Info / moj ugao 8

Vuk Jeremić: Slabosti i zloupotrebe bezbednosne politike

Bezbednosna situacija u svetu, ali i u našem okruženju, dramatično se pogoršava u poslednjih nekoliko godina. Te nove realnosti moramo biti svesni i za nju adekvatno pripremljeni. Aktuelna vlast u Srbiji, na žalost, ne odaje utisak neophodne pripravnosti.

Vuk Jeremić, DanasIzvor:
Foto: Tanjug

Urušavanje i radikalizacija Bliskog istoka već nekoliko godina unazad proizvodi direktne posledice po Evropu, što se na Balkanu, kao najkraćoj sponi između Levanta i Starog kontinenta, prilično jasno oseća. Ukoliko zažmurimo, ta stvarnost neće nestati.

Rat u Siriji je pokrenuo masovne migracije tamošnjeg stanovništa, pa je u našem regionu u poslednje dve godine zabeleženo preko milion i po nelegalnih prelazaka državnih granica. Bilo bi naivno misliti da to ne donosi nove bezbednosne i društvene izazove, pogotovo imajući u vidu karakter sukoba na Bliskom istoku.

Međutim, umesto ozbiljne rasprave o migrantskoj krizi u javnosti i Narodnoj skupštini, bili smo svedoci toga da jedan čovek sam donosi nekonzistentne odluke, u očiglednoj nameri da stekne ličnu naklonost pojedinih evropskih državnika. Srbija je time ostavila utisak da se u potpunosti rukovodi političkom voljom drugih, što je neodgovorno i štetno.

Migracije nisu jedini novi izazov. Neke od teritorija u regionu su u samom evropskom vrhu po odzivu stanovništva na takozvani džihad. To ne samo da nameće pitanje delovanja tih pojedinaca po povratku sa Bliskog istoka na Balkan, već i povećava opasnost od davanja naloga „spavačima“ za terorističko delovanje u našim krajevima. Pre samo dva meseca više pripadnika takozvane Islamske države je uhapšeno na teritoriji Kosova i Metohije pod sumnjom da su primajući instrukcije iz Sirije spremali udare na Balkanu. Da ne bude zabune, govorim ovde o ektremistima, a ne običnim građanima islamske veroispovesti koji su zapravo njihova najčešća meta i čija ljudska prava i bezbednost moraju biti u potpunosti zaštićeni.

U svakoj funkcionalnoj demokratskoj državi ova tema bi bila predmet ozbiljne javne i stručne diskusije, kao i povod da se preispita aktuelna bezbednosna politika. Gotovo da nema evropske zemlje koja nije sa visokim stepenom društvenog konsezusa odlučivala o merama za unapređenje kapaciteta države za reagovanje i zaštitu svojih građana, vodeći računa o očuvanju njihovog kvaliteta života i ljudskih prava.

Na žalost, u Srbiji je u ovoj oblasti, kao i u mnogim drugim, vidan trend gušenja svakog otvorenog dijaloga i urušavanja kapaciteta za smišljeno i plansko delovanje. Umesto toga, na delu je snažna personalizacija bezbednosne i spoljne politike. Procesi njihovih oblikovanja potpuno su izmešteni izvan institucija sistema, a sa samog državnog vrha se učestalo izriču međusobno oprečne ocene o stanju bezbednosti u našoj zemlji.

Umesto da jasno i odgovorno sagleda novi bezbednosni kontekst i istinski se založi za zaštitu nacije u takvim okolnostima, vlast se bavi izmišljanjem državnih udara i pozivanjem na obračun sa „unutrašnjim neprijateljem“. Zašto? Zato što se širenjem straha i klime netrpeljivosti, građani odvraćaju od postavljanja suštinskih pitanja, poput odgovornosti za aktivnu zloupotrebu i urušavanje bezbednosnog aparata.

Da li možemo verovati u spremnost i kapacitet vladajuće kaste u Srbiji da se ozbiljno bavi realnim bezbednosnim pretnjama, imajući u vidu njenu opsednutost političkim marketingom i učvršćivanjem unutrašnje kontrole nad sopstvenim građanima? Nemoguće je imati poverenje u poredak koji ne odgovara na pozive u vezi sa banditskim rušenjem objekata u centru Beograda pod okriljem noći, i u kome je javna tajna bliskost određenih pripadnika vlasti sa kriminalnim i navijačkim grupama. Isto važi i za pojedince na odgovornim položajima u sistemu bezbednosti koji su tu postavljeni isključivo po kriterijumu lične lojalnosti predsedniku svoje stranke. Ljudi koji tu časno rade svoj posao su sve više marginalizovani, kao i poniženi činjenicom da im šefuju partijski vojnici i mezimice.

Iako su me u režimskim medijima i na društvenim mrežama agresivno napali da širim paniku, reći ću ono u šta najdublje verujem: naša upravljačka "elita" nije u stanju da razume nove spoljnopolitičke i bezbednosne izazove, niti ima sposobnost da efikasno zaštiti zemlju i građane u vanrednim situacijama – bilo da se radi o poplavama, nekontrolisanim migracijama, ili terorizmu.

Orkestrirana kampanja me neće odvratiti od toga da pokušam da doprinesem izgradnji jednog drugačijeg sistema, u kome će bezbednost biti tretirana kao najviše javno dobro, država kadra da kvalitetno reaguje na krizne okolnosti, a bezbednosni aparat unapređen i nedvosmisleno stavljen u funkciju javnog interesa.

Komentari 8
Čitajte
Pošalji komentar

moj ugao

"Ovo je koncentracijski logor za svakoga tko ima nešto u glavi"

Ovo se opet uznemirilo. Trg maršala Tita u Zagrebu preimenovat će se, pa će se zvati… Aleluja! Hvala bogu dragome! Mnogi od nas sjećaju se Tita. Oni koji se nisu rodili u Njegovo vrijeme pojma nemaju tko je Tito, a zašto bi i razmišljali o Titu kad su im neke druge teme mnogo bitnije. Kako pobjeći iz ovog s*anja sigurno je najvažnija. Dobro se snalaze, odlaze u hordama, napuštaju brod koji tone. Ipak, ima nešto čudno vezano za ovo. Brod tone, ljudi odlaze, a štakori ostaju.?!

moj ugao četvrtak 21.09. 17:24 Komentara: 210

Veton Suroi: Pošteni muslimani

Veton Suroi u svojoj knjizi "Ambasador i druge jeretičke beleške" (izdanje Samizdat B92, opširnije na linku) predstavlja čitavu filozofiju istorijskih i političkih promena koje su se desile na albanskim prostorima u poslednjih nekoliko decenija. Kao pisac koji široko posmatra i analizira njihov kontekst, Suroi ističe opasnosti političkog islamizma koje prete onima poput Kosova ili Albanije. Deo knjige je pred vama:

moj ugao ponedeljak 24.07. 17:33 Komentara: 3

Svi naši Zakintosi: "Dobre duše" koje ubijaju

Iz iskustva znam da se kod nas lako relativizuju čak i najteže stvari. Oduzimanje života, mučki, hteo bih da kažem životinjski, mada se ovakve stvari ne događaju u životinjskom svetu, kod nas prvobitno izaziva šok, osudu, ali ubrzo nakon toga pronalazimo opravdanja. Tumačimo to što se dogodilo na razne načine, ublažavamo činjenice, govori se o "dobroj duši" onih koji su tako nešto učinili... Toj relativizaciji najviše doprinosi sistem, pre svega sudovi, koji reaguju blago, neadekvatno, često više štiteći nasilnike nego oštećene

moj ugao četvrtak 20.07. 10:57 Komentara: 79

Čiji sam ja špijun?

U vrtlogu političke neizvesnosti, ratnih govorancija i opasne demagogije, jedno od najbitnijih pitanja ovih dana na Kosovu jeste upravo ko je čiji špijun i ko za koga radi. Širenje mržnje i netrpeljiosti je đavolji zanat, a ko je đavo, a ko špijun - vreme će pokazati.

moj ugao utorak 31.01. 15:42 Komentara: 1