Tajne ostaju, MUP piše zakon

Srbija je, pored Hrvatske i Bosne, jedina zemlja u tranziciji koja još nije zakonski regulisala pitanje otvaranja dosijea tajnih službi. Vlada Srbije u utorak je odbacila Predlog zakona Srpskog pokreta obnove, vezanog za ovu materiju. Vlada, umesto podrške, priprema svoj Predlog zakona, a na tome radi Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije.

Ta činjenica izazvala je oštre kritike prvenstveno Danice Drašković, ali i stručne javnosti, jer stav je da će na taj način biti napisan zakon po meri Bezbednosno-informativne agencije.

Objektivni razlozi ili skrivanje

Vlada Srbije objasnila je da predloženi zakon o otvaranju dosijea nije usklađen s propisima u oblasti čuvanja, zaštite, korišćenja i dostupnosti arhivske građe. Osim toga, sporna je i Komisija za dosijea, koja bi, smatra Vlada, narušila princip nedeljivosti arhivske građe. Takve tvrdnje navele su direktora lista "Srpska reč" Danicu Drašković da izjavi kako taj zakonski predlog ne bi bio povučen iz procedure da "nije prethodno razbijena poslanička grupa SPO-a, jer bi se plašili reakcije stranke sa 13 poslanika".

Vesna Pešić iz Građanskog saveza Srbije smatra da je odluka Vlade potpuno očekivana, jer time izvršna vlast pokazuje da je još uvek orijentisana na skrivanje doušnika i praćenje građana: "Mene ne čudi da je ova Vlada to odbila, jer ona nema nameru da napravi nove korake ka demokratizaciji ovoga društva. Ona se zaustavila na tome da imamo slobodne izbore, a svi drugi potezi - izgradnja institucija, liberalne demokratije, da nastavimo i produbljujemo taj proces - to se potpuno zaustavilo.

MUP da zadovolji formu

Ministar pravde Zoran Stojković jedini je ministar koji je najavio da Vlada priprema svoj predlog zakona o dosijeima, a u njegovom ministarstvu je rečeno da je za pisanje tog zakona nadležno Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije. Danica Drašković takvu najavu ocenjuje kao incijativu koja neće ništa promeniti, jer time državna bezbednost pravi zakon po svojoj meri.

Mirna Kosanović iz Komiteta za ljudska prava navodi u izjavi za B92 da nema potrebe za novim zakonom, jer su sporne odredbe mogle biti izmenjene u hodu: "Ministarstvo unutrašnjih poslova je upravo i angažovano na tome da se zadovolji forma, da se kao donese zakon koji će omogućiti to sve, a da se zapravo suštinski ništa ne promeni".

Bogoljub Milosavljević iz Centra za antiratnu akciju, koji je učesnik u pisanju jednog od predloga zakona o otvaranju dosijea, kaže za B92 da je imao uvid u predlog zakona koji priprema MUP, kao i da postoje mnoge sporne odredbe: "Ideja koja se od početka lansirala iz Ministarstva, od 2001. pa na ovamo, jeste da posednik dosijea ostane ili sama služba ili da se ona preda Arhivu Srbije, što ja mislim, kao i ostali ljudi koji se time bave, da je promašaj, da je to jedna pogrešna ideja. I, naravno, ključno pitanje je koji će se dosijei otvarati i upravo je tu pristup iz Ministarstva i BIA-e da to budu određeni dosijei".

Milosavljević tvrdi da Srbija kasni u odnosu na većinu centralnih i istočnoevropskih zemalja koje su već usvojile zakone o otvaranju dosijea: "Najpre je taj zaostatak bio vidljiv na samom početku, s obzirom na situaciju da je tadašnja vlast ostavila na čelu tadašnjeg Resora državne bezbednosti Radeta Markovića, čoveka za koga se opravdano pretpostavlja da je veoma mnogo radio na uklanjanju iz dosijea svega onoga što je ukazivalo na krivicu službe bezbednosti i doušnika".

Otvaranje arhiva tajnih službi izostalo je i pored obećanja koje je DOS dao uoči dolaska na vlast. Nakon kampanje Komiteta pravnika za ljudska prava, DOS se, pod pritiskom javnosti, odlučio za parcijalno rešenje, pa je građanima koji sumnjaju da su bili predmet interesovanja tajnih službi, uredbom omogućio da provere da li imaju dosije i da ga pročitaju u prostorijama službe.

Osim toga, Uredbom Vlade Srbije iz 2001. godine MUP-u je naloženo da objavi spisak građana o kojima je dosije u Službi državne bezbednosti vođen kao o "unutrašnjim neprijateljima, ekstremistima ili teroristima". Takav spisak nikada nije objavljen.

"Ima li reforme tajnih službi?"

Nijedna vlast u Srbiji posle 5. oktobra 2000. godine nije pokazala ni malo volje da otvori dosijea niti je bilo volje i znanja da se izvrši ozbiljna reforma tajnih službi, ocenili su učesnici tribine "Ima li reforme tajnih službi?", održane u Centru za kulturnu dekontaminaciju.

Bivši načelnik Resora državne bezbednosti Goran Petrović rekao je da su tajne službe "postale privatne zone ili sfere uticaja političkih stranaka, odnosno lidera koji su funkcionere tih službi i imenovali".
Kako je rekao, državna vlast je jedini krivac za izostanak opsežnog reformisanja sektora bezbednosti, a sama Bezbednosno-informativna agencija ne može da opstruira nijednu odluku državne vlasti koja bi se ticala njenog reformisanja ili otvaranja dosijea. Petrović je istakao da su vojne tajne službe jedine netaknute preživele vreme nakon pada režima Slobodana Miloševića.

Profesor prava Vladimir Vodinelić ocenio je da je Vlada Srbije, zahtevom da se ne usvoji zakon o otvaranju dosijea tajnih službi, pokazala da ne oseća nikakvu obavezu prema građanima koji su proteklih decenija bili žrtve političke represije.

Vodinelić je rekao da je vlada, obrazlažući zahtev za neusvajanje zakona, upotrebila iste one argumente kojima je proteklih godina pribegavala Bezbednosno- informativna agencija. Vodinelić je, međutim, imao zamerke i na predlog zakona o otvaranju dosijea koji je podneo Srpski pokret obnove, ocenjujući da bi zatraženo objavljivanje spiska doušnika tajnih službi predstavljalo grubu povredu ljudskih prava.

Prema njegovim rečima, dosijea tajnih službi treba otvoriti, pre svega, zbog onih o kojima su dosijea vođena, a ne zbog informisanja šire javnosti o predmetima interesovanja ili metodama rada službi.

Predsednik Centra za civilno-vojne odnose Miroslav Hadžić ocenio je da su "u centru svih tajnih službi u Srbiji i Crnoj Gori ostala netaknuta jezgra koja su nosioci moći". Prema njegovim rečima, reforme u sistemu odbrane i bezbednosti su nakon petooktobarskih demokratskih promena "fingirane", a vojsci, policiji i tajnim službama ostavljena je mogućnost da se samoreformišu, bez jasne državne strategije o cilju tih reformi.

Hadžić je ocenio da ni administracija Zorana Đinđića ni vlada Vojislava Koštunice nisu pokazale iskreno interesovanje za reformisanje tajnih službi zbog "prećutne razmene moći državnih vlasti i tih službi".