Na koji način se garantuje isplata zarade i naknade zarada?

10. pitanje

1. Što se tiče zakonske regulative, ova problematika je besprekorno regulisana. Međutim, u praksi se stvari odvijaju na potpuno drugačiji način. Suština problema u privatnom sektoru leži u samom kolektivnom ugovoru, koji se sastavlja na štetu radnika, pošto visina zarade definiše na zakonskom minimumu kako bi se smanjila davanja Državi, a ostatak plata se isplaćuje u gotovini. Pošto gotovinski deo ne podleže ugovornim obavezama, poslodavac ne mora da poštuje rokove isplate definisane ugovorom, već isplata zavisi od njegove dobre volje, visinom priliva na račun firme, itd. Ova situacija je najviše prisutna u uslužnom sektoru, gde radnici dobrovoljno pristaju na ugovor sa platom u visini zakonskog minimuma, pošto im je to prihvatljivija solucija nego da uopšte ne budu prijavljeni, jer na ovaj način bar ostvaruju zdravstvenu zaštitu. Najveće negativne reperkusije ovakvog sistema isplata zarada ogledaju se u periodu kada lice koje je potpisalo ovakav ugovor u određenom životnom dobu stekne pravo na penziju, obračun visine penzije zavisiće od izdvajanja poslodavca za PIO Fond, tj. prosečne bruto zarade, koja je izuzetno niska, a samim tim se realno smanjuje visina penzije. Ista pravila važe i za prekovremeni rad i slobodne dane, pošto se ugovorne odredbe apsolutno ne poštuju, a radnik je nemoćan da se izbori za svoja prava, jer mu je jedini cilj da zadrži radno mesto, pošto nema drugu opciju. Odgovornost za ovakvu situaciju ne treba svaljivati samo na Državu. Ovde se postavlja pitanje jačine sindikata kao ključnog faktora koji treba da stane u odbranu prava radnika. U Srbiji sindikati još uvek nisu dovoljno organizovani, a takoeđ su instrumentalizovani od strane nekih interesnih grupa, tako da oni ne mogu da budu oslonac zaštiti prava radnika. Država može da reaguje pojačanim nadzorom inspekcije rada, međutim, od straha gubljenja radnog mesta, nažalost, samo radnici koji su već dobili ili dali otkaz voljni su da daju iskaze koji bi bili validni za sankcionisanje poslodavaca koji se ponašaju na ovakav način.
(Dalibor, 31. decembar 2010 09:41)

2. Jedina prava garancija je privatna tužba zaposlenog. Naravno, kada do toga dođe može da zaboravi na trenutno radno mesto, a otežano mu je zapošljavanje i kod drugog poslodavca jer su poslodavci poprilično međusobno solidarni kada su u pitanju zaposleni.
(Sandžaklija, 3. januar 2011 23:16)

3. Pa garantuje se nije da se ne garantuje...npr
Kad sam se ja zaposlio gazda mi je rekao..."ja nikom nisam ostao duzan"
Kad sam pitao za topli obrok rekao je"slobodno mozes od kuce da poneses nesto i tu cemo instalirati reso da mozete da podgrejete uzinu"...a zza markicu za prevoz rekao mi je..."pa nije valjda da kupujes kartu u prevozu"...:)))
(vladica, 30. decembar 2010 23:01)