| |
|
|
| Vladimir Gligorov, Peščanik.net |
Čikago ili Avganistan |
| 4. novembar 2009. |
Kako to može Holandija da bude odgovorna, krivac čak, za zaostajanje Srbije? A opet, kako bi to mogla Holandija da se izvuče iz priče sa Hagom?
|
Dragoljub Mićunović kaže da je zapazio „da Holandija ne želi da bude krivac za zaostajanje Srbije“. Ceo intervju Blicu (2.10.2009) pod naslovom: „Holandija traži izlaz iz priče sa Hagom“ je veoma informativan. Kako to može Holandija da bude odgovorna, krivac čak, za zaostajanje Srbije? A opet, kako bi to mogla Holandija da se izvuče iz priče sa Hagom?
„Holandija“, izveštava Mićunović, „ne želi da bude shvaćena kao naš neprijatelj i da mi o njima mislimo kao o osvetničkom, ksenofobičnom svetu. I oni traže izlaz iz postojeće situacije.“ Šta tu traži reč „neprijatelj“? Kako bi je tačno trebalo shvatiti?
Jedno moguće tumačenje jeste da Holanđani znaju da ih mi shvatamo kao „naše“ neprijatelje, jer tako mi gledamo na svet, ali svejedno žele to da izbegnu i „traže izlaz iz postojeće situacije“, gde u opis situacije spada i to da mi neslaganje shvatamo kao čin neprijateljstva prema „nama“, koji god da smo to mi tačno.
Takođe, oni znaju da mi o čitavom svetu mislimo kao o osvetničkom i ksenofobičnom, pa oni ne bi da i na njih tako gledamo, mada budući da mi na sve tako gledamo, to je pomalo beznadežno. Možda bi trebalo njihova nastojanja razumeti tako da oni žele da budu shvaćeni, kada se to već ne može izbeći, kao osvetnički i ksenofobični, ali prijateljski svet.
To je samo jedan deo intervjua koji govori više nego što se kaže. U njemu se može naći i sledeća misao: „Stvari treba realno posmatrati i u kontekstu. Mladić je imao vojsku od 50.000 ljudi, u Srbiji je bilo na stotine hiljada izbeglica, mnogo njegovih pristalica, ima stranaka koje su ga branile, postojale su vojne i policijske strukture koje su bile spremne da ga štite.“
Šta se hoće reći? Da Mladić ima privatnu armiju? Da ga kriju „strukture“: partije, policija i vojska? Možda bi to trebalo da shvate Holanđani? Novinarka to i pita. Odgovor je, međutim, da „strukture“ više ne postoje „jer je došlo do velikih reformi u vojsci i policiji“. Promenjen je, dakle, kontekst, pa je logično pitanje čemu onda upućivanje na kontekst? Zato što „nije isto da li se neko može uhvatiti u Čikagu, ili u Avganistanu.“ A Srbija je šta? Čikago ili Avganistan?
Na osnovu toga: „Rekli smo sagovornicima u Holandiji da uzmu u obzir kontekst i razmisle da li je Mladića lako, samo zahvaljujući volji državnih organa, uhapsiti.“ Koji tačno kontekst da uzmu u obzir? Čikaški, avganistanski, onaj u kome Mladić ima privatnu armiju? Pita i novinarka, jer razume da zbog konteksta možda „mi“ nismo sposobni da uhvatimo Mladića? Odgovor: „Mislim da smo mi sposobni da uhvatimo Mladića i da smo bliži da ga uhvatimo danas nego što smo to bili pre pola godine.“ Što je ono što i neprijatelji, osvetnici i ksenofobi tvrde: Srbija ipak nije Avganistan (već valjda, jer to preostaje, Čikago).
Konačno, možda Mladić nije u Srbiji, pita novinarka?„Nema takvih dokaza, ni kod inostranih službi s kojima sarađujemo. Lično ne verujem da bi bilo koja zemlja rizikovala da ga čuva, niti ima razloga za to. Realnije je da je na Balkanu, na teritoriji BiH, Srbije ili Crne Gore.“ Dakle, nije u Avganistanu. Već na srpskom Balkanu. Kako razumeti to identifikovanje zemalja u kojima se navodno nalazi?
Jedno tumačenje bi moglo da bude: evo gde se na Balkanu može nalaziti, pa birajte objašnjenje zašto baš tamo: ili to nisu zemlje ili su spremne da rizikuju ili imaju razloge da ga čuvaju. Na teritoriji BiH, to znači u Republici Srpskoj; na teritoriji Srbije, to znači ipak pod zaštitom reformisanih struktura; na teritoriji Crne Gore, to znači da ga štiti crkva. Čikago, znači.
www.pescanik.net
Postojeći komentari (1)
| Pošaljite komentar
|
|
Teofil Pančić, Peščanik.net
Politika saučešća
17. novembar 2009
Ponedeljak je, u Srbiji je u toku prvi od tri dana žalosti proglašena zbog smrti Gojka Stojčevića, monaško ime Pavle, patrijarha Srpske pravoslavne crkve. Zvoni mi mobilni telefon, na drugoj strani virtuelne žice je novinar jednog „manjinskog“ medija iz Vojvodine. Pre nego što me pita ono što ga zapravo zanima, gospodin novinar – kojeg lično ne poznajem – koristi priliku da mi najpre, tronutim glasom, iskreno izjavi saučešće zbog smrti g. Stojčevića. Na trenutak se zbunjujem, ostajem bez teksta, a onda sagovorniku blago odvraćam da mi taj simpatični i opšteomiljeni gospodin nije bio rođak niti poznanik. I da, u tom smislu, može odmah da pređe na stvar. Dalje
Svetlana Lukić, Peščanik
Beli luk i mobilni
6. novembar 2009
Postaje neverovatno kako, bez obzira na tragičnost stanja u kome se nalazimo, nemamo više o čemu da govorimo; ili nam se istorija doslovno ponavlja, pa je već sve rečeno, ili, što mi se čini verovatnijim, gluposti i bedastoće koje činimo vraćaju se pod drugačijim maskama i daju privid novine staroj dobroj svinjariji. Pa se opet ćuti. Dalje
Danica Drašković, Danas
Devet istih godina
4. novembar 2009
Devet godina posle Miloševića, Srbija je u raljama službi bezbednosti, koje jačaju kao u najbolja diktatorska vremena. Niko od njih, osim Radeta Markovića, nije kriv niti osuđen. Godinama su ubijali, palili, otimali, pljačkali, uništavali države, gradove, sela, porodice. Dalje
Jelena Lovrić, Jutarnji list
Premijerka s povijesnom petljom
3. novembar 2009
Premijerka Jadranka Kosor pokazala se superiornom. Prepoznala je povijesni izazov. Shvatila je da mora donijeti odluku presudnu za budućnost države i nacije - konačno kvalificiranje za Europu ili dugoročno odustajanje s neizvjesnim posljedicama. Nije arbitražni sporazum neprijateljski akt Europe i Amerike prema Hrvatskoj, nego dobrodošli pojas za spašavanje. Pokazala se sposobnom preuzeti odgovornost, unatoč nepopularnosti nužnih odluka i žestokim otporima. Dalje
Slaviša Lekić, Danas
Pravda za Miškovića
30. oktobar 2009
Kao i svako jutro i ovu je priču najbolje početi uz kafu. Sedim, dakle, u „Costa caffeu“. Ispred mene, prelistane novine: Večernje novosti, Press, i Vreme. Po izgužvanoj hartiji, mrvice od netom pojedenog sendviča: „Yuhorova“ šunka, bogato prelivena majonezom „Sunce“! Dalje
Svetlana Lukić, Peščanik
Ratna zločinka kao operska diva
30. oktobar 2009
Vratila nam se Biljana Plavšić, sutra ćemo je sresti na pijaci, biraće male tvrde glavice kupusa, bliži joj se slava, vreme je za sarme, doći će sveštenik da osvešta kolač, a nada se i drugim visokim gostima, koji su joj već poželeli da se što pre oporavi od švedskog kazamata. Dalje
Dragoljub Žarković, Vreme
Vuk Jeremić na steroidima
29. oktobar 2009
Šta guta srpska politička klasa a šta može narod da proguta i da li nam je spoljna politika bolja od nas samih Dalje
Gordana Logar, Danas
Rehabilitacija crvenoarmejaca
26. oktobar 2009
Na marginama posete ruskog predsednika Srbiji, u senci brojnih potpisanih sporazuma i naročito u atmosferi oduševljenja srpskog političkog vrha, ostale su neke stvari koje ipak zaslužuju pažnju. Neke kao simbolične poruke, a neke kao izvor nedoumica ne samo za budućnost već i za sadašnji trenutak. Dalje
Miloš Vasić, Danas
Od Kragujevca do Blajburga
25. oktobar 2009
Naš ponekad veoma ekstrovertni, kako da kažemo, državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen odvalio je prošle nedelje zabrinjavajuću rečenicu: „Mi smo se dogovorili da smo imali dva antifašistička pokreta“; u Drugom svetskom ratu, to jest; danas ima samo jedan. Oni su se „dogovorili“ (neš‘ ti dogovora...). Dalje
|
 |
|
|
| |
Više seksa za parove koji sarađuju
 Istraživanje koje je sprovela Konstans Gejdžer sa univerziteta Montkler u Nju Džerziju pokazalo je da parovi koji zajedno obavljaju kućne poslove češće
... Dalje
|
|
|
pretraži po celom b92.net
English
