| |
|
|
3. oktobar 2009.
"Politika"
Randevu za tuču
|
Borba sa shvatanjem da je nasilje normalan način ponašanja u svakodnevnom životu neće biti nimalo laka
Branko Milanović
|
Borba sa shvatanjem da je nasilje normalan način ponašanja u svakodnevnom životu neće biti nimalo laka
|
Nekoliko članaka o prihvatljivosti ili ne zviždanja ,,Marseljezi” kao formi ispoljavanja građanskog protesta očigledno je uzburkalo javnost. Tema je, sama po sebi, dovoljno kontroverzna, ali sticajem okolnosti (kako to često biva) desilo se da postane i više, jer se podudarila sa eskalacijom uličnog nasilja u Beogradu i brutalnim ubistvom navijača Tuluza.
U ovoj polemici treba razlikovati dva pitanja. Prvo je pitanje prihvatljivosti zviždanja stranoj himni na fudbalskoj utakmici. Ovde imamo sukob dva principa: s jedne strane, pravila lepog ponašanja i gostoprimstva, s druge strane, izražavanja (legitimnog) političkog mišljenja. Mislim da stadioni možda nisu najbolje mesto za ovo drugo, ali je činjenica da se svuda u svetu koriste i za politiku. Sport i politika postali su usko povezani. Stoga mislim da se razumno može braniti i jedno i drugo mišljenje. Ono što je najvažnije jeste da zviždanje himni, iako jeste nepristojno, nije direktno uvredljivo niti ikome nanosi fizičku štetu.
Do ovog trenutka, imao bi se utisak da je razmišljanje kojim se fućkanje stranoj himni smatra nekim mladenačkim hirom prihvatljivo. Ali tu se suočavamo sa drugim pitanjem. Problem nastaje kada pogledamo konkretnu situaciju u Srbiji. U normalnim okolnostima i kod normalnih ljudi, negodovanje se završava zviždukom; ono ne vodi u razbijanje glava. Ali Srbija već dvadeset godina, od početka ratova na tlu bivše SFRJ, nije normalna država. Nasilje koje je organizovala i sponzorisala tadašnja vlast potpuno se proširilo i postalo najnormalniji način opštenja za deo (na sreću, samo jedan deo) generacije koja je u takvoj nasilnoj sredini odrasla. Problem jeste u tome što za njih prelazak od zviždanja himni na razbijanje glava navijača, učesnika parade ili bilo koga ko im se ne sviđa, jeste potpuno normalan proces. Za nekoga ko je naučio da ,,razgovara” uglavnom pesnicama i šipkama, taj ,,skok” od zvižduka do ,,uobičajenog” načina ophođenja sa okolinom (motkama i šipkama) nije čudan niti bizaran.
Samo je slučaj udesio da su se i u zvižducima i u nesrećnoj smrti mladića, pojavili Francuzi. Ali problem nije samo u toj tragičnoj smrti jednog dvadesetosmogodišnjeg turiste (iako trebada se svi zapitamo kako bismose osećali da nas, ili našu decu, bez ikakvog povoda pretuku na smrt dok sedimo i uživamo u nekom kafiću u Parizu). Problem je što svakog dana čitamo o sličnim događajima. Ne samo o prebijanjima stranaca (što je izgleda nova moda), već o međusobnim, međusrpskim, prebijanjima. Samo par dana posle napada na francuskog navijača, čitamo o opštoj tuči u noćnom lokalu čiji je uzrok, izgleda, bila svađa oko neke devojke. Dvojica ljudi su teže povređeni. Zatim, čitamo da je posle saobraćajnog udesa došlo do opšte tuče u kojoj je šestoro ljudi povređeno. Ja zaista ne mogu da zamislim da može da bude normalno društvo gde su takvi događaji banalizovani: recimo da se dva automobila sudare, polupaju se stakla, i šta sledi? Potpuno međusobno šibanje putnika. Normalno?
Ogromna količina nezadovoljstva i frustracije razumljivo postoji u Srbiji među mladima. Ali se ona pothranjuje ne samo aktivnostima ekstremnih i nasilničkih grupa već i atmosferom potpune neodgovornosti koju šire ,,intelektualni uzori”. Pošto su, prema takvim mišljenjima, Srbiji načinjene ogromne nepravde, onda svako pojedinačno ponašanje, i najgore, biva opravdano nekim sveopštim razlozima.Francuska je bombardovala Srbiju, otuda imam pravo da mog komšiju sa drugog sprata prebijem, jer mi se ne dopada njegova kravata. Komentatori i mediji nisu možda dovoljno svesni da stalnim kukanjem da je ceo svet, od Amerike do Japana, odgovoran za sve naše nedaće (a, naravno, jedino mi sami nismo), daju blanko ček svakom siledžiji da svoje ponašanje opravda i ,,uklopi” u neku opštu nelagodu ili traženje pravde. Iako jedna stvar (bombardovanje) i druga stvar (prebijanje komšije) nemaju apsolutno nikakve međusobne veze. Upravo zato je deo (opet moram da kažem: jedan deo) mlade generacije odrastao moralno nezreo, jer za bilo kakvo ponašanje ,,intelektualni uzori” mu na tanjiru nude to opravdanjedok lična odgovornost ni za šta ne postoji.
Borba sa shvatanjem da je nasilje normalan način ponašanja u svakodnevnom životu neće biti nimalo laka. U najboljem slučaju, ovde se radi o procesu od nekolikodecenija. Zemlje koje jednom uđu u začarani krug nasilja veoma teško iz njega izlaze. Ne znam koliko su uprave dva najveća fudbalska kluba povezane s ,,navijačima”, a ovi sa organizovanim kriminalom, ali je jasno da se mora krenuti od simptoma, od odgovornosti fudbalskih klubova za ponašanje navijača. Klupske uprave očigledno same ne mogu ništa da urade–kako smo upravo videli pre nekoliko nedelja iz saopštenja uprave Crvene zvezde posle serije incidenata, tuča i krađa u Pragu. Iz tog saopštenja moglo bi se zaključiti da su Zvezdini navijači pravianđeli. Proces saniranja trebalo bi da krene od Crvene zvezde i Partizana, dva najveća kluba i dve navijačke rak-rane srpskog društva. Možda bi ih trebalo suspendovati na nekoliko godinaiz ovog takmičenja koje se naziva fudbalsko prvenstvo, ali gde se očigledno radi o subotnjim randevuima za tuču. Verovatno će i bez fudbalskih utakmica, ,,navijači”, kad im je dosadno, moći da organizuju tuče, recimo na Ušću u nedelju u podne, ali im bar fudbalski klubovi neće pružati gratis uslugu sazivanja opštih tuča pod plaštom sportskog takmičenja.
Karnegijeva zadužbina za međunarodni mir
Postojeći komentari (0) |
Pošaljite komentar
|
|
Dragan Popović, Inicijativa mladih za ljudska prava
Vukovar - nekažnjivost urbicida
18. novembar 2009
Nije mi jasna ta vojna doktrina koja nalaže kao jedan od prvih ciljeva, možda i kao prvi - rušenje gradova. Civilizovani svet će, ranije ili kasnije, s ravnodušnošću slegnuti ramenima na naša međusobna klanja. Šta bi drugo? Ali rušenje gradova neće nam nikad zaboraviti. Bićemo - i to baš mi, srpska strana bićemo upamćeni kao rušitelji gradova, novi Huni. Užas zapadnog čovjeka je razumljiv. On već više stotina godina čak i etimološki ne razdvaja pojmove 'grad' i 'civilizacija'. Besmisleno rušenje gradova on ne može, ne ume drukčije shvatiti do kao manifestno, siledžijsko suprotstavljanje najvišim vrednostima civilizacije.
Bogdan Bogdanović, Grad kenotaf, Zagreb, 1993 Dalje
Antifa u akciji
Kome smeta uspomena na heroje antifašizma?
27. oktobar 2009
Kome je smetala uspomena na narodne heroje Žarka Zrenjanina, Filipa Kljajića, Rifata Burdževića, Ognjena Pricu, Boška Vrebalova, Sonju Marinković, Dragicu Pravicu, Dušana Dugalića, Mladena Stojanovića, Marka Oreškovića, Svetu Popovića, Vasilja Gaćešu...? Svi oni su pali u borbi protiv fašizma, neki od njih umrli su usled brutalnog mučenja u fašističkim zatvorima. Dalje
Otvoreno pismo lidera LDP-a premijeru Srbije
Reagujte, nemojte se kriti iza kordona
16. septembar 2009
Predsednik LDP-a Čedomir Jovanović uputio je pismo premijeru Mirku Cvetkoviću sa zahtevom da na sutrašnjoj sednici Vlade kao jedno od tačaka dnevnog reda bude odnos države prema Paradi ponosa. Jovanović u pismu traži od Cvetokovića da država pošalje jasnu poruku da je Srbija slobodna zemlja u kojoj su svi jednaki i zaštićeni. Dalje
Apel nevladinih organizacija
Zaštititi učesnike Povorke ponosa
15. septembar 2009
Pozivamo nadležene institucije da se oglase povodom ovakvih grubih manipulacija, a MUP Srbije da preduzme sve potrebne mere kako bi se Povorka održala u miru. Takođe, pozivamo MUP Srbije da reaguje i najstrože kazni govor mržnje i otvorene pozive na nasilje 20. septembra. Dalje
Visoki komesar Saveta Evrope povodom "Parade ponosa"
Srbija da stane na put upornoj homofobiji
14. septembar 2009
Uveren sam da su podrška srpskih vlasti Paradi ponosa, zajedno sa nedavno usvojenim antidiskriminatornim zakonom i njegovom punom primenom, ključni koraci u poboljšanju ljudskih prava LGBT osoba. Međutim, nadam se da će dalji koraci biti preduzeti – potrebno je uložiti više truda da bi se promenili stavovi i obezbedilo da se stane na kraj upornoj homofobiji i transfobiji. Dalje
Otvoreno pismo grupe intelektualaca
Zabrinutost zbog hapšenja anarhista
11. septembar 2009
Ovim pismom želimo da iskažemo zabrinutost zbog najave državnih organa gonjenja da će protiv šestoro osumnjičenih za skorašnji napad „molotovljevim koktelima“ na ambasadu Grčke u Beogradu podići optužnicu koja ih tereti za delo međunarodnog terorizma. Dalje
Veran Matić
Povodom izmena Zakona o javnom informisanju
27. avgust 2009
Kada govorimo o odnosima medija i vlada, mediji često koriste krilaticu Tomasa Džefersona od pre dva veka: "Ako bi meni bilo ostavljeno da odlučim da li mi treba da imamo vladu bez štampe ili štampu bez vlade, ne bih se dvoumio ni za trenutak da izaberem drugu mogućnost." Dalje
Tomislav Klauški
Medijsko huškanje i mržnja
3. avgust 2009
Stara izreka kaže: „Kad rat provali kroz vrata, istina bježi kroz prozor“. Što ostaje? Laž, medijsko huškanje i mržnja. A što ostaje nakon što se jednog dana rat povuče? U napem slučaju, jop laži i medijskog huškanja. I još mržnje. Dalje
Jasmila Žbanić, rediteljica i umjetnička direktorica udruženja građana "Deblokada"
Evropska komisija je napravila strašnu pogrešku
24. jul 2009
Odluku Evropske komisije (EK) da ne preporuči liberalizaciju viznog režima za građane BiH smatram činom koji će imati katastrofalne posljedice po građane ove zemlje, njenu budućnost kao i budućnost Evropske unije. Dalje
|
 |
|
|
| |
Više seksa za parove koji sarađuju
 Istraživanje koje je sprovela Konstans Gejdžer sa univerziteta Montkler u Nju Džerziju pokazalo je da parovi koji zajedno obavljaju kućne poslove češće
... Dalje
|
|
|
pretraži po celom b92.net
English
