| |
|
|
| Danica Drašković, Danas |
Devet istih godina |
| 4. novembar 2009. |
Devet godina posle Miloševića, Srbija je u raljama službi bezbednosti, koje jačaju kao u najbolja diktatorska vremena. Niko od njih, osim Radeta Markovića, nije kriv niti osuđen. Godinama su ubijali, palili, otimali, pljačkali, uništavali države, gradove, sela, porodice.
|
Političke protivnike pratili, prisluškivali, zatvarali, bacali u živi kreč, kamione sa eksplozivom navodili na njih, ubijali ih na ulici u po bela dana, kao Ćuruviju, ili ulazili u kuću da ih dotuku, kao u Budvi. I ništa. Svi nevini. Sudovi demokratske vlasti ih oslobodili svake krivice, do te mere da oni sada tuže svoje žrtve.
Od čega su ti ljudi napravljeni, i da li su uopšte ljudi ili zveri, kada posle svega što je iza njihovih krvavih ruku, i dalje pričaju svoje laži bez trunke griže savesti nad nesrećom koju su proizveli?
Na suđenju za pripremu atentata u Budvi prekjuče je svedočio nekadašnji zamenik načelnika Službe državne bezbednosti Zoran Mijatović o nevinosti Službe i njenih radnika, načelnika i šefova, objasnivši sudu i javnosti, uz ogroman publicitet, da to što su oni radili možda jeste nezakonito, ali je opravdano izbegavati propise kada oni koče u radu. A rad im je bio, videli smo, da prate Stambolića pa ga ubiju, da prate Vuka Draškovića pa ubiju četvoricu na Ibarskoj magistrali, da prate Ćuruviju pa ga ubiju, da prate Đinđića pa ga ubiju i ko zna koga još. Zna to Mijatović, ali brani zločin i kaže da ova trojica u Budvi nisu pripremala atentat nego postavljala prislušne uređaje u stanu. Zato su, misli on, putovali sa lažnim putnim nalozima za Novi Pazar umesto u Budvu, dva puta pravili album za Radeta Markovića i Mirjanu Marković, valjda da Mira kaže kuda provaliti i gde mikrofone postaviti. A to što je posle tog snimanja devet puta pucao na Vuka sa vrata dnevne sobe, radnik te iste Službe Branko Berček, uz logističku podršku radnika Službe Milorada Ulemeka, Nenada Ilića, Mileta Lukovića i radnika vojne službe bezbednosti Živka Terzića, koji je danas proizveden u generala, to, nema nikakve veze sa Romićem, Bastom, Radonjićem i snimanjem kuće u Budvi.
Tako kaže Zoran Mijatović, stari i nekažnjeni debeovac, iako ima u predmetu priznanje svog bivšeg šefa Radeta Markovića da mu je Slobodan Milošević naredio da završi posao u Budvi, kada već nije uspeo na Ibarskoj magistrali, kao i iskaz Nenada Ilića koji svedoči da mu je Basta pokazivao kako i kuda da atentatori preskoče ogradu i odakle da pucaju na Vuka. Mijatović, navikao na praćenje bez sudskog naloga, ubijanje po nalogu šefa, skrivanje dokaza, u čemu je aktivno učestvovao kao zamenik šefa Državne bezbednosti posle 5. oktobra u slučaju Ibarska magistrala, a ostao nekažnjen, naravno da ne može svedočiti istinu o svojim drugovima koji su radili ono što je i on godinama radio.
Kada i ako se otvore dosijea, videćemo koliko je on zla i nesreće skrivio do penzije u Službi i, umesto što svedoči i brani neodbranjivo, treba da bude optužen. Dok tako ne bude, dok svi oni ne budu odgovarali za sve što su počinili, nema demokratije u Srbiji. Ne može se na zatrpavanju grobnica, hladnjača, krečana i raznih stratišta u evropsku budućnost.
Na meti javnosti, umesto njega i onih koje brani, jesu žrtve. Rade Marković piše otvoreno pismo iz zatvora Vuku Draškoviću, a u jednom njihovom listu se na dan suđenja Romiću, Basti i Radonjiću, odjednom, sasvim nemotivisano, postavlja pitanje zašto Vuk Drašković ima obezbeđenje. Nimalo slučajno, sigurna sam, jer ofanziva u sudu, devet godina nezavršeni sudski proces za zločin na Ibarskoj magistrali, devet godina nepoktrenut sudski proces za ubistvo Ćuruvije, devet godina njihove nevinosti, devet godina uspešnog odlaganja otvaranja dosijea i reformi službi, svedoče o njihovoj snazi i istim metodama i namerama. Smeta im sada samo Vuk Drašković i da bi ga uklonili smeta im obezbeđenje. Priča stara iz vremena Miloševića, kao i ovi „nevini“ ljudi. Zašto je to tako, pitam Borisa Tadića. Valjda će mi odgovoriti.
Postojeći komentari (5)
| Pošaljite komentar
|
|
Teofil Pančić, Peščanik.net
Politika saučešća
17. novembar 2009
Ponedeljak je, u Srbiji je u toku prvi od tri dana žalosti proglašena zbog smrti Gojka Stojčevića, monaško ime Pavle, patrijarha Srpske pravoslavne crkve. Zvoni mi mobilni telefon, na drugoj strani virtuelne žice je novinar jednog „manjinskog“ medija iz Vojvodine. Pre nego što me pita ono što ga zapravo zanima, gospodin novinar – kojeg lično ne poznajem – koristi priliku da mi najpre, tronutim glasom, iskreno izjavi saučešće zbog smrti g. Stojčevića. Na trenutak se zbunjujem, ostajem bez teksta, a onda sagovorniku blago odvraćam da mi taj simpatični i opšteomiljeni gospodin nije bio rođak niti poznanik. I da, u tom smislu, može odmah da pređe na stvar. Dalje
Svetlana Lukić, Peščanik
Beli luk i mobilni
6. novembar 2009
Postaje neverovatno kako, bez obzira na tragičnost stanja u kome se nalazimo, nemamo više o čemu da govorimo; ili nam se istorija doslovno ponavlja, pa je već sve rečeno, ili, što mi se čini verovatnijim, gluposti i bedastoće koje činimo vraćaju se pod drugačijim maskama i daju privid novine staroj dobroj svinjariji. Pa se opet ćuti. Dalje
Vladimir Gligorov, Peščanik.net
Čikago ili Avganistan
4. novembar 2009
Kako to može Holandija da bude odgovorna, krivac čak, za zaostajanje Srbije? A opet, kako bi to mogla Holandija da se izvuče iz priče sa Hagom? Dalje
Jelena Lovrić, Jutarnji list
Premijerka s povijesnom petljom
3. novembar 2009
Premijerka Jadranka Kosor pokazala se superiornom. Prepoznala je povijesni izazov. Shvatila je da mora donijeti odluku presudnu za budućnost države i nacije - konačno kvalificiranje za Europu ili dugoročno odustajanje s neizvjesnim posljedicama. Nije arbitražni sporazum neprijateljski akt Europe i Amerike prema Hrvatskoj, nego dobrodošli pojas za spašavanje. Pokazala se sposobnom preuzeti odgovornost, unatoč nepopularnosti nužnih odluka i žestokim otporima. Dalje
Slaviša Lekić, Danas
Pravda za Miškovića
30. oktobar 2009
Kao i svako jutro i ovu je priču najbolje početi uz kafu. Sedim, dakle, u „Costa caffeu“. Ispred mene, prelistane novine: Večernje novosti, Press, i Vreme. Po izgužvanoj hartiji, mrvice od netom pojedenog sendviča: „Yuhorova“ šunka, bogato prelivena majonezom „Sunce“! Dalje
Svetlana Lukić, Peščanik
Ratna zločinka kao operska diva
30. oktobar 2009
Vratila nam se Biljana Plavšić, sutra ćemo je sresti na pijaci, biraće male tvrde glavice kupusa, bliži joj se slava, vreme je za sarme, doći će sveštenik da osvešta kolač, a nada se i drugim visokim gostima, koji su joj već poželeli da se što pre oporavi od švedskog kazamata. Dalje
Dragoljub Žarković, Vreme
Vuk Jeremić na steroidima
29. oktobar 2009
Šta guta srpska politička klasa a šta može narod da proguta i da li nam je spoljna politika bolja od nas samih Dalje
Gordana Logar, Danas
Rehabilitacija crvenoarmejaca
26. oktobar 2009
Na marginama posete ruskog predsednika Srbiji, u senci brojnih potpisanih sporazuma i naročito u atmosferi oduševljenja srpskog političkog vrha, ostale su neke stvari koje ipak zaslužuju pažnju. Neke kao simbolične poruke, a neke kao izvor nedoumica ne samo za budućnost već i za sadašnji trenutak. Dalje
Miloš Vasić, Danas
Od Kragujevca do Blajburga
25. oktobar 2009
Naš ponekad veoma ekstrovertni, kako da kažemo, državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen odvalio je prošle nedelje zabrinjavajuću rečenicu: „Mi smo se dogovorili da smo imali dva antifašistička pokreta“; u Drugom svetskom ratu, to jest; danas ima samo jedan. Oni su se „dogovorili“ (neš‘ ti dogovora...). Dalje
|
 |
|
|
| |
Više seksa za parove koji sarađuju
 Istraživanje koje je sprovela Konstans Gejdžer sa univerziteta Montkler u Nju Džerziju pokazalo je da parovi koji zajedno obavljaju kućne poslove češće
... Dalje
|
|
|
pretraži po celom b92.net
English
