Još mnogo zakona do "belog šengena"

Reč je o donošenju zakona o azilu, strancima, državnoj granici, o kontroli kretanja stranaca, borbi protiv ilegalne migracije i trgovine ljudima, o novim putnim ispravama i viznom režimu, objašnjeno je na okruglom stolu "Slobodno putovanje u Evropsku uniju".

Problem u donošenju zakona i ispunjavanju uslova koje zahteva Evropska unija kako bi se SCG našla na "beloj šengenskoj listi" jeste i funkcionisanje SCG i nedostatak koordinacije država-članica jer sve zakone i propise, pored parlamenata Srbije i Crne Gore, mora da usvoji i parlament državne zajednice, ocenjeno je na okruglom stolu.

Predstavnik Ministarstva spoljnih poslova SCG Miodrag Ivanović izjavio je da je neophodno doneti 35 do 40 propisa koji se odnose na vizni režim pre nego što se SCG kandiduje za stavljanje na "belu listu". Ivanović je rekao da MUP Srbije pripremio sistem za izdavanje novih putnih isprava s najvišim standardima kakve ima samo nekoliko zemalja u svetu i koji garantuju apsolutnu bezbednost u pogledu mogućnosti falsifikovanja.

Pomoćnik načelnika Uprave pogranične policije Rade Krunić naveo je da će policija Srbije kontrolu granice od Vojske preuzeti u potpunosti do kraja ove ili početkom naredne godine, što je jedan od zahteva EU. Krunić je naveo da su nacrti zakona o strancima i o državnoj granici urađeni i da će uskoro biti završen nacrt zakona o azilu.

Komandant Novosadskog korupsa, pukovnik Stanimir Matijević, izjavio je da je Vojska spremna da preda policiji obezbeđenje granice prema Mađarskoj i da očekuje da predaja bude izvršena u maju ili junu. Predaja dela granice prema Mađarskoj trebalo je da bude obavljena do 31. marta, ali do danas nije ni počela, rekao je Matijević za "Vojsku", dodajući da razlozi nisu u Vojsci i da ona to može uvek da uradi.

Pantić: Uslovi za vize sada oštriji nego 2000.

Generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji Danijel Pantić kaže da građani Srbije i Crne Gore pet godina nakon demokratskih promena moraju da ispune mnogo oštrije uslove za dobijanje viza nego u vreme vladavine Slobodana Miloševića.

"Neophodno je da se pred građane napokon izađe sa transparentnim dokumentom koji bi pokazao šta su državne institucije do sada uradile i šta im preostaje da urade kako bi se ublažio vizni režim", rekao je Pantić. Pantić je to rekao na otvaranju okruglog stola "Sloboda putovanja u EU" u organizaciji Kancelarije nacionalnog koordinatora Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, Instituta za međunarodnu politiku i privredu i Evropskog pokreta u Srbiji.

Prema rečima direktora Instituta za međunarodnu politiku i privredu Vatroslava Vekarića, postoji sklonost da se sva krivica zbog strogog viznog režima pripisuje evropskim institucijama, a da se vrlo malo govori o tome šta su nadležne vlasti u SCG učinile kako bi se taj režim ublažio.

Nacionalni koordinator Kancelarije Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Duško Lopandić kazao je da, iako proces ulaska SCG u šengenski vizni režim nije u direktnoj vezi sa glavnim pregovorima o pridruživanju EU, taj problem je ipak indirektno vezan za pregovore sa Evropom. "Zemlja koja je trenutno neformalni kandidat, a pretenduje da uskoro postane i zvaničan kandidat za članstvo u EU, po logici stvari mora da reguliše i ovaj elementarni problem", rekao je Lopandić podsećajući da su u proteklih pet godina Mađarska i Rumunija uvele vize za građane SCG, a da je takve mere najavila i Bugarska.

Mladima približiti evropske vrednosti

Učesnici tribine "Problemi mladih u Srbiji kroz prizmu EU integracija" ocenili su da je za približavnje evropskih integracija mladima najvažnije predstaviti evropske vrednosti. Prema istraživanjima, i do 80 odsto studenata iz Srbije nikada nije bilo u nekoj zemlji EU, dok oko 18 odsto želi da napusti zemlju po završetku studija.

Sekretar Kancelarije za pridruživanje Evropskoj uniji Vlade Srbije Tanja Miščević rekla je da mladima više ne treba objašnjavati opšte karakteristike EU već njene vrednosti. Ona je kazala da učenje o evropskoj integraciji treba uvesti u osnovne i srednje škole, jer će to, kako je navela, biti prva mlada generacija koja će ući u EU.

Miščević je rekla da postoji puno problema u pristupu mladih evropskim integracijama jer je, prema njenim rečima, jako tesko dopreti do svesti ljudi i objasniti šta je sve neophodno da se uradi. Kao glavne probleme ona je navela zastarelost nastavnog programa i način predavanja na fakultetima, pitanje zaposlenja i trajne obuke koje se u Srbiji teško prihvataju, dok "moderno društvo ne poznaje kraj školovanja".

Predstavnik Studentske unije Srbije Dušan Spasojević kazao je da "u ovoj zemlji na državnom nivou ne postoji jasna želja da se ozbiljno krene sa reformama". Spasojević je istakao da je u Srbiji za mlade "prilično loša situacija" i dodao da "živimo u modernoj verziji divljeg zapada".

Tribina je održana u okviru kampanje "Evropa na dlanu" u organizaciji Vlade Srbije - Kancelarije za pridruživanje EU i Evropskog pokreta u Srbiji.