok se u Francuskoj procenat protivnika ustava ipak lagano smanjuje, prema novim istraživanjima, Holanđani bi mogli da odbace ustav.