1. Velika većina Srba ima potpuno različitu percepciju događaja u regionu u poslednjih dvadeset godina od ostatka sveta. Iako slične "bolesti" preovlađuju svugde u bivšoj Jugoslaviji, one su u Srbiji izraženije nego drugde. Redak je slučaj naći Srbina, na primer, koji neće potpuno kriviti kosovske Albance za sve nedaće tamo. Isto važi i za raspad Jugoslavije, zašta su odgovorni drugi.
2. Raširena snaga ovakvih emocija obeshrabruje svakog političara ili političku partiju da kaže ili učini nešto što je suprotno tome. Praktično nijedna od vlada koje su došle na vlast posle pada Miloševića nije sistematski radila na iskorenjivanju nacionalizma i u pravcu realističnog gledanja na prošlost. Krajnji rezultat je bilo tapkanje u mestu, čak i novih generacija, koje prihvataju viziju Srbije kao nevine žrtve zlih spoljnih snaga i smatraju da Srbija ne snosi nikakvu odgovornost za zla koja su je zadesila. To je zauzvrat omogućilo ekstremnim nacionalističkim partijama kao što su radikali i socijalisti prvo da prežive zbacivanje Miloševića, a sada i da procvetaju.
3. Zapad je gledao na pad Miloševića kao na odricanje naroda Srbije od akcija koje su on i njegova vlada preduzimali tokom 1990-ih. U stvari, to uglavnom nije bio slučaj. Iako je Milošević imao značajnu političku opoziciju tokom svoje karijere u vidu običnih ljudi koji su se protivili njegovoj politici i otvoreno demonstrirali protiv nje, on je izgubio izbore u septembru 2000, jer je srpski narod bio umoran od sumornog ekonomskog položaja i video je DOS kao šansu da dobije zapadnu pomoć i podršku. Takvo pogrešno tumačenje osnovnih uzroka njegovog poraza imalo je značajne posledice, pošto su se naša politika i zahtevi upućeni novoj vladi Srbije bazirali na pogrešnoj premisi da je srpski narod odbacio nacionalizam. Klasičan primer bila je lista od šest sugerisanih akcija koje je pripremila američka administracija i isporučila ih novoj srpskoj vladi odmah nakon Miloševićevog pada. Iz američke perspektive svaka sugestija je bila logična, bilo ju je lako sprovesti, što bi demonstriralo opredeljenost Srbije za demokratske promene. Ali, svaka od sugestija bila je, u stvari, nagazna mina u srpskom političkom reljefu (kao oslobađanje svih albanskih "političkih zatvorenika"). Nismo mogli da shvatimo zašto je nova vlada odugovlačila da preduzme akcije koje smo mi sugerisali, a ona, pak, nije mogla da razume kako možemo da tražimo od njih da preduzmu tako teške mere upravo kad pokušavaju da konsoliduju vlast.
4. Iako su Slovenija i Hrvatska imale bolje izglede za rast i napredovanje nakon raspada Jugoslavije (zbog turizma i istorijskog nasleđa pogodnijeg za zapadni demokratski proces i tržišnu ekonomiju), Srbija je, da je povlačila najbolje poteze, mogla postati dominantna zemlja u regionu. Raspolagala je najvećim delom naoružanja, imala je oficirski kadar i uglednu međunarodnu vazduhoplovnu kompaniju sa dugom tradicijom, značajnu zapadnu podršku i simpatije i daleko najveću populaciju i teritoriju od svih republika, kao i značajan uticaj preko dijaspore u većini ostalih republika. Da se dogodila mirna tranzicija, Srbija, Slovenija i Hrvatska bi bile sada zajedno u Evropskoj uniji. Srbija je imala sve potencijale da postane središte regiona. Umesto toga, ona se i dalje bori da se vrati na bruto proizvod po glavi stanovnika iz vremena pre raspada.
5. Stranke koje čine sadašnju koalicionu vladu nastavljaju da gledaju jedne druge kao stvarne "neprijatelje", ali ne gledaju tako i na radikale i socijaliste. One provode daleko više vremena u kovanju zavera kako da jedne druge prikažu u što lošijem svetlu, umesto da se pozabave stvarnim pretnjama njihovoj političkoj budućnosti. Snaga i popularnost radikala i socijalista porasle su do opasnog nivoa, ali nijedna partija se otvoreno ne suprotstavlja njihovim ekstremnim politikama i šteti koju nanose međunarodnom imidžu Srbije.
6. Procenat Srba koji su ikad posetili Kosovo ili to žele da urade, mnogo je manji nego što bi se pomislilo. Većina Srba je koncentrisana na teške ekonomske probleme i pokušavaju da održe glave iznad vode. Velika je zabluda (kao što misle mnogi američki zvaničnici), međutim, da to znači da im Kosovo nije uopšte važno. Kosovo je ukorenjeno u generacije Srba kao kolevka srpske civilizacije. Čak i više od toga, sada se to vidi kao konkretan primer kako međunarodna zajednica ignoriše međunarodno pravo. Upravo ta tekuća drama sprečava Srbiju da se suoči sa svojom prošlošću. U stvari, to pomaže da se ratifikuju upadljive predrasude i ekstremni stavovi nacionalista.
7. Srbija ostaje zemlja velikih kontrasta. Beograd je danas najdinamičniji grad u čitavom regionu. Štaviše, privatizacija u Srbiji bila je najuspešnija u poređenju možda sa svim ostalim zemljama koje su prošle kroz demokratsku tranziciju. U drugim zemljama kvalitet pojedinačnih vladinih ministara veoma je varirao, dok je Srbija imala više izvanrednih ministara. Godišnja stopa privrednog rasta je impresivna. U isto vreme, veliki delovi zemlje gotovo da nisu osetili nikakve koristi od tog rasta. Postoji sve veći jaz između velikoj broja relativno osiromašenih ljudi (uključujući penzionere, nezaposlene i ljude iz ekonomsko-depresivnih regiona) i manjeg procenta bogatih. Korupcija je raširena i iznurujuća gotovo na svim nivoima.
8. Zagovornici ekonomskih sankcija protiv Srbije mogu da ukažu na Miloševićev pad i da tvrde kako su sankcije u tome imale značajnu ulogu. Većina demokrata u Srbiji tvrdiće upravo suprotno, da su sankcije pomogle Miloševiću da ostane na vlasti. Ono što je sigurno jeste da su sankcije nanele katastrofalnu štetu socijalnom miljeu Srbije; zdravstvenom i obrazovnom sistemu. Ljudi danas veoma trpe zbog toga, i to je, takođe, značajan faktor popularnosti radikala i socijalista.
9. Postoji rasprostranjena izreka korišćena godinama tokom balkanskih ratova: "Zašto bih bio manjina u vašoj zemlji kad vi možete da budete to u mojoj?" Interesantna je činjenica da su Srbi iznova i iznova demonstrirali žestok otpor da postanu manjine bilo gde (Hrvatska, Bosna, Kosovo). U isto vreme, Srbija je krajnje multietnička i multireligiozna. Kontrast je upadljiv. Jedino objašnjenje kojim raspolažem jeste da su manjine u Srbiji prihvatile da imaju veoma ograničenu političku vlast i uticaj, dok je Srbima kao narodu veoma teško da to prihvate.
10. Napori Zapada da obezbedi značajne političke i ekonomske beneficije Srbiji su odavno zadocnili. Većinu je trebalo obezbediti odmah nakon pada Miloševića. Umesto toga, nametnuto uslovljavanje otežalo je demokratskoj vladi da funkcioniše i doprinelo ponovnom buđenju nacionalizma. lpak, Zapad bi trebalo da bude svestan da apsolutno ništa što bi sada bilo urađeno ne bi ublažilo srpski stav prema Kosovu. Štaviše, na ove korake se gleda sa izvesnom dozom cinizma. U isto vreme, srpska vlada bi trebalo da shvati da je članstvo u EU neizvesno i u najboljem slučaju veoma udaljeno. Neće zaista biti prečica u tom procesu, bez obzira na to šta tvrde neki političari iz EU.
kliknite na ime emisije i preslušajte je ne napuštajući ovu stranicu ili kliknite na ikonicu i slušajte u novom prozoru
Retrovizor Odavde do večnosti 30. decembar 2007
Predsednik Tadić izrazio je zadovoljstvo što pregovori o Kosovu traju već dve godine uprkos stalnim pretnjama da će Kosovo biti nezavisno, pregovori su dakle budućnost Kosova i oblik njegovog postojanja u nedeljivoj Srbiji, nema Kosova bez pregovora, nema pregovora bez Kosova. Dužnosnici Koštunicine stranke šta god neko da upita - hoćete li možda podržati Tadića na izborima, da li će za Božić biti Badnjak pred Skupštinom? - odgovaraju kao telefonska sekretarica: nismo u mogućnosti da bilo šta osećamo, mislimo ili kažemo dok se bolno pitanje Kosova jednom za svagda ne reši. Dalje
1. Rusija je nastavila da maršira u pravcu tradicionalnog autoritarizma iz 19. veka lišena ideologije, osim one da ponovo postane "velika". Potpomognut astronomskim skokom cena ruskih prirodnih resursa i stanovništvom umornim od godina ponižavanja i ekonomskog propadanja, Vladimir Putin postaje novi (naširoko popularan) car Rusije. Kratkoročni i srednjoročni problem jeste u tome što je Putin dete hladnog rata i nosi sa sobom sve predrasude, antagonizme i predispozicije koje karakterišu KGB tog doba. U stvari, za njega ta era i dalje postoji. Poput proročanstva koje se samo od sebe ostvaruje, koraci koje preduzima mogli bi da tu eru vrate nazad. Ključna oblast posmatranja biće rusko "bliže inostranstvo". Svaki korak koje zemlje u ovom regionu preduzmu u pravcu približavanja Zapadu, demokratiji, članstvu u NATO i EU (ili omalovažavanja sovjetske uloge u ovim zemljama) Putin će videti kao ozbiljnu provokaciju. Dalje
Boris Dežulović, Alo Zbrojevka piše srcem 27. decembar 2007
Čitam u novinama kako su pripadnici Vojnobezbednosne agencije u potrazi za haškim bjeguncem Ratkom Mladićem nedavno pretresli i Vojno-medicinsku akademiju, te nekoliko privatnih klinika u Beogradu, gdje general-turist u posljednje vrijeme navodno često navraća zbog - kako saznaju novinari - "problema sa krvnim pritiskom i srcem". Dalje
Pogled iz Cavtata Tokom februara Albanci će započeti proglašenje nezavisnosti 25. decembar 2007
Mada srpski politički lideri to nikad neće priznati, svi oni shvataju da će tokom februara vlada kosovskih Albanaca započeti proces jednostranog proglašenja nezavisnosti (UDI - Unilateral Declaration of Independence). Ona će imati podršku Sjedinjenih Država i više od 20 zemalja članica Evropske unije. Uprkos svim naporima i punoj podršci Rusije, srpski lideri nisu uspeli da to spreče. Oni su, međutim, blokirali akciju u Savetu bezbednosti UN, umanjili legitimitet zahteva za nezavisnost, otvorili vrata za neku vrstu de fakto podele, ali i učinili izvesnim da će između Kosova i Srbije u doglednoj budućnosti postojati neprijateljski odnosi. Dalje
Boris Dežulović, Dnevnik Ključ za EU 24. decembar 2007
Hrvatski političari vole otrcane metafore, pa tako polažu temelje društva, grade povjerenje, zidaju mostove suradnje, traže izlaze iz tunela, otvaraju prozore u svijet, ruše zidove među narodima, pravo je u stvari čudo kako se pored građevinarstva dospiju baviti i politikom. I kad svečano otvore sve te objekte, vade najdražu od svih metafora: ključ. Dalje
Retrovizor Kosovo first - then pleasure 23. decembar 2007
Ove sedmice stigla je prava zima unevši radost u srca mališana koji nemaju gde da prenoće usled čega su se sjatili u jedino sjatište koje Beograd ima, u stanu od stotinu kvadrata prenoćilo je pedesetak malih beskućnika, stanarima inkriminisane zgrade u Drinčićevoj ovo nije baš po volji jer se gosti, gle, ne oblače svakog dana u čisto rublje i nisu nečujni, u „Pesmi pisca komada“ Breht piše: „A sve sam izručio čuđenju. Čak i ono najpoznatije. Da je majka detetu pružala dojku – saopštavao sam kao nešto neverovatno, Da je vratar čoveku koji se mrzne zalupio vrata - kao nešto neviđeno“. Dalje
Strahote Zapada Kako sam upisala Lauru u srednju školu 21. decembar 2007
Ove godine dekretom ministarstva određeno je da škole ne smiju ni na koji način birati svoje đake. Dan prije upisa inspekcija je po školama podsjećala direktore da ne smiju pitati djecu za ocjene. To bi bio veliki prekršaj! Direktori su to vrlo teško shvaćali. Dalje
Boris Dežulović, Alo Hrišćanska, hrvatska Srbija 20. decembar 2007
Kao biološki Hrvat nemam često priliku u Beogradu čuti takve komplimente kakvim sam počašćen prošlog ponedjeljka na Trgu Republike. Parolama "Ustaše!", "Klaćemo Hrvate!", i sličnim izrazima nesputanog divljenja blagodarili su, naime, pripadnici ultranacionalističkog "Obraza" grupu aktivista za ljudska prava, tako da sam čak i ja, slučajni Hrvat, osjetio ponos kakav nisam osjetio ni kad je BBC hvalio hrvatsku nogometnu reprezentaciju. Dalje
Iz Bruxellesa, Ines Sabalić Kosovo, Flandrija i Valonija 17. decembar 2007
Mislim da Kosovo neće daleko odmaknuti u građenju svog posebnog identiteta, te da će se, što je i najprirodnije, okrenuti Albaniji i stvoriti s njome jednu, možda federalnu državu... Nezavisnost za Kosovo znači ipak i da će se Flandrija i Valonija mnogo brže razići. Dalje
Raspadom SFRJ profitirali samo Slovenci Slovenija je u poslednje dva decenije zadržala poziciju najrazvijenije države na području bivše Jugoslavije, a svoju prednost, izraženu kroz
...
Dalje
Pasija po Velimiru Tibor Jóna
Ho-ho-ho (zluradi osmejak), opesnichilo nam na sred ulice ubogog isposnika, magistra Ilica. Istini za volju nemamo cemu da se radujemo. Velimir Magistre Ilicu vodi sa 3:1 protiv gradjanstva u tom pesnichenju. A
...
Električni snovi
“French touch” - lepljivo, strastveno, zapaljivo. Ritmika je ista u srcu, stomaku i glavi sa sve vrtoglavicom i prijatnim uzbuđenjem... Poput
... Dalje
Air u Beogradu Prilično je nezahvalno pisati i objašnjavati nečije muzičko stvaralaštvo, naročito ukoliko je ,,ta” muzika izdašna, dovoljno pitka, komunikativna, melodična
...
Dalje
pretraži po celom b92.net
English
i slušajte u novom prozoru
