Turska: Irački Kurdi će platiti cenu

U današnjem saopštenju turskog ministarstva spoljnih poslova takođe se pozdravlja glasanje iračkog parlamenta koji je kao neustavan odbacio kurdski referendum zakazan za 25. septembar.

"Kurdski region treba da bude svestan da će svakako morati da plati cenu zbog insistiranja na svom pristupu o održavanju referenduma uprkos našim prijateljskim preporukama", navodi se u saopštenju turskog ministarstva, bez daljeg objašnjenja. ;

U saopštenju se navodi da su "sve emocionalnije izjave" vodja iračkih Kurda u prilog nezavisnosti "alarmantne".

Turska, koja ima veliku kurdsku populaciju na jugoistoku zemlje i bori se protiv kurdskih pobunjenika, ipak izgradila je bliske veze sa tom iračkom autonomnom oblasti, ali se protivi nezavisnoj kurdskoj državi.

Irački Kurdi planiraju da 25. septembra održe referendum u tri pokrajine koje čine Irački Kurdistan, ali i u drugim spornim teritorijama s većinskim kurdskim stanovništvom. Kurdistan je region na severu Iraka i ima autonomiju od 1991. Oružane snage tog regiona uključene su u ofanzivu protiv Islamske države.

Kurdi treba da glasaju ovog meseca o tome da li podržavaju nezavisnost za njihovu enklavu na severu Iraka, što je korak ka njihovom dugogodišnjem snu o državi. Rezultat referenduma, na kome će gotovo sigurno pobediti "Da" dalje će uzburkati i region gde se i dalje vodi borba protiv Islamske države.

Pobeda "Da" na referendumu neće značiti da će odmah kurdska oblast steći nezavisnost pošto referendum nema pravnu snagu. Međutim, kurdski zvaničnici rekli su da će ga iskoristiti da izvrše pritisak na iračku vladu u Bagdadu da pristupe pregovorima i ozvaniče njihovo stremljenje ka nezavisnosti.

Najava o referendumu 25. septembra već podstiče tenzije. Vlasti u Bagdadu, kao i susedi Iraka, Iran i Turska, koji brinu da će time biti ohrabrene njihove velike kurdske zajednce, tražili su da se odustane od referenduma.

Irački prmijer nazvao je referendum neustavnim i upozorio na moguće nasilje na teritorijama na koje prava polažu i Kurdi i vlada u Bagdadu.

SAD, glavni saveznik Kurda, pokušale su da ubede Kurde da odlože glasanje, strahujući da će se time otvoriti nova nestabilnost u trenutku kada snage koje podržavaju nastoje da povrate preostale oblasti od Islamske države u Iraku.

Uprkos pozivima iz Bagdada, SAD i drugih zemalja da odlože referendum, vlasti u iračkoj kurdskoj oblasti ne odustaju od planova za referendum o nezavisnosti 25. sepetembra. Neki zvaničnici u regionalnoj vladi iračkog Kurdistana smatraju to glasanje korakom na putu ka nezavisnoj državi.

Ukoliko bi na kraju kurdska oblast uspela da se odvoji od Iraka, to bi predstavljalo najveće prekrajanje granica na Bliskom Istoku od formiranja Izraela 1948, navodi AP. Time bi se podelio Irak, i odvojio deo veličine Švajcarske, gde ima znatnih naftnih resursa, i ostao bi ostatak zemlje sa arapskom polulacijom podeljenom između šiitske većine i sunitske manjine.

Kurdska autonomna zona zvanično čini oko 10 odsto iračke teritorije, i ima oko tri miliona stanovnika, oko osam odsto od 37 miliona u celom Iraku.