| |
|
|
| Svetlana Lukić, Peščanik |
Ratna zločinka kao operska diva |
| 30. oktobar 2009. |
Vratila nam se Biljana Plavšić, sutra ćemo je sresti na pijaci, biraće male tvrde glavice kupusa, bliži joj se slava, vreme je za sarme, doći će sveštenik da osvešta kolač, a nada se i drugim visokim gostima, koji su joj već poželeli da se što pre oporavi od švedskog kazamata.
|
Hiljade njenih žrtava još nije sahranjeno, a ona se ušetala u Beograd kao ostarela operska diva, kao Marija Kalas koja se vraća u svoj pariski stan. Komšije su uzbuđene zbog nove komšinice, a parking servis je sklonio kola stanara i napravio prostor za limuzinu stare dame. Domaći novinari su odustali od amandmana na zakone i skupštinske procedure i bave se toplom ljudskom pričom, a strani novinari su poslali izveštaje o ratnoj zločinki, a to se ne sreće često.
Oni su podsetili svoje gledaoce na krvave devedesete kada je profesorka biologije smelo izjavila – postoji 12 miliona Srba, i ako čak pogine 6 miliona, ostalih 6 miliona ce uživati plodove pobede. Nije pominjala broj preživelih muslimana, to u njenom konceptu nije bilo predviđeno, sem kao statistička greška. Strani novinari su podsetili i na njene razmene poljubaca sa Arkanom, kada je došao da joj pomogne u istrebljenju muslimana u istočnoj Bosni, kada ga je nazvala pravim srpskim herojem. Muslimane je zvala genetski deformisanim materijalom, a Srbe iz Bosne superiornima u odnosu na Srbijance. Često je celivala ruke sveštenika i vladika, koji su njoj i ostalim zločincima unapred davali oprost. Kad smo kod sveštenika, osim bunde, na slobodnoj Srpkinji Biljani Plavšić primećen je još jedan upadljiv modni detalj – veliki drveni krst oko vrata, koji je zamenio onaj mali zlatni, koji je prkosno sjajio dok su njena braća i učenici sejali leševe po Bosni. Na sve su se ovo osvrnuli strani mediji, ali ne i domaći. Oni su anketirali komšije i bratanice i nadali se da će im Biljana u kameru dati neku ekskluzivnu izjavu.
Komšije i većina domaćih novinara je u stvari priredila Biljani Plavšić dobrodošlicu u ime političara koji nisu smeli da dođu jer bi, kako je rekao Rasim Ljajić, nesmotrene kontakte sa Biljanom Plavšić neko u međunarodnoj zajednici mogao da zloupotrebi. U ime vladajuće partije oglasila se Jelenica Trivan i rekla da DS nikada ne komentariše odluke suda. Prvo, Jelenica laže, visoki funkcioneri DS su komentarisali sve odluke Haškog suda. Drugo, nije Biljana Plavšić u pijanom stanju zgazila pešaka nego je osuđena za najsramnije zločine, a o tome čak ni DS ne bi smeo da ćuti.
Najzad, na svečanom i dostojanstvenom dočeku Biljane Plavšić nije bilo ni sveštenika SPC, da joj osveštaju stan ili makar naočare za sunce ležerno zakačene na njen slavni ratni deholte. Popova nije bilo, a trebalo je da dođu, zvali su je svojom sveticom. Izgleda da ipak ne mogu da joj oproste priznanje krivice i to što je žena. A zamenik Patrijarha Amfilohije koji obožava Radovana Karadžića ne može da joj oprosti i to što je brata Radovana optužila za sve ono što se njoj nepravedno pripisalo na haškom suđenju. Volela bih da saznam šta je, osim abortusa, homoseksualizma, katoličanstva, kobasicijade za vreme posta, greh za SPC. Ima li ičega što je po mišljenju te crkve dozvoljeno.
Nedavno je počelo prvo suđenje za ratne zločine čoveku iz Pol Potovog režima u Kambodži. Optuženi Crveni kmer je odgovoran za smrt 16.000 ljudi u jednom logoru. U svoju odbranu je izneo činjenicu da je promenio veru, postao je hrišćanin i pokajao se. Crveni kmer se dosetio, za razliku od Biljane Plavšić koja nije morala da se napreže.
Ona dolazi među ljude koji joj ništa ne zameraju, osim možda što će im uzurpirati parking mesto. U većini komentara koje sam pročitala na raznim forumima, ljudi se pitaju zašto je došla u Beograd, što ne ode u njenu Srpsku. Ne, Biljana Plavšić, ratna zločinka, došla je baš tamo gde joj je i mesto, tamo odakle je sve počelo. Svi naši ratni zločinci treba da dođu u Beograd i da, sa razlogom, osećaju da su se vratili kući. Većina ljudi je potpuno ravnodušna prema slobodnoj Biljani Plavšić, ne sećaju se ničega osim inflacije i benzina u plastičnim flašama. Ostarilo se, vreme je prošlo, život ide dalje, zaboravilo se ili kako je Niče govorio: To sam ja uradio - kaže moje pamćenje, Nije moguće da sam to učinio - kaže moj ponos, na kraju pamćenje popusti.
 | (Fotomontaža: Dogmatix, forum.b92.net)
|
Ispratili smo još jednog velikog prijatelja, turskog predsednika Abdulaha Gula. On i naš predsednik su navodno prijatelji, a vidim da je Gul prijatelj i sa Ahmadinedžadom. Ne znam šta osim lepote povezuje ovu trojicu državnika, možda animozitet prema zapadu. Dobro je što je turski predsednik lepo primljen u Beogradu u kome, i kada igraju FK Lisičiji potok i FK Lisičiji jarak, kordoni policije čuvaju tursku ambasadu. I kada se radujemo pobedi Đokovića i kada očajavamo zbog gubitka Kosova, prva meta nam je turska ambasada.
Zato je pravo olakšanje čuti predsednika Srbije kako kaže da, iako je Turska priznala Kosovo, to nije razlog da ne sarađujemo sa njom. Dirljiva izjava, ali kako to da otimanje Kosova tako lako opraštamo Turcima, a ne Makedoncima i Crnogorcima. Da li zato što će Turci ulagati u Sandžak ili zato što su nam Rusi poručili da se ne kačimo sa Ankarom, jer su Turska i Rusija sklopile sporazum kojim se Rusija obavezuje da će učestvovati u izgradnji naftovoda Samsun – Čejhan. Ako Rusi prevare, Turci će dovesti u pitanje gasovod Južni tok, a opšte je poznato da je naš put u raj popločan cevima Gasproma.
I mi i Turci žarko želimo u EU, Ankara je tu želju obznanila pre pola veka, a tek 2005. je počela pregovore o pridruživanju. Turci se, za razliku od nas, s mnogo razloga žale da ih Evropa neće zbog njihove vere i brojnosti, ali i njihovi političari, kao i naši, prećutkuju sitnice kao što su te da je Turska samo u poslednjoj deceniji 169 puta osuđena u Strazburu za kršenje slobode medija, da je samo 2000. godine 3000 puta osuđivana za kršenje ljudskih prava, naročito prava ljudi druge vere, žena i Kurda. A Orhana Pamuka su hteli da utamniče zbog toga što se usudio da govori o genocidu nad Jermenima.
U podrumima Ataturkove turske republike leže leševi Jermena i Kurda, baš kao što u temeljima demokratske Srbije leže leševi, na primer, naše nove sugrađanke Biljane Plavšić.
Postojeći komentari (3)
| Pošaljite komentar
|
|
Boris Dežulović, Nezavisne.com
Lud je lud, al sud je sud
19. novembar 2009
Da sam ja advokat Republike Hrvatske pred međunarodnim sudom, kao što hrvatski advokat nisam niti mi pada na pamet biti, i da moram Hrvatsku braniti od tužbe za obeštećenje članova obitelji onih Srba kojima je u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj oduzeta sva imovina, ili im je u jasenovačkom logoru pobijen sav bliži rod, ja bih kao svjedoke obrane pozvao suce Okružnog suda u Banjaluci, a kao krunskog među njima pozvao bih gospodina Slobodana Radulja, sudskog vještaka za pitanja državnog terora, u slobodno vrijeme pravobranioca Republike Srpske Dalje
Boris Dežulović, Jutarnji.hr
Engleski za Hrvate i Slovence
19. novembar 2009
Čitaj JUNCTION kako ti odgovara. Riječ koja je posvadila diplomate i ministre, vladu i opoziciju. Dalje
Teofil Pančić, Peščanik.net
Politika saučešća
17. novembar 2009
Ponedeljak je, u Srbiji je u toku prvi od tri dana žalosti proglašena zbog smrti Gojka Stojčevića, monaško ime Pavle, patrijarha Srpske pravoslavne crkve. Zvoni mi mobilni telefon, na drugoj strani virtuelne žice je novinar jednog „manjinskog“ medija iz Vojvodine. Pre nego što me pita ono što ga zapravo zanima, gospodin novinar – kojeg lično ne poznajem – koristi priliku da mi najpre, tronutim glasom, iskreno izjavi saučešće zbog smrti g. Stojčevića. Na trenutak se zbunjujem, ostajem bez teksta, a onda sagovorniku blago odvraćam da mi taj simpatični i opšteomiljeni gospodin nije bio rođak niti poznanik. I da, u tom smislu, može odmah da pređe na stvar. Dalje
Ines Sabalić
Dan kad smo mogli ući u Europu
15. novembar 2009
Nakon pada Berlinskog zida tadašnja je Jugoslavija sklopila čvrst sporazum s Bruxellesom o brzom uključivanju u Europsku zajednicu, no umjesto puta na zapad, raspala se po republičkim šavovima, a Hrvatska i druge novonastale države, osim Slovenije, već dvadeset godina ne mogu ući u klub odabranih Europljana. Dalje
Boris Dežulović, Nezavisne
Magareća klupa
12. novembar 2009
Onako kako se prije petnaestak godina zajebavao s međunarodnom zajednicom, Radovan Karadžić zajebava se i danas. I što je najsmješnije od svega, stvar savršeno funkcionira. Bosanski gospodar rata stoji pred haškim sucima i tužiteljima, gleda ih u oči i onako jalijaški zajebava. Dalje
Boris Dežulović
Slobodni građanin Branimir Glavaš
9. novembar 2009
Nakon što je Biljana Plavšić svečano dočekana uvjerenjem premijera Republike Srpske Milorada Dodika kako će se osuđena ratna zločinka, "kao svaki drugi slobodni građanin uključiti u društveni život našeg naroda", makar kao počasna predsjednica Srpske, svoje je aktivno "uključenje u društveni život našeg naroda" - dakako, "kao svaki drugi slobodni građanin" - najavio i hrvatski bjegunac Branimir Glavaš. Dalje
Svetlana Lukić, Peščanik
Beli luk i mobilni
6. novembar 2009
Postaje neverovatno kako, bez obzira na tragičnost stanja u kome se nalazimo, nemamo više o čemu da govorimo; ili nam se istorija doslovno ponavlja, pa je već sve rečeno, ili, što mi se čini verovatnijim, gluposti i bedastoće koje činimo vraćaju se pod drugačijim maskama i daju privid novine staroj dobroj svinjariji. Pa se opet ćuti. Dalje
Danica Drašković, Danas
Devet istih godina
4. novembar 2009
Devet godina posle Miloševića, Srbija je u raljama službi bezbednosti, koje jačaju kao u najbolja diktatorska vremena. Niko od njih, osim Radeta Markovića, nije kriv niti osuđen. Godinama su ubijali, palili, otimali, pljačkali, uništavali države, gradove, sela, porodice. Dalje
Vladimir Gligorov, Peščanik.net
Čikago ili Avganistan
4. novembar 2009
Kako to može Holandija da bude odgovorna, krivac čak, za zaostajanje Srbije? A opet, kako bi to mogla Holandija da se izvuče iz priče sa Hagom? Dalje
|
 |
|
|
| |
Više seksa za parove koji sarađuju
 Istraživanje koje je sprovela Konstans Gejdžer sa univerziteta Montkler u Nju Džerziju pokazalo je da parovi koji zajedno obavljaju kućne poslove češće
... Dalje
|
|
|
pretraži po celom b92.net
English
