Reakcija: Kriminal posle 5. oktobra

Večerašnja emisija istražuje zbog čega jedno od glavnih obećanja lidera DOS-a 2000. - borba protiv korupcije i kriminala - nije ispunjeno ni do danas.

Vlada Zorana Đinđića je u leto 2002. donela Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala, koji tada prvi put uvodi instituciju svedoka saradnika. Da bi mogao da se primenjuje, zakon je morao da bude usvojen i na saveznom nivou.

Međutim, pola godine DSS i crnogorska SNP opstruiraju njegovo donošenje. Usvojen je tri meseca pre ubistva premijera Đinđića. Na osnovu tog zakona formiran je Specijalni sud i izabran specijalni tužilac. Od leta 2002. do marta 2003. vladala je potpuna panika koja se ispoljavala svakodnevno, raznim kampanjama putem medija, a bila je uperena protiv tadašnjeg premijera Srbije.

Razlog je bio zakon kojim su pogođeni brojni pojedinci koji su se tokom devedesetih obogatili u ratno-pljačkaškim pohodima, ili su moć i uticaj stekli obavljanjem prljavih poslova za državu.

“Vi treba to da stavite u kontekst ratova koji su se dešavali u periodu devedesetih, vreme sankcija, kada je Služba državne bezbednosti bila u funkciji nadziranja tih nazovi podzemnih operacija koje je država vodila u obezbeđenju sredstava za funkcionisanje države u vreme sankcija”, kaže inspektor DB-a u penziji Zoran Stijović.

Oni koji su godinama pre 5. oktobra bili na vrhu neformalnih centara moći, koriste sve što im je na raspolaganju da javnost okrenu protiv reformi. Ispunjenje obećanja datih 5. oktobra za njih znači istrage, sudske postupke i krivičnu odgovornost.

Zbog toga kreiraju klimu straha od saradnje Srbije sa Zapadom. Formiraju “antihaški lobi”. U tome im pomažu tabloidi.

U “Reporteru” je, u oktobru 2001, objavljen spisak od preko 360 ljudi koje Vlada Zorana Đinđića namerava da ”isporuči Haškom tribunalu“.

Spisak se pojavljuje u trenutku kad su ”crvene beretke“ organizovale oružanu pobunu zbog isporučenja braće Banović. Kasnije se ispostavilo da je spisak izmišljen i da je u aferu bila umešana Vojna služba bezbednosti. Na spisku su bili pripadnici vojske i policije.

“Ljudi koji su pomenuti, njih 300 i nešto su sticajem okolnosti to shvatili kao direktnu pretnju njima i hapšenje. Da li je protiv nekog od njih podignuta optužnica, ili pokrenuta neka istraga pred haškim tribunalom”, navodi Zoran Stijović.

“Znači, ljudi koji su proizvodili strah, koji su proizvodili uznemirenje u toj grupaciji, su ljudi koji su instrumentalizovali tu grupaciju u pokušaju da zaštite svoju ulogu i svoje pozicije, svoje mesto, svoje ponašanje u događajima u proteklom periodu, vezano i za ratove, vezano i za kriminal i sve ostalo”, ocenjuje on.

Žestoki protivnici reformske Vlade, na čijem je čelu bio Đinđić, bili su i oni koji su pokušavali da se javnosti predstave kao uspešni poslovni ljudi, a bogatstvo su u stvari stekli u pljačkaškim pohodima i baveći se kriminalom tokom devedesetih. Oni takođe strahuju da bi se mogli naći na udaru zakona.

“Pa imamo mi primere da su naše patriotske snage koje su krenule u ostvarenje projekta ‘Velike Srbije’ 91/92. godine, kada bi upale u neko mesto prvo upadale u banku, uzimale pare, tražile ima li zlata, ima li nakita, i da su upadale kod bogatih ljudi, ubijali ih, pljačkali”, podseća predsednik SPO Vuk Drašković.

“Antihaški lobi” činili su i političari koji su devedesetih bili najglasniji zagovornici ratničkih pohoda na prostoru bivše Jugoslavije.

Političari čiji stranački program se devedesetih zasnivao na propagiranju rata i stvaranju ”Velike Srbije“, posle demokratskih promena javno prete osvetom. Tako je Vojislav Šešelj, predsednik SRS-a, posle neuspelog pokušaja atentata na Zorana Đinđića kod hale “Limes”, u februaru 2003, pretio da će ”u Srbiji biti krvi do kolena“.

U nastavku serijala ”Bajka o 5.oktobru“, “Reakcija” istražuje i kakve su posledice odluke mandatara naredne Vlade, Vojislava Koštunice, da formira manjinsku vladu, uz podršku SPS-a, u martu 2004. Emisija je na programu TV B92 večeras u 22 sata.