Rimska deklaracija - kako izgleda nacrt "nove Evrope"

Nakon poraza populiste Gerta Vildersa u Holandiji, ostala je još samo jedna prepreka do stvaranja novog jezgra Evrope, odnosno Kerneurope, saznaje dopisnik Nedeljnika iz Rima Željko Pantelić, koji je imao uvid u nacrt Rimske deklaracije.

Ona šalje vrlo jasnu poruku, kako evropskim populistima i evroskepticima, koji su protiv EU i dubljih evropskih integracija, tako i svim ostalim planetarnim igračima, od Vašingtona, preko Moskve i Ankare, do Pekinga.

Jedno je sigurno: EU kakvu smo poznavali neće postojati već od sledeće godine. Na ovaj ili onaj način Rimska deklaracija koja (ne)će biti usvojena 25. marta na Kampidolju u Večnom gradu označiće prekretnicu za EU. Velika četvorka EU (Nemačka, Francuska, Italija i Španija) odlučila je da realizuje san očeva osnivača EU, ili barem da pokuša.

Istočnoevropske zemlje, kao i skandinavske države, moći će da se pridruže, kada budu to htele ili budu spremne, ali više neće moći da sabotiraju proces dubljih evropskih integracija ili da podmeću klipove u točkove, ne samo zato što više nema Velike Britanije, glavne kočnice, već i zato što mišljenje Vašingtona u Briselu ima specifičnu težinu samo u Zaventemu (sedište NATO-a) ali ne i na Šumanovom trgu par kilometara dalje u belgijskoj prestonici.

Ključna partija za budućnost EU, prema izvorima Nedeljnika, igra se u Francuskoj. Ako Emanuel Makron postane predsednik Francuske, već u decembru ćemo imati mapu puta za Evropu u više koncentričnih krugova, ili više brzina, kako se kome sviđa. Jedinstveno tržište i Šengenski sporazum ostaće netaknuti, a verovatno i evrozona, dok će zemlje osnivači EU, Nemačka, Francuska, Italija, Belgija, Holandija, Luksemburg, plus Španija, Austrija, Slovenija i eventualno još par država (Grčka, Finska, Irska) krenuti putem federalizacije.

U nacrtu Rimske deklaracije, u koji je Nedeljnik imao uvid, ne pominje se ni na jednom mestu ni EU u više brzina ni federalizacija, ali iz nje sve odiše najavom epohalne promene u evropskim integracijama, a posebno poslednji paragraf koji otvoreno govori da će neke države "ići bliže jedna drugoj, tešnje, dalje i brže sarađivati u nekim oblastima, ostavljajući vrata otvorena za sve ostale da se u nekom drugom momentu, kada budu to želeli i mogli, uključe".

U prvom delu Rimske deklaracije, pored upozorenja da se EU nalazi pred, do sada, neviđenim izazovima (globalnim i domaćim, terorizmom, migracijama, protekcionizmom, i socijalnim i ekonomskim nejednakostima), ističe se odlučnost EU da odgovori na njih i pošalje poruku kako Vašingtonu i Pekingu, tako i Londonu i Moskvi, Ankari i drugim interesnim grupama koje rade na razgradnji EU.

"Mi smo odlučni da učinimo EU snažnijom i otpornijom: potrebno je da pokažemo još veće jedinstvo i solidarnost između država članica EU. Jedinstvo nije opcija, već nužnost. Pojedinačno bi nas globalne dinamike izbacile sve iz igre. Zajedno imamo najbolje šanse da, umesto da ih trpimo, utičemo na njih i tako branimo naše zajedničke vrednosti i interese", stoji u nacrtu deklaracije.

U dokumentu se indirektno stavlja do znanja da je namera da se u sledećih 10 godina zaokruži proces stvaranja tvrdog jezgra EU: "Za 10 godina želimo da vidimo Uniju kao sigurnije i prosperitetnije mesto za život. Želimo da ojačamo socijalnu dimenziju EU, osnažimo Evropsku monetarnu uniju, poboljšamo saradnju u oblasti bezbednosti i odbrane, učinimo naša društva snažnijim i otpornijim prema globalizaciji. Približićemo EU njenim građanima, dajući državama članicama, regionima i gradovima potreban prostor kako bi pojačali potencijal Evrope za inovacije i ekonomski rast. Hoćemo Uniju u kojoj građani uvek imaju novu priliku da se kulturno i društveno uzdižu i ekonomski postaju jači."

Da bi se stiglo do pomenutih ciljeva, u Rimskoj deklaraciji biće podvučena četiri noseća aspekta: bezbedna i sigurna EU, prosperitetna i održiva EU, socijalna EU i EU kao važan planetarni igrač.

Na kraju predložene radne verzije Rimske deklaracije navodi se da je EU spremna da radi na ostvarenju pomenutih ciljeva jer je uverena da je budućnost Evrope u njenim rukama. Podvlači se i neophodnost uspostavljanja efikasnijeg i transparentnijeg načina donošenja odluka, a na kraju drafta stoji možda i najjači i najindikativniji deo deklaracije: „Radićemo zajedno na promociji zajedničkog dobra, podrazumevajući da neki od nas mogu da sarađuju još tešnje, dalje i brže u pojedinim oblastima, ostavljajući vrata za sve koji hoće da se priključe kasnije." Deklaracija se završava rečima da se neće dirati u jedinstveno tržište, šengensku zonu i EU u njenoj celini. "Nepodeljena i nedeljiva EU radiće zajedno kad god je to moguće, i različitim koracima i intenzitetom kada je to neophodno."

Izvori Nedeljnika u Briselu i u ključnim evropskim prestonicama kažu da će biti neizvesno, najverovatnije, do samog kraja kakav će konačni sadržaj imati Rimska deklaracija. Otpor u istočnoevropskim zemljama, prevashodno, ali i u Kopenhagenu i Stokholmu (oko dela deklaracije koji se odnosi na socijalna pitanja) i dalje je postojan i pregovori su u toku kako bi se došlo do finalne verzije. Ipak, tvrde naši kontakti, Velika četvorka EU neće dozvoliti da deklaracija bude ispražnjena i svedena na izjavu opštih, beznačajnih i otrcanih proklamacija.

Cela analiza objavljena je u novom broju Nedeljnika.