Otvoreno pismo Tasovcu

Otvoreno pismo Ivanu Tasovcu, ministru kulture i informisanja Vlade Srbije

Slaviša Lekić
Podeli

Poštovani ministre,

svuda u normalnom svetu ideal novinarstva usredsređen je na traganje za informacijama i zasnovan na posvećenosti tome da se događaji i lica tretiraju pravedno i nepristrasno, uz uvažavanje humanosti i dobrobiti zajednice. U Srbiji je, međutim, gotovo postala praksa da mediji gaze tri tesno povezana etička principa: saopštavanje istine, poštovanje ljudskog dostojanstva i nenasilje.

U tome prednjače tabloidi poput Kurira i Informera, doajena i najnovije čeda tabloidnog pokreta Srbije, komplota, zapravo, verbalne & mentalne pornografije od čije ogromne moći, usmerene voljom i interesima pojedinaca i organizacija, strahuje normalna Srbija.

Dok su u svetu čitaoci, tiraž i profit ono što predstavlja najdublju motivaciju izdavača tabloida, kod nas je tabloidno novinarstvo u direktnoj vezi sa obračunima i hajkama. Čitaoci su prestali da budu samo svedoci animoziteta prema odredjenim ličnostima: oni su nesvesno regrutovani u populističke redove koje je lako zloupotrebiti. Nudeći im isključivost kao najbitiniji kriterijum, ukidajući kulturu kritičkog promišljanja, tabloidi svest svojih čitalaca svode na nivo konzumenata kojima je potpuno svejedno hoće li se na stranicama tog žutog populističkog štiva sresti sa mačističkim, nacionalističkim ili šovinističkim modelima ponašanja.

Nije ovde više reč o strahu od tabloidne kulture koja promoviše tračeve, glasine, afere i skandale kao svojevrsnu emocionalnu potrebu osoba kojima nije do zrele i odgovorne kritičke svesti. Reč je o nečemu mnogo opasnijem. Reč je o trpnom stanju u kom novinari odavno nisu jedini nosioci i čuvari informacije. Reč je celom jednom procesu linčovanja i medijskog čerečenja, ponekad i najavljivanju hapšenja kao političkih događaja i pripremanju javnog mnenja za najretrogradnije odluke političara. Reč je o širenju jezika mržnje, kršenju ljudskih i urušavanju vladavine prava, o nametanju sistema vrednosti koji je postao do te mere iskrivljen, da se više ne zna ko je kriv a ko prav, ko je kriminalac, a ko heroj! Dželati su imenovani žrtvama, a laž - bespogovornom istinom. Poroci su preko noći postali vrline, a moralne i ljudske nule – branioci nacionalnih interesa. Promoviše se ne samo verbalno nasilje, satanizuju se roditelji nesrećne Tijane a na temeljima porodične tragedije dižu se tiraži, prave se spiskovi za (politički) odstrel pa i fizički progon iz Srbije.

“Žute lomače” gore poput večnih vatri a spisak javnih ličnosti koje su prošle ili prolaze kroz medijskog “toplog zeca” sve je širi: od pokojnih Zorana Đinđića, Nenada Bogdanovića ili Biljane Kovačević Vučo; preko Brankice Stanković. Čedomira Jovanovića, Mlađana Dinkića, Radovana Jelašića, Borisa Tadića, do Nataše Kandić, Sonje Biserko i Borke Pavićević juče, ili Biljane Srbljanovć i Dragana Đilasa danas... Laž više nije samo laž, ona je i sredstvo nasilja baš kao i pre deset godina kad je permanentno publikovanje i emitovanje laži i dugotrajno javno satanizovanje Zorana Đinđića stvorilo društvenu klimu u kojoj je postalo gotovo legitimno da on bude meta.

Poštovani ministre,

u društvima tranzicije, kakvo je naše, evidentan je nizak stepen svake, pa i medijske kulture, manifestovan kroz oštre konfrontacije pojedinaca i grupa na svim nivoima. Ovo što se dešava u Srbiji, međutim, prevršilo je svaku meru. Ovo više nije stvar dobrog ukusa, ovo čak nije ni stvar ukusa, uopšte: vreme je za povlačenje granice između demokratije i provalije, vreme je za zaštitu ljudskog i građanskog dostojanstva, vreme je da se ustane u odbranu morala.

Srbija, kao i mnoge razvijene zemlje, ima kodeks ponašanja štampe koji je izveden iz prava na slobodu govora, na privatnost i zaštitu ugleda, ali i zakonske odredbe o kleveti.

U Deklaraciji o pravima i obavezama novinara Evropske zajednice, ističe se da prava i dužnosti novinara proističu iz prava javnosti da bude informisana o događajima i mišljenjima, što zapravo znači da novinari stiču slobodu da deluju - služeći se interesima javnosti.

Smatramo da je Vaša obaveza da reagujete i, ne zadirući u prava novinarske profesije, stanete u zaštitu interesa javnosti i gradjana, pre svega, bez obzira kog oni pola, vere ili političkog opredeljenja bili.

Na to ste se, koliko onomad i - zakleli!

Znamo da ne možete sprečiti tabloidizaciju medija, ali je Vaša, i dužnost vašeg ministarstva, pre svih drugih, da učinite sve da zaustavite tabloidiotizaciju Srbije.

http://www.peticije24.com/zaustavite_medijski_teror_i_tabloidiotizaciju_srbije

(Otvoreno pismo Ivanu Tasovcu inicijalno su potpisali: Slaviša Lekić, Svetislav Basara, Sonja Biserko, Aida Ćorović, Jelena Jovičić, Sergej Trifunović, Srđan Ćešić, Lazar Stojanović, Ivana Rašić – Mc Sajsi, Janko Baljak, Biljana Cincarević, Ivan Ivanović, Vlado Georgijev, Vladimir Arsenijević, Danica Vučenić, Dušan Mašić, Vukašin Obradović, Dinko Gruhonjić, Željko Bodrožić, Dragan Janjić, Boško Jakšić, Nikola Tomić, Jelka Jovanović, Tatjana Jordović i Senka Vlatković).

U Beogradu, 25.decembra 2014.

Prati B92 na Viberu

moj ugao

"Ovo je koncentracijski logor za svakoga tko ima nešto u glavi"

Ovo se opet uznemirilo. Trg maršala Tita u Zagrebu preimenovat će se, pa će se zvati… Aleluja! Hvala bogu dragome! Mnogi od nas sjećaju se Tita. Oni koji se nisu rodili u Njegovo vrijeme pojma nemaju tko je Tito, a zašto bi i razmišljali o Titu kad su im neke druge teme mnogo bitnije. Kako pobjeći iz ovog s*anja sigurno je najvažnija. Dobro se snalaze, odlaze u hordama, napuštaju brod koji tone. Ipak, ima nešto čudno vezano za ovo. Brod tone, ljudi odlaze, a štakori ostaju.?!

moj ugao četvrtak 21.09. 17:24 Komentara: 210

Veton Suroi: Pošteni muslimani

Veton Suroi u svojoj knjizi "Ambasador i druge jeretičke beleške" (izdanje Samizdat B92, opširnije na linku) predstavlja čitavu filozofiju istorijskih i političkih promena koje su se desile na albanskim prostorima u poslednjih nekoliko decenija. Kao pisac koji široko posmatra i analizira njihov kontekst, Suroi ističe opasnosti političkog islamizma koje prete onima poput Kosova ili Albanije. Deo knjige je pred vama:

moj ugao ponedeljak 24.07. 17:33 Komentara: 3

Svi naši Zakintosi: "Dobre duše" koje ubijaju

Iz iskustva znam da se kod nas lako relativizuju čak i najteže stvari. Oduzimanje života, mučki, hteo bih da kažem životinjski, mada se ovakve stvari ne događaju u životinjskom svetu, kod nas prvobitno izaziva šok, osudu, ali ubrzo nakon toga pronalazimo opravdanja. Tumačimo to što se dogodilo na razne načine, ublažavamo činjenice, govori se o "dobroj duši" onih koji su tako nešto učinili... Toj relativizaciji najviše doprinosi sistem, pre svega sudovi, koji reaguju blago, neadekvatno, često više štiteći nasilnike nego oštećene

moj ugao četvrtak 20.07. 10:57 Komentara: 79

Čiji sam ja špijun?

U vrtlogu političke neizvesnosti, ratnih govorancija i opasne demagogije, jedno od najbitnijih pitanja ovih dana na Kosovu jeste upravo ko je čiji špijun i ko za koga radi. Širenje mržnje i netrpeljiosti je đavolji zanat, a ko je đavo, a ko špijun - vreme će pokazati.

moj ugao utorak 31.01. 15:42 Komentara: 1
strana 1 od 151 idi na stranu