Gde će se suditi "Trojci"

To su ponovili predstavnici dve zemlje i na raspravi pred Haškim tribunalom. Na sudskom veću biće da odluči da li suđenje bivšim oficirima JNA Miletu Mrkšiću, Veselinu Šljivančaninu i Miroslavu Radiću treba prepustiti sudu zemlje iz koje dolaze, za šta se zalaže Beograd, ili državi na čijoj je teritoriji počinjen zločin, što je bio ključni argument predstavnika Hrvatske.

Rasim Ljajić kaže da bi ustupanje suđenja "Vukovarskoj trojci" pravosuđu SCG doprinelo utvrđivanju istine i pomirenju u regionu. "Čvrsto smo uvereni da ovo suđenje treba ustupiti SCG", rekao je predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom u raspravi u Hagu o ustupanju predmeta "Trojke" pravosuđu Srbije ili Hrvatske.

"Ustupanje nije samo sredstvo da se pravosuđa testiraju, već i da se ohrabre i osnaže", rekao je Ljajić: "Moram da ukažem da bi ustupanje ovog predmeta drugom sudu, drugoj državi, imalo značajne negativne posledice. Pre svega, time bi značajno rastao otpor u javnom mnjenju saradnji SCG sa Haškim tribunalom. Ipak, jedna od važnih, ako ne i najvažnija funkcija sudskog procesa jeste ostvarenje pravde. Ona, međutim, može biti ostvarena samo ako je prihvaćena kao takva u javnosti i zato verujem da će Tribunal, kao i sudovi u svim državama, o tome posebno voditi računa", kazao je Ljajić.

U prilog SCG, s druge strane, prema njegovim rečima, ide činjenica da se u Beogradu već sudi osobama optuženim da su neposredno počinile zločin na Ovčari i da bi to donelo značajno skraćenje postupka. To bi bilo i u skladu sa načelom "jedinstva pravde" jer bi svim optuženima bilo suđeno po istim kriterijumima i na istom mestu, bez ugrožavanja njihovih prava, dodao je on. Ustupanjem haških predmeta, sudovi u SCG bi bili ohrabreni da i sami otvaraju procese za ratne zločine, rekao je ministar Ljajić.

Pravni ekspert SCG Vladimir Đerić naglasio je da bi država koja je Tribunalu predala optužene morali imati prednost i pri odlučivanju gde će im se suditi. "Njihovo prebacivanje u Hrvatsku predstavljalo bi izručenje drugoj državi koje ne dozvoljavaju zakoni SCG, a to bi vlasti u Beogradu dovelo u neugodan položaj", ocenio je on. Đerić je rekao i da su, prema izveštajima OEBS-a, sudovi u Hrvatskoj i dalje pristrasni na štetu mnogih optuženih Srba, a blagonakloni prema hrvatskim optuženicima.

Apsolutni prioritet Hrvatske

Pravni ekspert Hrvatske Željko Horvatić istakao je da načelo da optuženima treba suditi u državi na čijoj su teritoriji zločini počinjeni ima "apsolutni pravni prioritet".

Primedbe branilaca i zastupnika SCG više su političke nego pravne prirode, ocenio je Horvatić. On je insistirao da "Vukovarskoj trojci" treba suditi što bliže mestu gde se zločin dogodio, dakle pred sudom u Zagrebu: "Po principima međunarodnog prava, tradicionalnog prava, apsolutni prioritet ima država i pravosudni sistem u kojem je zločin počinjen."

Horvatić je sugestije odbrane trojice optuženih da suđenje u Hrvatskoj ne bi bilo pravično zbog izjava koje su davali zvaničnici tamošnje vlade odbacio kao "nepravnu", podsećajući na princip podele vlasti na izvršnu i sudsku. On je odbacio i argument predstavnika SCG da bi prebacivanje "Vukovarske trojke" u Hrvatsku bilo nezakonita ekstradicija optuženih.

Na pitanje sudije Alfonsa Orija da li je tačno da je pred sudom u Vukovaru još otvoren postupak protiv trojice optuženih, Horvatić je odgovorio negativno, tvrdeći da hrvatsko pravosuđe ne vodi nijedan postupak protiv osoba koje su optužene pred Haškim tribunalom.

Mrkšić, Šljivančanin i Radić optuženi su za streljanje više od 200 hrvatskih zarobljenika na farmi Ovčara kod Vukovara u novembru 1991.

Branioci optuženih hoće SCG

Branioci optuženih sumnjaju da bi suđenje u Hrvatskoj bilo pravedno. Branilac Veselina Šljivančanina rekao je da o tome govore izjave  hrvatskih zvaničnika u kojima se krivica bivših oficira JNA ne dovodi u pitanje, a zločin u Vukovaru i pre početka suđenja karakteriše kao genocid. "Kad se sve to dovede u kontekst da je Hrvatska pred Međunarodnim sudom pravde ovde u Hagu tužila Jugoslaviju, odnosno sada SCG, za genocid, onda se jasno vidi u čemu se ispoljava interes izvršne vlasti za ishod ovog postupka", kaže branilac Novak Lukić.

Borivoje Borović, advokat Miroslava Radića, podsetio je da su u Hrvatskoj zabeleženi slučajevi zastrašivanja, čak i ubistva svedoka, kao i da izveštaj misije OEBS-a navodi da hrvatski sudovi pokazuju izvestan stepen diskriminacije srpskih optuženika. "Nedavni slučaj pukovnika Brankovića pokazuje i zašto svedoci odbrane, učesnici rata u Hrvatskoj ne bi išli pred hrvatski sud da svedoče", smatra Borović: "Njihov razlog? Ne mogu sad da objasnim. Pretpostavljam da, sem ovoga što im se stavlja na teret, možda postoje i tajne optužnice u hrvatskom pravosuđu, to jest za neka druga krivična dela da su predviđena suđenja u odsustvu."

Haško tužilaštvo nije se opredeljivalo kojoj zemlji prebaciti predmet, ali je tužilac Suzan Somers tokom rasprave izjavila da se Tužilaštvo slaže sa stavom Hrvatske da teritorijalni princip jeste onaj koji ima najveću težinu. Odluku o transferu doneće posebno sudsko veće, ali nije precizirano kada.

Ljajić: Teška rasprava

Ljajić je ocenio za B92 da je rasprava bila teška, ali i da je najlogičnije da će sudsko veće odlučiti na osnovu pravnih argumenata.

Na primedbe hrvatske strane da je u izlaganju pred sudom iznosio i političke argumente, Ljajić kaže: "Politički argumenti ne mogu biti apstrahovani zato što smo imali činjenicu da su samo u prošloj godini uhapšena 24 povratnika u Hrvatsku. Bilo bi teško obezbediti pristup svedocima na ovom suđenju ukoliko bi predmet bio ustupljen Hrvatskoj, te stoga to nisu u bukvalnom smislu reči politički argumenti, već oni koji daju sve naznake da bi on trebalo da bude ustupljen Srbiji i Crnoj Gori".

Mesić: Hrvatska sposobna

Hrvatski presednik Stjepan Mesić, komentarišući mogućnost da se "Vukovarskoj trojci" sudi u Hrvatskoj, rekao je da hrvatsko pravosuđe ima takav standard da može preuzeti svaki haški predmet. "Pokazalo se da je to suđenje po evropskom standardu, a mi funkcionišemo danas kao i druge države u kojima vlada pravo i ja sam za to da se preuzmu svi predmeti", rekao je Mesić.

"Mislim da nam Hag nije ni trebao da smo na vreme procesuirali one slučajeve za koje smo znali. Da smo to procesuirali, mi bismo danas pred svetom mogli reći: 'Evo, vidite, Hrvatska je zrela demokratija s takvim institucijama i s takvim pravosuđem da može sve svoje probleme sama rešiti", rekao je Mesić, prenosi Fonet.

Tribunal izuzetno zadovoljan tužiocima

U Beogradu je u četvrtak održan okrugli sto "Srbija pred izazovima suđenja za ratne zločine", u organizaciji Pravnog fakulteta, Misije OEBS-a i Ambasade SAD.

Haški tribunal spreman je da ustupi pravosuđima zemalja bivše Jugoslavije deset slučajeva ratnih zločina čiji su počinioci bili na nižem nivou komandne odgovornosti, izjavio je savetnik glavnog tužioca Tribunala Anton Nikiforov. On je rekao da se radi o pripremljenim slučajevima koje Tribunal ne može da procesuira, jer je predviđeno da do 2008. godina okonča sva započeta suđenja, a sve apelacije do 2010. godine. "Za sada se radi o deset slučajeva, ali nije isključeno da će ih biti malo više", rekao je Nikiforov.

Nikiforov je ocenio da je u poslednje dve godine učinjen "ogroman napredak" u suđenjima za ratne zločine u Srbiji i da je Tribunal "izuzetno zadovoljan" tužiocima u tim procesima, ali da ostaje veliki problem što srpsko društvo i dalje negira i umanjuje obim zločina.

Zvaničnik Ambasade SAD u Srbiji i Crnoj Gori Roderik Mur kaže da SAD ne veruju da u Srbiji postoji politička klima za nepristrasna suđenja za ratne zločine, u procesima koji će možda biti preuzeti od Haškog tribunala. Mur je upozorio da se društvo u Srbiji nije suočilo sa obimom počinjenih zločina, a optužene i dalje tretira kao heroje i patriote. "Upadljivo je da se prilikom predaje optuženih naglašava da je to patriotski čin, a niko ne pominje težinu dela iz optužnice", rekao je Mur, prenosi Beta.

Prema njegovim rečima, istraživanja javnog mnenja pokazuju da samo 37 odsto građana Srbije veruje da je u Srebrenici izvršen ratni zločin, jedna trećina veruje u postojanje masovnih grobnica, a samo 37 odsto smatra da Ratko Mladić treba da odgovara pred Haškim tribunalom.

Milisav Čogurić iz Ministarstva pravde Srbije veruje da se iz Srbije ne šalju zabrinjavajući signali već upravo suprotno – da je Vlada slala pozitivne poruke svetu i domaćoj javnosti. On negira da je Vlada od onih koje je ispraćala u Hag pravila heroje, ali kaže da je morala da pokaže pozitivan stav prema odluci tih ljudi da dobrovoljno odu u Hag na suđenje.