Počasna nedelja

Država koja je leglo svakakve diskriminacije dvestotine i četiri pasoša podeliće kao počasne, šta je bilo 204. g. naše ili 204. g. pre nove ere, što Srbija tajanstveno slavi kroz počasne putovnice? Zna se samo da je sedmočlani tajanstveni žiri tragao za građanima izuzetne dobrote i požrtvovanosti, ispostavilo se da je takvih osoba dvesto četiri. Nije ni malo za ovo vreme gde povedeni za elitom građani svirepstvuiut svak u okviru svojih mogućnosti, bilo kako bilo, država nas i ovom bumaškom podstrekava na dobro: još možda nije kasno da iz nabujalog potoka spasete neplivača koji se budući pri tom još i u cokulama neoprezno oslonio na ogradu ćuprije oštećene kasetnim bombama NATO pakta. Ne treba da konkurišete za počasni pasoš: Bog sve vidi i sve javlja pobožnoj srpskoj vlasteli.

Da ne biste i u ovom grešnom pregledu milioniti put čuli imena naših političara, sada ćemo čuti vesti iz sveta, a sami ćete videti da je kod nas naravno posve drukčije. Ruunski ministar inostranih poslova dao je ostavku jer je građanin Rumunije štrajkujući u isto tako evropskoj Poljskoj umro, ministar je prekasno saznao za to, ali drži da ga i njegova neobaveštenost čini saodgovornim za tragičan ishod, kad kod nas umru dva štrajkača glađu, niko iz državne nomenklature ne smatra da nemio događaj pripada njegovom sektoru.

Karli del Ponte koja je ambasadorka u Argentini njen MIP zabranio je promociju knjige „Kad sam bila mlađan lovac ja“ a koja je promocija bila zakazana u Milanu, centru mode i automobilske industrije, pravo na slobodu govora njeni su joj glatko uskratili, ono što je u knjizi ne uklapa se u njeno ambasadorstvo i vsjo! Nama bi bilo prirodno da o trošku države doleti iz Buenost Ajresa i da Švajcarska plati salu, piće i hranu koju bi ljubitelji pisane reči obrstili za pet minuta, šta je još bilo, ništa, korejski premijer je svakog dana na poslu pre pola osam ujutro, neispavanim ministrima kaže da su on i oni sluge naroda, a nije pristojno da sluge ustaju posle gospodara.

Ličnost nedelje je sudija iz Bujanovca, silesiju lažnih uzbuna o podmetnutim bombama, paniku u svom sektoru ali i u zgradama gde rade novinari izazivao je sa iste kartice koju su mu policajci pronašli u kući, za tako bizaran i protivzakont hobi ispoljio je neobičnu štedljivost glede kupovine HALO kartica.

Šta bi sa onim malo poznatijim građaninom koji je poklonio mobilni pripadniku državne bezbednosti zaduženom bog te pita zašto da nad njime bdije? Kako šta?! Bio je dirnut privrženošću osobe koja ga je u stopu pratila, kao kućni takoreći mezimac. Jednom prilikom mu je u parku bacio mobilni, kad je pratilac otrčao i doneo stvar vlasniku ovaj ga je samo pogladio po kosi. Nećemo mu pomenuti ime jer u ovom „Retrovizoru“ nema nijednog domaćeg političara.