Šamar za Evropsku uniju

Kad se radi o građanskim pravima, Evropska unija deluje poput tri čuvena majmuna: ne želi ništa da vidi, ništa da čuje, niti išta da kaže. Uzmimo kao primer priču o takozvanoj „Sigurnoj luci“ (Safe Harbor).

Pre 15 godina, Evropska komisija odlučila je da su SAD jedna takva „sigurna luka“ za lične podatke. To znači da su tamo sigurni i zaštićeni svi podaci koji na bilo koji način mogu da uspostave „vezu“ ili upućuju na neku konkretnu osobu. Prepreka nije bila ni činjenica da u SAD nikada nisu postojala sveobuhvatna pravila o zaštiti podataka. Oko 4.400 pogođenih preduzeća dalo je maglovita obećanja kojima su se obavezali na zaštitu podataka i to je Evropskoj uniji bilo dovoljno. Dokaze o zaštiti nisu morali da predoče, EU uopšte nije kontrolisala šta rade, a pogotovo ne nadležna američka služba.

Sporazum „Sigurna luka“ do danas je bio pravni osnov za transatlantsku razmenu podataka. Valja napomenuti da se ne radi samo o pojmovima koje ukucavamo u Guglov pretraživač ili o banalnim statusima na Fejsbuku. Reč je o nečemu mnogo većem: o podacima koje imamo u našim „pametnim telefonima“, pa sve do otiska prsta s kojim „otključavamo“ Ajfon.

Sporazum je bio farsa

Svima je postalo jasno da je sporazum bio farsa najkasnije nakon otkrića Edvarda Snoudena. On je objavio da tajna služba NSA ima praktično neograničen pristup podacima. Da tu nešto „ne štima“, već su bili shvatili i evropski komesar za digitalna pitanja Andrus Ansip i nekoliko nacionalnih službi za zaštitu podataka. Da li je bilo nekakvih posledica? Nije.

Dvadesetosmogodišnji Austrijanac Maksimilijan Šrems s tim nije želeo da se pomiri. Tako je počela njegova odiseja kroz sudske instance, sve do Suda Evropske unije. I sada mu je Sud dao za pravo, i to toliko jasno da se presuda može shvatiti samo kao šamar svima onima koji su se tako dugo držali sporazuma „Sigurna luka“.

Presuda nije važna samo zbog toga što ona razotkriva koliko je apsurdna pravna praksa koja je važila 15 godina, ona je važna i zbog toga što EU i SAD trenutno pregovaraju o novom sporazumu „Sigurna luka“. Ugovor je, kako se može čuti u Briselu, skoro gotov. Sudije Evropskog suda sada su letvicu za novi ugovor postavili znatno više: i u interkontinentalnoj razmeni podataka potrebno je pridržavati se osnovnih prava koja su zaštićena članom 8 Evropske povelje o osnovnim pravima. Mi, korisnici, trebalo bi da im na tome budemo zahvalni.