Zahuktava se britanska kampanja

U okviru kampanje za predstojeće izbore čelnici laburista, konzervativaca i liberal-demokrata - Toni Bler, Majkl Hauard i Čarls Kenedi, 20 minuta su odvojeno odgovarali na pitanja publike u "živoj" emisiji na BBC-u, prvoj te vrste u Britaniji. Pored Iraka, prisutne su najviše zanimali njihovi stavovi o imigraciji i obrazovanju, a to su i glavne teme ove kampanje u Velikoj Britaniji.

Vođa liberal-demokrata Čarls Kenedi je prvi odgovarao na pitanja. Njegovi komentari rata u Iraku, kome su se liberal-demokrate oduvek žestoko protivile, pozdravljeni su burnim aplauzom. Irak je "postao suverena država, pa ima pravo i da sam donosi odluke", kazao je Kenedi i dodao da britanske trupe "treba da se vrate kući". Liberal-demokrate su, prema njegovim rečima, "jedina prava alternativa" laburističkoj vladi i stoga je Kenedi isključio mogućnost koalicije sa Blerovom strankom.

Posle Kenedija, bio je red na vođu konzervativaca Majkla Hauarda. On je morao da odgovori na jedno teško pitanje vezano za imigraciju, koju su torijevci izabrali za centralnu temu svoje predizborne kampanje. "Da je vaša porodica još u zemlji iz koje potičete, da li biste joj dozvolili da dođe u Ujedinjeno Kraljevstvo?", upitao je jedan gledalac, pošto su Hauardovi roditelji rumunski imigranti.

Lider konzervativaca je optužen da je protivnik ljudskih prava i da vodi veoma negativnu kampanju, pre svega zato što Blera stalno naziva lažovom. Publika je insistirala na pitanjima vezanim za Irak, podsetivši da su konzevativci u parlamentu glasali da Britanija podrži Amerikance u tom pohodu, pa je Hauard na kraju priznao da bi, da je bio na mestu premijera, doneo istu odluku kao i Bler, iako u Iraku nije pronađeno oružje za masovno uništenje.

Poslednji se sa publikom suočio Toni Bler, dočekan sa nekoliko zvižduka. Odlazeći premijer je nastavio da brani britansko angažovanje u Iraku kao "tešku, ali neophodnu odluku". Jedan učesnik debate ga je optužio da je tu odluku doneo da bi "podržao svog najboljeg prijatelja, američkog predsednika Džordža Buša", ali je Bler uzvratio da je razlog bio to što je "to bilo u interesu zemlje".