24 žene ubijene u Srbiji u 2016. godini - šta učiniti?

Od početka ove godine, u porodičnom nasilju stradale su još 24 žene. Četrdesetdvogodišnju Nišlijku nevenčani suprug maltretirao je četiri godine.

Iz straha, ali i zbog teške ekonomske situacije, o tome je ćutala.

“Nisam mogla da odem kod roditelja, ni kod prijatelja, nisam imala sredstava da iznajmim stan, nisam smela da nađem posao, bilo me je strah da me ne nađe jer je pretio da će da me ubije. Rešila sam da krenem dalje, puna sam sebe,imam samopouzdanja, imam posao trenutno”, navodi jedna od žrtava porodičnog nasilja.

U Sigurnoj kući u Nišu samo do sredine ove godine utočište je našlo 50 žena, što je koliko i u celoj 2015. I dok se lane čak 50 žrtava vraćalo nasilniku, sada je više njih spremno da započne novi život.

“Mlađe žene već nakon nekog kraćeg perioda trpljenja nasilja odluče da prijave nasilnika. Nasilje je zaista prisutno u našem društvu, ali s druge strane, slično smatram da su se žene sada i ohrabrile, da se puno radi na podizanju svesti”, ističe Sonja Šćekić, direktorka Sigurne kuće u Nišu.

Da je to još uvek nedovoljno, pokazuju i podaci niškog SOS telefona. On u Nišu godišnje zazvoni i do 250 puta. Međutim, tek svaka deseta žena spremna je da nasilje i prijavi.

“Mnoge žene su siromašne, znaju da nemaju gde ako prijave nasilnika i da će jednog trenutka kad izađu iz Sigurne kuće morati da se vrate kod nasilnika. Mnoge žene, bez obzira na socijalni status, se stide, plaše od nasilnika”, kaže koordinatorka SOS telefona u Nišu Ana Saćipović.

Niškoj policiji mesečno se zbog porodičnog nasilja u proseku obrati 25 žena. Koordinatorka Tima za suzbijanje i prevenciju nasilja u porodici Nataša Zorić Živanović kaže da mnoge žrtve iz ekonomskih ili emotivnih razloga odustaju od krivičnih prijava.

Smatra da će najavljene izmene Krivičnog zakona olakšati posao nadležnima, a žrtvama omogućiti veću zaštitu.

“Zaštićenije u smislu da će nasilnik biti udaljavan iz kuće, ne kao sad da se sve završava na zadržavanju do 48 sati, na određivanju pritvora od strane sudija i Tužilaštvo će imati veće mogućnosti, da nasilnik bude duže van kuće, odnosno da žrtva bude sigurnija, da ima vremena da se osnaži, da se osamostali”, navodi Nataša Zorić Živanović.

Među žrtvama najviše je žena do 40 godina starosti, sa osnovnim ili srednjim obrazovanjem i bez posla. U manjem broju slučajeva, žrtve porodičnog nasilja su deca i stari, dok muškarci, zbog ponosa, retko prijavljuju ovaj problem.