Produženo glasanje na predsedničkim izborima u Iranu

U Iranu su danas predsednički izbori, prvi otkako je ta zemlja u julu 2015. godine sklopila istorijski nuklearni sporazum sa velikim silama, kojim se Teheran obavezao da ograniči obogaćivanje uranijuma u zamenu za ukidanje međunarodnih sankcija.

Izbori imaju karakter referenduma budući da Iranci treba da potvrde umerenu politiku aktuelnog predsednika Hasana Rohanija koji je izabran za predsednika 2013. godine i ima pravo na još jedan mandat.

Rohani (68) je uspešno vodio pregovore sa šest velikih sila o iranskom nuklearnom programu koji su doveli do istorijskog sporazuma i ukidanja dela međunarodnih sankcija Iranu.

Glavni protivnik Rohaniju je konzervativni Ebrahim Raisi, blizak iranskom vrhovnom verskom vođi ajatolahu Aliju Hameneiju, najmoćnijoj osobi u Iranu.

Konzervativni Raisi (53) optužio je iranske pregovarače o nuklearnom sporazumu za "slabost", ali ne dovodi u pitanje sam sporazum. Njegova pozicija bi mogla biti ojačana novim sankcijama koje su SAD juče uvele Iranu zbog programa razvoja balističkih projektila.

Izbori se održavaju u atmosferi napetih odnosa Irana sa SAD od dolaska na vlast američkog predsednika Donalda Trampa, koji će u subotu, kada budu saopšteni rezutati izbora, boraviti u Saudijskoj Arabiji, glavnom regionalnom rivalu Irana.

Pravo glasa ima oko 56 miliona Iranaca, a reporteri Asošiejted presa izvestili su iz Teherana da su na biračkim mestima redovi znatno duži nego 2013. godine. Analitičari smatraju da visoka izlaznost odgovara Rohaniju.

Iako se predsednik države u Iranu bira na izborima i predstavlja iranski narod na međunarodnoj sceni, šef države mora da se drži političkih smernica koje propisuje vrhovni verski vođa.

U slučaju da nijedan kandidat ne osvoji 50 odsto glasova, biće održan drugi krug glasanja. Prema predizbornim anketama, Rohani ima prednost.