Nemam pojma kako smo pobedili Dinkića i Treću Srbiju

Onih drugih pedeset odsto koji izađu da glasaju su izglasali gosn Vučića i to u veoma ubedljivom procentu. Retorikom obećanja svega i svačega, čovek je uspeo da jedan deo naroda ubedi da je blagostanje u Srbiji tu na dohvat ruke, a da je Beograd na vodi. Za respekt! Većina drugih političara nije svoje, uglavnom sada već bivše, birače uspela da ubedi ni u šta. Zato gledamo svakodnevno kako se lideri pojedinih partija koje nisu prešle cenzus lagano opraštaju od političkog života, u kojem, blago rečeno, nije trebalo ni da učestvuju. Ode nam Mlađa u istoriju. Ode Koštunica. Čeda je i pored totalnog kolapsa odlučio da pokuša još jednom. A dve demokratske stranke, jedna na staroj, a druga na novoj adresi, po određenim teorijama zavere koje čujem poslednjih dana, čekaju narednih nekoliko mandata da ovi što su doveli Vučića na vlast odluče da ga sa iste skinu, pa da oni opet dođu.

Ivica ko Ivica. Ćuti i čeka. NekA drugi naprave pogrešan korak. U tome je, realno, njegova najveća snaga. Ono što sigurno fali u ovom celom srpskom političkom galimatijasu je povratak Vojislava Šešelja iz Haga. Ionako nikom normalnom nije jasno zašto je on još uvek u zatvoru. Zamišljam rijaliti programe „48 sati Šešelj“, „Trenutak neistine“ ili „Je l ti naša lica izgledaju poznato?“ u kojem bi, recimo, Toma i Vučić bili u ispovedaonici i odgovarali na Šešeljova pitanja. Mislim da bi gledanost bila poprilična.

Građanski pokret „JESTE SVEjeDNO“ je na lokalnim beogradskim izborima ostvario rezultat od 1.50 odsto, što je negde oko 11.600 glasova građana Beograda. U kampanju nije bio uložen bukvalno ni jedan jedini dinar, a osnova predstavljanja naše ideje je bila prezentacija na društvenim mrežama. Kako smo uspeli da, u Beogradu, porazimo Mlađana Dinkića i „Treću Srbiju“ u čiju promociju su uložena verovatno prilično velika materijalna sredstva, te da budemo veoma blizu LDP-u, verovatno nikad nikome od nas iz Pokreta neće biti potpuno jasno, ali je očigledno da smo, rock and roll načinom razmišljanja, idejama, entuzijazmom i neposrednom normalnošću, privukli veliki broj razočaranih pristalica drugih partija, pa i animirali pokoji „beli listić“.