Kerum sam sa sobom razgovara - utroje.

Popričat ću s poduzetnikom Kerumom i Gradsko vijeće će o tome dobiti pisani izvještaj”, rekao je splitski gradonačelnik Željko Kerum, vazda spreman na šalu, nakon što je opozicija izrazila blagu sumnju da financiranjem radova na infrastrukturi hotela Marjan možda pomalo ipak pogoduje splitskom poduzetniku Željku Kerumu.

“Popričat ću s poduzetnikom Kerumom”, rekao je gradonačelnik Željko Kerum, čovjek rijetko vrckava duha i čeličnog moralnog integriteta, pa odmah nakon sjednice Gradskog vijeća, ne budi lijen, dohvatio telefon.

Nepogrešiv odgovor

- Alo? Gospodine Kerum?
- Ko je to? - čuo se glas s druge strane.
- Željko Kerum, gradonačelnik – namjestio je splitski poteštat glas na srdačno.
- Ovi iz Vijeća me pritiskuju za ovo u svezi zapadne obale, kanalizacije za vaš hotel i to, pa sam rekao da ću popričati s vama, da vidimo kako sad...
- Ma jedi govna majmune smrdljivi! - presjekao ga je u to glas s druge strane.
- Molim? - Kažen jedi govna majmune smrade jedan pičkaltimaterna jesil me čujo smeće jedno jugoslavensko kako te nije sram!?!
- Ali, gospodine Ker...
- Nauči se kulturi jebentimater govnarsku ješčuo šupčino! Mršupičkumaternu majmune jedan i ti i tvoj gazda! Ured Željka Keruma ispunila je neugodna tišina.
- Ko je to bijo? - najzad će Nevenka Bečić, sestra uglednog splitskog poduzetnika.
- Ma gradonačelnik – još vidno iznerviran odgovorio joj brat.
- U svezi zapadne obale. Govnar dabili govnar.
- Ne znan – otpuhnula je Nevenka kao o svom poslu, slažući registratore na policu. - Nije ti pametno šnjime ić u komflikt.
- Pa šta bi triba sad?
- Zovni Želu u Sabor – imala je spreman odgovor. Nevenka je uvijek imala spreman odgovor.
Željko je mrzio to priznati, ali na sve je Nevenka imala nepogrešivo točan odgovor. Pet minuta i tri vinjaka kasnije, naš poduzetnik je duboko udahnuo i u saborskom uredu zastupnika Željka Keruma zazvonio je telefon.
- Alo? - začulo se s druge strane.
- Alo, gospodine Kerum – namjestio je splitski poduzetnik glas na prijateljski.
- Željko ovdi.
- Šta je?
- Ma priča san maloprije sa Kerumom ovo u vezi hotela Marjan i zapadne obale, pritišću me za tu zapadnu obalu i to, ne znam ni sam više, ovi iz firme da kad će grad platit, ovi iz grada da kad ćemo završit, pa sam htijo...
- Ma napuši se kurca šupčino majmunska govno jedno urbano jesmečujo nisam ja s tebon pasa po Šarplanini smrade jugoslavenski kako se usuđivaš najedeš se govana i ti i tvoj gazda smeće jedno! Ured Željka Keruma ispunila je neugodna tišina.

Problem u komunikaciji

- Ko je to bijo? - najzad će Nevenka Bečić, sestra uglednog saborskog zastupnika.
- Ma Žele, iz Splita – još vidno iznerviran odgovorio joj je brat.
- Nešto u svezi zapadne obale. Šupak dabili šupak.
- Ne znan – otpuhnula je Nevenka kao o svom poslu.
- Isto bi ti bilo dobro šnjime bit u dobre.
- Pa šta bi triba, jel ja da se izvinjujen sad?
- Ne, ali akoš mene poslušat, zovi doli i popričaj s Kerumom, poguraj čoviku malo tu stvar.

Vridiće ti Žele zlata. Nevenka je bila u pravu. Kerum je mrzio to priznati, ali Nevenka je uvijek bila u pravu. Pet minuta i tri vinjaka kasnije naš poduzetnik je duboko udahnuo i u uredu splitskog gradonačelnika Željka Keruma zazvonio je telefon.
- Ko je? - javio se glas s druge strane.
- Kerum, bogati, iz Sabora zoven – namjestio je saborski zastupnik glas na neposredno.
- Vidite, Željko, ja sam se maloprije čujo s Kerumom, iz Splita, u svezi onoga za zapadnu obalu, hotela i to, i mense čini da bi tribalo to malo...
- Ma jedi govna majmune smrdljivi kako te nije sram!
- Ali, gospodine gradon...
- Goni se u pičkumaternu jesil me razumijo smeće jedno šupačko i ti i tvoj gazda! Ured Željka Keruma ispunila je neugodna tišina.
- Ko je to bijo? - najzad će Nevenka Bečić, sestra splitskog gradonačelnika.
- Ma Kerum, iz Sabora – još vidno iznerviran odgovorio joj je brat.
- Za zapadnu obalu zove. Smrad jedan dabili smrad.
- Ne znan šta bi ti rekla – otpuhnula je Nevenka, kao o svom poslu.
- Mensečini, Željko, da ti imaš problema u komunikaciji šljudima.
- Ja da iman problema?! Pa šta bi triba sad?
- Akoš mene poslušat – okrenula se ona i pogledala ga ravno u oči – potraži stručnu pomoć. Nije to sramota.
- Šta ti znadeš? Šta san ja, debil?
- Ja samo znaden da imaš problem. Nije to bolest, Željko, bolest je upala prostate. Ovo šta ti imaš je problem u komunikaciji. Nevenka je, naravno, znala najbolje. Kerum je mrzio to priznati, ali stotinu puta pokazalo se da zna najbolje. Deset minuta i tri vinjaka kasnije Željko Kerum je duboko uzdahnuo i dohvatio mobitel.
- Doardan, izvolte – začuo je ugodan bariton s druge strane.
- Željko ovdi, Kerum. Mensu rekli da se vami javin.
- Da, izvolte?
- Ma vidite, ja ne znan u čemu je problem, ali su kin god da govorin, ka da sam sa sobon pričan. Govorija sebi ili zidu, isti đava. Jel to stres il šta li je, more bit i to, nije da neman ja oti stresova. Otkad sam krenijo u taj projekt sa hotelom i sa zapadnon obalon...
- Ma smradu psihopatski kako imaš obraza govno smrdljivo pičkalitionamaterna govedo jedno majmunsko jebentimater govnarsku tebi i tvon gazdi!
- Ali...
- Ma jedi govna majmune smrdljivi! Dom Kerumovih ispunila je neugodna tišina. - Ko je to bijo? - najzad će Nevenka.
- Neki govnar – još vidno iznerviran odgovorio joj je brat Željko.
- Zajebava za zapadnu obalu.