Nacrt zakona o otvaranju dosijea

Dosijei koje su o građanima Srbije službe bezbednosti vodile od 1944. godine uskoro bi mogli da budu dostupni onima na koje se odnose, ukoliko Skupština Srbije usvoji predlog zakona o otvaranju dosijea. Predlog će skupštini uputiti poslanici SPO-a, a u njegovoj izradi učestvovali su pravni eksperti iz nevladinih organizacija.

Zakonom bi trebalo da bude definisano da građanin treba da odluči šta će biti sa dosijeom koji su o njemu vodile službe bezbednosti. Zakonski predlog dozvoljava i da građanin preuzme dosije ili da traži njegovo uništenje.

Dosijee bi, inače, pre toga od bezbednosnih institucija trebalo da preuzme nezavisna komisija, koju bira i smenjuje Skupština Srbije na predlog Vlade, Vrhovnog suda i nevladinih organizacija. Zadatak komisije, između ostaklog, treba da bude i izdvajanje spiska saradnika, odnosno "doušnika".

"Spisak svih onih zbog čijeg su uhođenja nastupile tragične posledice po uhođene, bilo da su u pitanju smrt, gubitak posla, šikaniranja itd, biće objavljen uz obrazloženje u čemu su svi ti ljudi učestvovali", kaže Vuk Drašković, presednik SPO-a.

Po iskustvu Štazija

Jedna od novina bila bi i uvođenje novčanih, ali i zatvorskih kazni, za one koji bez odobrenja iskoriste podatke iz dosijea o osobi na koju se odnosi, kao i oštro sankcionisanje pripadnika bezbednosnih službi koji pokušaju da opstruiraju preuzimanje dosijea ili nastoje da sakriju neke od učesnika u sačinjavcanju dosijea.

Pravnici koji učestvuju u izradi predloga zakona kažu da su korišćena pre svega iskustva iz nekadašnje Demokratske Republike Nemačke u demontaži njihove tajne policije, Štazi, ali i rumunski, bugarski i makedonski zakoni iz te oblasti: "Osnovni i glavni cilj je naravno demontaža službe državne bezbednosti koja ja kao takva jeste nezakonita znači ono što je radila služba to je nezakonito, kao i ono što još uvek radi", kaže Biljana Kovačević-Vučo iz Komiteta pravnika za ljudska prava.

Porofesorka Vesna Rakić-Vodinelić iz Instituta za uporedno pravo ocenjuje da predlog zakona predstavlja suočavanje sa prošlošću koja preti da nadvlada sadašnjost i ugrozi budućnost.

Iako Drašković nije precizirao koje bi političke posledice mogle biti ako zakon ne bude usvojen, član Predsedništva Građanskog saveza Srbije Ivan Andrić upozorava da je uticaj službi bezbednosti na političku scenu u Srbiji mnogo veći nego što je javnosti poznato, kao i da ne deli optimizam u pogledu izglasavanja zakona.