Jedan od tisuću

Potresno. Tomo Buzov je čovek koga bismo se trebali sećati zajedno sa Srđanom Aleksićem. Moramo slaviti i sećati se glasova zravog razuma! Njihovo herojstvo se ne sme zaboraviti. Zbog budućnosti i naše dece.

J...m ti ovaj Balkan, rado bih otisao zbog ovih hiljadu, a rado bih ostao zbog ovog jednog!

Jedna ruza od mene, za Tomu Buzova, Coveka, iz Rudina u Kastel Novom.

Ovaj tekst treba da uđe u udžbenike za osnovnu školu iz toliko mnogo razloga...

Nije bio ,,statisticki ovaj ili onaj".Tomo Buzov je pre svega bio covek,pa sve ostalo.Olos koji je dozvolio da se desi ta likvidacija,je potpuno isti kao i onaj koje to izveo i naredio.Ljudski sljam poput brace Lukic i ostale bratije je slika i prilika manjeg dela naseg naroda,sramota ih je uopste nazivati ljudima.Naneli su nevidjenu sramotu nasem narodu,decenije ce proci a pamtice nas kao kolektivne zlikovce ,zbog zveri.Cuj ,njihova rodbina protestuje zbog hapsenja!Da imalo imaju obraza sami bi ih se odrekli.Pocivaj u miru Tomo Buzov ti i tvoji sapatnici iz voza ,,Lovcen",valjda si sad na mestu gde nema zveri,a tvoja porodica je u tebi pre svega imala,,COVEKA" a ne statistiku.

Nakon ovog teksta ostaje samo beskrajna tezina i tisina ...

Wow, ljudski. Verovatno najupecatljiviji Borisov tekst koji sam ikad procitao. Odlicno istrazivacko novinarstvo o jednom vremenu koje ne zelimo da pamtimo. Hajde da ovakva prica ne padne u zaborav ili ne postane moneta za potkusuruvanje naseg "oni su (vise) krivi" Balkanskog stila.

Kad ovaj tekst udje u udzbenike za osnovnu skolu u svim nekad zaracenim drzavicama bivse YU poverovacu da stvari krecu na bolje ...

Borise, pero ti se pozlatilo !

Jednom rečju -STRAŠNO! Zanemim na ovakve priče iz rata i ako ikoga mrzim na ovom svetu; mrzim taj izrod koji je u ime srpstva činio ovakva i slična zlodela.

Ne mogu da verujem da nisam znao za ovu činjenicu. Borise volim da čitam tvoje tekstove. Hvala još jednom na svemu. Možda jednom ovde razum i pobedi... Nadam se.

Hvala Borisu na tekstu. Nisam ovo znao. Jel može ovaj čovek dobiti bar ulicu u Beogradu? Bilo je eto i velikih ljudi u to sitno vreme i zaslužuju da ih se sećamo.

E Borise moj, ta sutnja traje li traje... svuda oko nas...

E moj Borise, sve dok su takvi kao ti sa Feralom bili "izdajnici svog naroda" za vrijeme najvećeg mraka u Hrvatskoj i dok se recimo e-novine i danas u Srbiji kod većine građana doživljavaju u najmanju ruku kao plaćeničke od mrske Amerike i Vatikana ne možemo se nadati svijetlu na kraju tunela.
Razlika između onda i sada valjda je jedino u tome što su tadašnje horde danas ostale razoružane.U glavama je izgleda ostalo sve isto samo se čeka neki baja da opet podjeli oružje i skine brnjice.Zato valjda protestuju u Višegradu, nedostaje im baja.

Skoro savršen tekst, jedna od mnogih situacija, koje mi izazivaju suze, saosećanje, hvala ti Borise na ovom tekstu, i na tome što si ovog čoveka izvukao na videlo dana, iako je to za njega manje bitno, ja verujem da je njegova duša ipak na boljem mestu, i da svačija duša dobija svoju odgovarajuću sobu nakon smrti u zavisnosti od greha. Stidim se ovoga što su učinili pripadnici mog naroda, ne-ljudi, iako je to samo karika u lancu nesreća koje su pokrenute na ovim prostorima i generalno na ovoj našoj Zemlji. Osveta je uvek uvećano zlo i ti ljudi su očigledno sebe hranili mržnjom, koja je u njima, ali i oko njih u samom društvu, koja ih je dovela do bezumnog čina. Nema zatvaranja ovog lanca, dok se svi ne pokajemo za sve zločine i prihvatimo druge ljude kao svoju braću. Kad budemo shvatili da smo pre svega Zemljani, ljudi, pa tek onda Srbi, Hrvati, muslimani itd. A koliko vidim neće se to skoro desiti, ali zato ću se ja boriti, kao što sam se i do sada borio do kraja života da ukazujem na to, zarad istine, ljubavi i budućnosti naše dece.

Svaka čast na textu!
Valjda ćemo jednoga dana shvatiti da svim nedužnim žrtvama treba odati počast. Prestati veličati zlikovce samo zato što su Srbi.
Kamo sreće da smo svi tako hrabri kao nesretni "hrvat" Tomo Buzov.
R.I.P.

Slava mu. Sada je kasno, ali taj covek mora dobiti najvece pocasti Republike Srbije, a sve zrtve veliki muzej i spomenik i decu uciti narednih stotinu generacija, o ovom i svim ovakvim zlocinima koji su pocinjeni pod plastom naseg grba i nase zastave. Nije vazno sto je njih bilo 19 a zrtava u Jasenovcu pola miliona. Ovo je identican zlocin, Holokaust u malom. Srce mi place, ne mogu da razumem...

Kad ovaj tekst udje u udzbenike za osnovnu skolu u svim nekad zaracenim drzavicama bivse YU poverovacu da stvari krecu na bolje ...

Slažem se....lijepo rečeno, možda jednoga dana...

citam sve ove komentare....paaa, mozda
jos ima nade za nas

A u Srbiji tišina i muk

"Hiljadu putnika uplašeno je gledalo u vlastite blatnjave cipele, bojeći se i proviriti kroz prozore...Tek s vremena na vrijeme neki bi se ohrabrili pa doviknuli „Vodite ih, strijeljajte ih!“.

Srz svega...

Borisu neizmerno hvala za ovaj tekst. Duboko ga poštujem kao novinara i kao pisca.

Bravo Borise!

Kad bolje razmislim, bolje da nema takvih ljudi.
Oni nam služe posle da se pravdamo kako nismo svi zli, pokvareni, slabi i kukavice. I što više vreme prolazi i što smo dalje od mesta zločina, sve se više ubeđujemo da bi baš mi bili taj jedan a ne ostalih 999. I da tih 999 ne bi mogli da budu naše komšije, rođaci a kamo li nekakvi osvetnici.
Tako smo i onda verovali da neće baš toliko zlo da ispadne kao što, na primer, i sada Nemci veruju da ne bi opet pravili logore.
A nije tako.

Jesmo li mi uopste ljudi? Ja stvarno ne mogu da shvatim da je neko ovo mogao da uradi. Tuga. Zivim u malom mestu gde ima svih nacija iz bivse SFRJ. Ma u najgore vreme rata niko se nikom nije zamerio na nacionalnoj osnovi.
Ponekad mislim da je ove zivotinje neko doveo ko zna odakle ili su bili deo eksperimenta koji pomuti um normalnim ljudima pa se ponasaju kao stoka. Nemam drugo objasnjenje.
'98 god. posle dosli su mi prijatelji iz Hrvatske, a na autu reregistracija ZG. Bilo me je strah prvih 15 min. kad smo se parkirali. Svi ljudi koji su prosli pored nas, ili su mahali ili su hteli da se slikaju pored registraije ZG. Nikakve neprijatnosti. Pa onda odakle su se ovi manijaci pojavili? Horor

Jedan od hiljadu!!!Htio bih jos nesto reci... ali ostadoh bez teksta!?!

Prvi put cujem i citam za gosp.Tomu,a i kako bih...kad nasi ne priznaju nase,njihovi njihove zlocine i sta se ceka,sta nam svima ostaje!?to je da se jos jednom pokoljemo ali za svagda!zasto?zato sto imamo sve zajednicko i sve je u nama zlo i zaostalo.zato sto vise mrzimo njih nego sto volimo sebe,zato sto nas nije briga da resavamo tekuce zivitne probleme nego gledamo u tudja dvorista i sve nam je tudje sladje,zato sto su se od rata rodile jos neke generacije dece koja jos vise mrze od onih sto su rat prosli i sto rat pamte.e zato...a kad sve nestane za nama, da se posadi cvece,psenica,voce...uglavnom nesto lepo i korisno a da se o narodu koji je tu nekad postojao prica sa stidom i prezirom.

Prokleti, prokleti, prokleti rat i svi politicari koji su krivi sto je doslo do njega. U ratu nema pobednika.

uuuuffffff...suza sama potekla...
koji je to trenutak kad u coveku nesto kvrcne i odluci da zaustavi voz, izvuce ljude i strelja?

Bravo Borise!!!

Još jedan sjajan Borisov tekst kao i uvek.

Sjajan tekst koji će pogoditi svakoga ko ima imalo ljudskog u sebi! Treba reći da je to bio strašan zločin (ima li zločina koji to nije?) prema tim ljudima, građanima kao što smo vi i ja, koji nisu krenuli ni na front, ni u beli svet... vraćali su se svojim kućama, neki sa posla, neki sa školovanja... Izvršioci su pohapšeni, ali organizatori nikada nisu. Milan Lukić, koji je neposredno rukovodio mučenjima i likvidacijama, robija u Hagu. Bio je "Šešeljev čovek", tvrde mnogi svedoci.
A što se tiče pokojnog Tome Buzova, samo jedno - ono što je najbolje i najlepše u čoveku, ujedno je najteže i najređe. Biti hrabar ne radi sebe samog, nego da bi se zaštitili slabi.

Da crkneš od muke kad procitas!

Tužno.

Kakvi smo mi ljudi i ne zasluzujemo bolje da živimo.

Borisu neizmerno hvala za ovaj tekst. Duboko ga poštujem kao novinara i kao pisca.

Kakva priča...Zaledio sam se. Bravo Dežuloviću. I bravo za B92 koji prenosi izvorni hrvatski, bez prevoda. Eh, kad bi to mogli i Hrvati - da prenose srpske tekstove bez prevoda. Ali za tako nešto potrebno je ne osećati se ugroženo i isfrustrirano. Mnogo će još vode proteći Savom dok se braća Hrvati ne osveste i postanu pametni, široki i otvoreni.

Pravdoljubivost i čovečnost ne zna za podele bilo koje vrste. Svaka mu čast.

U Srbiji cutanje i muk ... vazno je da je situacija u Hrvatskoj i BiH mnogo bolja. Njihova reakcija na zlocine prema Srbima je ... kakva?

Odličan tekst i zaista je dovoljno što gomila ljudi ne progovori ništa - nije bilo potrebno dodati kako "Tek s vremena na vrijeme neki bi se ohrabrili pa doviknuli `Vodite ih, strijeljajte ih!`. "

Ako dobro shvatam, ispada da putnici voza to dovikuju, a iskreno - u to ne verujem. Kao u množinu i gomilu koja to viče. Sad, da li je viknuo neki pojedinac... možda, ali je ovde to stavljeno u usta gomili.

Ja iskreno ne znam kako bih reagovao, možda bih bio u kukavičkoj gomili, iako imam uvek hrabrost da se pobunim. Već dugo, međutim, nisam odgovoran samo sebi i svojoj savesti, već porodici i svima koji od mene zavise. Možda bih bio racionalan, a možda i ne - nisam bio u toj situaciji. Srećom.

Nema Borise nama spasa. Ni vama, ni nama, ni njima. Svi smo ista...

Na strašnom mistu mi živimo.Kriva imena ili prezimena nas koštaju života,čak i jedna normalna ljudska rečenica može doć glave.
U koliko je sekunda Tomo Buzov izgovorija ovu svoju ljudsku rečenicu?Koliko je sekunda tribalo njegovin krvnicima da odluče o njegovoj sudbini?Jako malo,jedan treptaj oka i ono plemenito i ljudsko je ubijeno od mržnje i neljudskog.
A,koliko je vrimena prošlo da se ti krvnici izvedu pred sud?Koliko je vrimena prošlo da se i jedan putnik iz vlaka siti pokojnog Buzova i posrami pred njegovin junaštvon i svojin kukavičlukom.Koliko će tek vrimena proć dok se te životinje osude,da se pronađu posmrtni ostaci Tome i sahrane da se umiri njegova familija?
Čitava vječnost je prošla i još će vode proć ispod višegradskog mosta dok pravda ne bude zadovoljena.
Tomo je izgovorija jednu jedinu rečenicu,a da mu se pridružija u njegovon protestu još jedan čovik možda bi se diglo još deset,sto,možda i svi tisuću putnika,možda bi se ovi ljudi spasili,možda bi krvnici otišli posramljeni i bijedni,ali nije se niko pridružija,niko se nije usudija i Tomine kosti su završile na tromeđi Bosne,Srbije i Crne Gore,ondje gdje su drugom svjetskom ratu ostale i nebrojne kosti drugih Dalmatinaca koji nisu mogli mučat pred zlom koje ljude dili po imenu i prezimenu.

lep sastav! tužna priča :(

Treba li da se stidim svog imena? Uvek se pitam, sta bi bilo da su svi putnici iz voza sisli i stali u tu vrstu ? Pitam se kako 20 godina niko od svedoka iz Beograda, radnika zeleznice, vojske pa naravno i aktualne vlasti koja i danas deli vlast nije uradila nista??? I kako to odjednom? Tomo Buzov mora imati ulicu i u svom Kastelu a i u Novom Beogradu. Jer Tomo je bio Covek. I posto je, izgleda takvih sve manje, velika zahvalnost izvanrednom novinaru.

Svi smo mi bili u tom vozu, i svi smo cutali, gledali vlastite blatnjave cipele. Zato nam se idesilo ono sto nam se desilo...

"Iako je bio statistički Hrvat, Kaštelanin, ne pamte ga ni Hrvatska ni Kaštel Novi: što se njih tiče, bio je izdajnik." Nije istina! Znam tko je bio Tomo Buzov. Znam da je heroj.

Sjajan, potresan tekst. Zamolio bih deo komentatora da ne šire/menjaju temu i da se vode primerom ovog jasnog, direktnog i konciznog novinskog priloga. Toliko.

@Бојан Илић
Ironija je da ste u pravu kad kažete da netreba izjednačavat zločince sa cijelim narodom al Vi po tom pitanju pišete baš suprotno kad se ne radi o vašem narodu. Po Vama su za Jasenovac odgovorni Hrvati a ne Ustaše, nije li to licemjerno.

@Milan
Nažalost Tomo neće imat ulicu ni u Beogradu,ni u Kaštilima,ni nigdi.
Mi cjenimo drugačije heroje.One iza kojih je osta krvav trag,One koje krasi junaštvo ali čojstva nemaju.

Covecnost nema nacionalnost. To je idividualna kategorija. Ili ga imas ili ga nemas. Tomo ga je imao u izobilju. Zbog toga je bio covek vredan svakog divljenja i nazalost zbog toga ga vise nema. Nama na Balkanu ce biti bolje kad budemo poceli da se delimo na ljude i neljude. Previse smo slicni da be se deleli po nacionalnosti. Znam da ljudi ima mnogo vise ali su ovi drugi jos uvek mnogo bucniji.

Odlican tekst odlicnog novinara. Borise Dezulovicu hvala ti sto nam nisi dozvolio da zaboravimo Tomu Buzova, statistickog Hrvata iz Rudina kod Kastel Novog. Posle tvog teksta mnogo ljudi ce znati za njega. Vise nema veze sto ga se u Kastelu ne secaju.

Tomo Buzov.
Ovo ime treba pamtiti, castan oficir,
zasija na tren tako poneka zvezda, jedna u hiljadu, pa je zlo brze bolje ugasi.
Neka mu je vecna slava i hvala, gde god da je ovaj hrabri Covek.

Može li se začas suspendovati ukinuta smrtna kazna ?

i - kao svake godine - bacili u Drinu osamnaest ruža. Strah na stanici

Докле ће се овакви злочини појединаца злоупотребљавати за стављање кривице целом српском народу на врат?!
Докле ?!
Тако и са циркусом у Сребреници....
Жали Боже невине жртве!

Застрашујућа прича, мени до данас сасвим непозната. У српским медијима никад није поменут случај Тома Бузова. Срамота ме је што је нисам знао.

Томи Бузову треба подићи споменик, јер је он прави пример грађанске храбрости у том трагичном догађају и органозованом злочину.

@beograđanin: gospodine, gomila iz Borisove price koja se ohrabri i dovikuje "vodite ih, streljajte ih" ne mora da bude stvarna. ona je metafora za sve one gomile ljudi u srbiji koji su tenkove na Vukovar ispracali sa cvecem, za sve one koji su devedesetih uporno glasali za Milosevica i njegov rezim... takvih gomila bilo je i previse, ako to ne razumemo, opet ce nam se ponoviti gomile koje odobravaju ili podrzavaju zlocin, a to je najopasnije... krvnike je posle toga lako naci

pozdrav od jednog koji nije iz te gomile

@Bojan Ilic
Nisu Luikiceve trupe bili neki odmetnici, bili su seseljevci i slobodno operisali u svojstvu heroja svih godina rata, niko ih nije ni prozivao pokusavao da spreci ili osudio kako u vreme rata tako ni godinama nakon rata. A cinili su odvratne stvari spaljivanje 100 zivih ljudi u jednoj kuci u BiH je bila samo jedna od nizu gadosti. Skoro je bio pokusaj rehabilitacije ovog monstruma prezentacijom "istine" u tamo nekoj knjizi i to od streane nevinih "radikala" koji nisu krivi ni za sta nego za "verbalni delikt". I to u hramu Svetog Save.

Sjajan tekst! Tuga pregolema...

Rat je strasna stvar - razotkrije "ko je vjera a ko nevjera", naravno ne u verskom vec u humanom smislu - ko je covek a ko necovek.
Neka na sledecu godisnjicu ovog zlocina, jedna ulica u Beogradu, jedna ulica u Rudinama kod Kastel Novog i peron u Strbcu ponesu ime ovog COVEKA: "Tomo Buzov".
Da se oni koji su ostali ljudi vecno podsecaju kako je velicanstveno biti COVEK, a da se zlocinci vecno podsecaju na svoja nedela.

Ajmo prestat lagat ka pasi.Nismo mi Tomo Buzov.Mi smo svi oni jadnici i bjednici koji gledaju u prašnjave postole.Za ljude ka šta je Tomo mi smo devedeseti godina govorili da su izdajnici i komunjare,a divili smo se ubojicama ka šta su ovi iz ovog vlaka smrti.To je istina i nemojmo glumit.Ovi moji šta se javljaju iz Hrvatske i veličaju mrtvog Tomu neka se zapitaju šta su oni činili kad su vidili da se Srbi izbacuju iz stanova,da se dile otkazi,da dicu u školi maltretiraju radi prezimena,da se neki ljudi odvode iz kuće i nikad se više ne vraćaju.
Šutili smo i slavili opću paljevinu,kradež i ubijanje staraca po Kninu,Lici,Baniji i Kordunu i dan danas se pravimo blesavi i zatvaramo oči.
Sad bi kroz jednog čovika svi tribali ispast pošteni i heroji.Ne ide to tako.Svak ima svoju savjest i svoj obraz i svak bi triba sebe pogledat u ogledalo i iskreno sagledat svoj kukavličluk i sram.
Svi smo mi oni jadnici koji zure u prašnjave postole i čuvaju svoju debelu zadnjicu,a Tomo Buzov je svit za sebe.Jedan jedini i neponovljiv.Nemojmo se sa njim uspoređivat jer mu nismo do kolina.
Ništa se po Tomi neće zvat.Ni ulica,ni trg,ni želježnička stanica jer je Tomo podsjećanje na naš kukavličluk,na našu laž,jer mi volimo koljaće koji siluju,ubijaju,kradu,jer kad vidimo njih mi ispadamo bolji ljudi.
Kad vidimo Tomu i njegov postupak,mi smo samo stoka sitnog zuba,jadna i bidna i to boli i peče.
Mi Tomu niti želimo znat,a još manje slavit.

Jako ste talentovan novinar mada mislim da bi trebali malo dublje da analizirate korene nesreće koja ns je sve zadesila. Nije sve levo bilo dobro, na žalost. Pola veka kontinuirane vlasti je utrošeno a nijedna trajna tekovina ne osta. To je ipak odgovornost pre svega SK Jugoslavije i Josipa Broza. Istorija pamti samo trajne tvorevine, sve ostalo se zaboravlja. Surovo ali je tako!!!
(Miodrag Krstić)

samo si zaboravio Turkle i 500 godina pod njima, i sve ostale ugnjetavace. Sta je sa Tucovicem koji je pisao o genocidu nad Albancima u Balkanskim ratovima. Iako velikan, najveci deo javnosti i ne zna cinjenice iznesene u njegovim radovima niti zeli da zna a nije bilo Titovo vreme. Mitologija je opasna stvar, ubija gradjansku a podize militarnu svest i to ne onu pozitivnu.

Jedan među 10 tisuća tekstova posvećenih ratovima 90-ih vredan čitanja!

@(Vladimir, 10. decembar 2014 22:57)

Vladimire, potpuno razumem Vaše viđenje, ali na ovim prostorima, a pogotovu u briljantnom tekstu koji je pisan reporterskim stilom, nema mesta metafori - previše je onih koji će to shvatiti bukvalno. Volim dokumentarce, ali u umetničkom viđenju stvarnih događaja, za gomilu koji film odgledaju, svaka metafora će ostati kao činjenica.

Što se ostalog tiče, ne kao odgovor Vama, kritikujemo tih 999, a mislim da je to pogrešno - ne znam šta su znali ili ne, smeli ili ne, nisam bio tamo. Siguran sam da nije bilo mnogo onih koji nisu uopšte shvatili šta se dešava - čoveku je teško da poveruje u ludilo koje je iza svih granica poimanja. Potpuno sam siguran da je bilo još onih koji bi reagovali isto kao g. Buzov, što njegovu reakciju nikako ne umanjuje, naravno, i treba ga izdvojiti kao simbol ljudske i pravedne reakcije.

Simbol, a ne izuzetak.

Konačno, pre nego što se bacimo kamenom na tih 999, zapitajmo se da li znamo šta bismo uradili u toj situaciji. Ja nisam siguran, čak i kada bih znao šta se dešava - kao što rekoh, odgovoran sam svojoj porodici i na taj način da se borim za pravdu i moral, ali i na mnogo prostije načine, recimo da preživim i budem uz njih.

Moje mogućnosti protiv hijena, ljudskog taloga i ološa bez osećanja, ali sa oružjem, nažalost nisu velike. Tu hrabrost nemam. Možda bih ćutao, a zatim ceo život posvetio tome da negde trunu.

Uz sve to i možda baš zbog toga, osećam najveće poštovanje prema g. Buzovu.

Ako medju kometatorima ima onih koji imaju iskustva sa peticijama molim ih da naprave peticiju da ovaj tekst udje u čitanke u Srbiji, Bosni i Hrvatskoj. Verujem da bi mnogo ljudi potpisalo, a još više bi pročitalo tekst koji bi dobio publicitet kada bi se peticija pokrenula.
Ta ideja, da tekst uđe u čitanke, koju su predložili kometatori ispod je odlična i ne treba da ostane na rečima.
B92 da li bi ste se se uključili u ovo?

Tomo Buzov, ubijen vrseci svoju oficirsku i ljudsku duznost, jedini je izgleda pokusao da zastiti nesretne ljude i - kao po pravilu na ovim prostorima - do sada ostao potpuno zaboravljen. Slava mu i cast!

Mozda sad nije pravi trenutak, sigurno nije ni politicki korektno, ali stisnite malo te svoje velike demokratske zube cenzure i dozvolite da primetim sledece.
Za razliku od ove neke druge slicne price su nekako obicne, nemaju dovoljno anticke tragike i tog sukoba etnickog i etickog: dok su oni suznji u Osijeku terani da piju kiselinu ili kad su porodicu Zec proveli kroz Zagreb, niko se nije niti nakasljao niti kakve dileme imao.
Therefore, sto bi rekao kakav hladnokrvni Englez, njihove sudbine nisu nikome cak ni od umetnickog interesa.

Zanimljivo kako pojedini komentatori iskoriste i ovakvu humanu pripovijest o ljudskom stradanju i herojstvu da izbljuju ono svoje koje otprilike ide: "bre, sta su sve nama radili, a vi kukate za nekim 'rvatom " Zrtva je zrtva, a zlocin je zlocin tko god ga pocinio. Srbi imaju puno heroja u svojoj povijesti kojoma se mogu ponositi. A ovo je jedan od mracnih trenutaka i opravdanja NEMA. Ovi zlocinci iz Strbaca cine nepravdu Obilicima, Gavrilovicima, Teslama ili borcima za demokraciju kao sto je pokojni premijer Djindjic. A zamislite da netko pocne relatvizirati zrtvu djaka iz pjesme Desanke Maksimovic? Suludo, zar ne? Nemojte onda ni huliti po nevinoj zrtvi kao sto je Tomo. Za slicne podvige pravoslavni Srbi postivaju ljude kao Tomo kao velikomucenike. Jer: 'komu zakon u topuzu lezi, tragovi mu smrde necovjestvom".

Da se naježiš

poenta je sine da postoje ljudi i neljudi
a ti biras stranu za koju bi da igras
al cim se pitas....bojim seda biras pogresan dres

Ovako nešto može uvek da se dogodi u sličnim vremenima, u vremenima razdora među ljudima. Tito je rekao "Čuvajte Bratstvo i Jedinstvo kao zenicu svoga oka", a to se može i treba generalizovati: "Uspostavite i najstrožije čuvajte MEĐUSOBNO POVERENJE među svim ljudima i ne pokušavajte da sebično prigrabite za sebe sve bez obzira na druge". Jer, ako postoji rascep, naći će se i klin da se u rascep zabije, a onda ćemo svi propasti. Nažalost, iako je to vrlo očigledna istina, ona sama je često najveći izvor zla, jer se svaka različitost vidi kao takav rascep i slabost koja nas sve ugrožava, pa se različitost progoni, umesto da se premošćava i povezuje. Tako je, uostalom, došlo i do ovog slučaja.

Čija je krivica i odgovornost za rascepe? To se pitanje često poteže. To je pogrešno pitanje i ono je deo rascepa. Pravo pitanje je: ko je odgovoran da ih leči i spaja? Odgovor je: SVI, ODMAH I STALNO, DOK GOD POSTOJE RASCEPI.

Budite iskreno dobri prema svima, udarce primajte, ako ih ne možete izbeći, sa žaljenjem ali bez ogorčenja i osvetoljubivosti, a nikad ne izgubite nadu da će se besni izlečiti i povratiti razum i dušu. Neka vam je srce uvek otvoreno za pomirenje, pa makar i za malo otopljenje.

Lepo je to osećanje pravednosti i hrabrosti koje nadima grudi junačke ovdašnjih čitalaca i svako bi se sada rado menjao sa herojskom starinom ...

Međutim, šta su (bili) preduslovi za to? Kao prvo, lako je biti pametan jednom kada se sve sazna. U trenutku kada se nešto loše dešava, ili izgleda kao da će se desiti nekim ljudima, moraš ZNATI ili makar BITI SASVIM SIGURAN da su u pitanju DOBRI, OBIČNI, NEVINI ljudi a ne neki zločinci koje je stigla pravda ili zaverenici čiji je plan osujećen. Setimo se početka teksta: ovo nije bila hajdučka operacija, i nije uopšte "nekom kvrcnulo pa zaustavio voz". Ne, vidi se da je to bila koordinisana, planirana akcija u kojoj su sa "Osvetnicima" saučestvovali policija i železnica, a verovatno lanac komande vodi i naviše, sve do vrha države. Šta je neki putnik, dnevno trovan propagandom sa državnih medija, kada vidi "državu" kako izdvaja neke ljude, mogao da misli, TADA? Tomo Buzov je, kao Hrvat i oficir JNA, bio otporniji (ako ne i potpuno otporan) na propagandu skrojenu da apeluje na srpski nacionalizam. Većina drugih nije. A i ako jeste, tu je DRUGI, teži preduslov: biti spreman da se ODABERE (ne dovoljno) kratko intenzivno MUČENJE iza kog sledi NASILNA SMRT, umesto doživotnog konstantnog mučenja savesti (ako je ne ugušiš racionalizacijom).

Ideja koju tekst zagovara, da masa odlučnošću apeluje na svest zločinaca i učini da se predomisle, zavodljiva je ali nerealna, što zbog prirode mase, što zbog mentalnog sklopa zločinaca.

У сваком рату прва жртва бива истина, тако је то од памтивека, и тако ће бити док је света и века. А када кренете са лажном и подметнутом причом ваља на томе истрајавати. Наравно, како временом постану неодрживе подметнуте бројке убијених, силованих, осакаћених, а ваља одржати подваљену матрицу о тим злим (то смо наравно ми "србочетници"), и оним јадничкима, невиним жртвама, ваља упорно понављати, тачније вршити "глорификацију" знаних злочина тих "србочетника". Тако ће сви знани и незнани новинари и новинарчићи, колумнисти и "колумнисти" када год их притисну они који их кеширају, или када им понестане идеја, инспирација, написати још по неку, па макар то била и сто пута прежвакана прича, о злоделима тих "четаља". Наравно, ни овај Борис, нити било ко од тих новинарчића и "колумниста" неће никад нешто написати о злочинима нас Србима. А и зашто би, кога брига за неких тамо што покланих што протераних 529.000 Срба (+/- која хиљада) у периоду 91-95 из лијепе њихове. И у по ономе што је процурило са пописа у БиХ, испаде да су демографски губици Срба у ФБиХ неупоредиво већи него је случај са Бошњацима у Српској, што доказује да су у том рату ипак Срби више требљени, али кога брига.
Добро, у оваквом времену овакве приче о часном човеку Бузову су пожељне, воли плебс такве приче, воли када се глорификују српски злочини, ако, и нека се пише.
О злочинима над Србима постављен је "зид ћутње", "забрањена" прича, па време је да се која напише како у том поганом времену заиста беше.

Malo nam je trgova, perona i šetališta koja bi ponela imena
Tome Buzova i drugih ljudi koji su ostali ljudi kada ih je bilo malo. Štitili komšiju, progovorili i nestali! Ili su ćutali!
Malo nam je stadiona da na njih dovedemo sve one koji su ubili Tomu i sve druge nevine, nedužne ljude.
Tomu i druge zaboravljamo.
Ove duge, zlotvore, krijemo i ćutanjem im za pravo dajemo i opraštamo. I herojima proglašavamo.
Ubili su tiđe, nisu naše. Zar i ti tuđi nisu naši?
Setite se samo Patrijarha Pavla tih godina.
Stalno je pozivao i vapio: "Budimo ljudi!"
Mnogi ga nisu razumeli tada. Ne razumeju ga ni sada!

Gospodinu Tomi Buzovu, vecna slava.. Pocivajte u miru, heroju !


Borise, odlican tekst..


A Vi, na svim stranama, koji ste imalo doprineli da ovaj odvratni rat pocne, gadite mi se....gaditeee mi seee...izgorite govna jedna..docice sve na naplatu, necete se sakriti..

Gospodine Bojane Ilicu,

Koliko god se vi trudili da prikazete da su zlocini nad Srbima delo pojedinaca a zlocini nad Srbima obrnuto, cinjenice vas demantuju. Naravno pocinioci su manjina na svim stranama, ono sto je problematicna vecina u svim narodima je ili ideoloska podrska uciniocima (narocito kod masovnih zlocina u ovom veku i krajem proslog kada su informacije dostupne na sirem prostoru a i vidljive golim okom kada su u pitanju masovna "ciscenja") ili strah ili "gledaj u svoje blatnjave cipele" da te mrak ne pojede. To je istorijska konstanta u svim ratovima gde je zlocin nad civilima odredjene grupe i cilj i sretstvo.

To je bilo vreme Lukica i slicnih-nisu ga oni sami sebi dali nego im je dato. Data im je VIP karta i koristili su je otvoreno i bez skoro ikakvog otpora. Nije bilo vreme Tome a nije ni sada iako ih ima vise ali je i manje opasno- "samo" po koji spisak za otstrel izdajnika od strane "patriJota" sa vremena na vreme. Mozemo sada da se pravimo ludi i neobavesteni.

Svaka cast Dezulovicu, dugo me nije ovako pogodila jedna novinarska prica. Kao sto neko pre mene rece ovo je za udzbenike...

Ne razumem poentu.

Ja iskreno ne znam kako bih reagovao, možda bih bio u kukavičkoj gomili, iako imam uvek hrabrost da se pobunim. Već dugo, međutim, nisam odgovoran samo sebi i svojoj savesti, već porodici i svima koji od mene zavise. Možda bih bio racionalan, a možda i ne - nisam bio u toj situaciji. Srećom.
(beograđanin, 10. decembar 2014 15:11)

Nemoj se kriti iza dece! Niko od nas ne moze unapred znati kako bi postupio, cak ni onaj koji je, u slicnoj situaciji, vec jednom, ili sto puta - postupio. Prica "e, ja bih ovako!" ravna je onoj "e, vala, mene su strijeljali". Ali, ipak - nemoj se kriti iza dece! Hleb je preslab izgovor za takvo prokletstvo. I za vrhunski bezobrazluk - da tovaris deci na ledja vlastitu sramotu. S druge strane, u takvom nekom Ne Daj Boze slucaju, ne bi bilo moguce ostaviti veci dar toj deci od svijetla obraza i zvezde vodilje, makar ostala i gladna.

Svaka čast Borise,
budjenje gradjanske svesti i hrabrosti u svim zemljama EX JU je pionirski i turoban proces. Gradjanska hrabrost je decenijama ugušivana u Titovoj Jugi ( to ne sme nikada da se zaboravi - to je osnovni koren nesreće) a nacionalisti i kvazioslobodioci su u svim potonjim zemljama samo dalje usavrpšavali i zloupotrebljavali). Jako ste talentovan novinar mada mislim da bi trebali malo dublje da analizirate korene nesreće koja ns je sve zadesila. Nije sve levo bilo dobro, na žalost. Pola veka kontinuirane vlasti je utrošeno a nijedna trajna tekovina ne osta. To je ipak odgovornost pre svega SK Jugoslavije i Josipa Broza. Istorija pamti samo trajne tvorevine, sve ostalo se zaboravlja. Surovo ali je tako!!!

Jednu "statističku grešku" g. Dežulović je (eto) jer "nije imala ružu" osvetlio kao dramu, ali sve su žrtve, svaka za sebe, i sve skupa su i drama i tragedije i jedan velika katastrofa jedne države i politike "nekih političara", jer to je vreme bilo totalnog absurda, mada je absurd još uvek prisutan ali barem nije totalan.

Ne razumem poentu.

i - kao svake godine - bacili u Drinu osamnaest ruža. Strah na stanici

Докле ће се овакви злочини појединаца злоупотребљавати за стављање кривице целом српском народу на врат?!
Докле ?!
Тако и са циркусом у Сребреници....
Жали Боже невине жртве!

U Srbiji cutanje i muk ... vazno je da je situacija u Hrvatskoj i BiH mnogo bolja. Njihova reakcija na zlocine prema Srbima je ... kakva?

Kakva priča...Zaledio sam se. Bravo Dežuloviću. I bravo za B92 koji prenosi izvorni hrvatski, bez prevoda. Eh, kad bi to mogli i Hrvati - da prenose srpske tekstove bez prevoda. Ali za tako nešto potrebno je ne osećati se ugroženo i isfrustrirano. Mnogo će još vode proteći Savom dok se braća Hrvati ne osveste i postanu pametni, široki i otvoreni.

"Hiljadu putnika uplašeno je gledalo u vlastite blatnjave cipele, bojeći se i proviriti kroz prozore...Tek s vremena na vrijeme neki bi se ohrabrili pa doviknuli „Vodite ih, strijeljajte ih!“.

Srz svega...

У сваком рату прва жртва бива истина, тако је то од памтивека, и тако ће бити док је света и века. А када кренете са лажном и подметнутом причом ваља на томе истрајавати. Наравно, како временом постану неодрживе подметнуте бројке убијених, силованих, осакаћених, а ваља одржати подваљену матрицу о тим злим (то смо наравно ми "србочетници"), и оним јадничкима, невиним жртвама, ваља упорно понављати, тачније вршити "глорификацију" знаних злочина тих "србочетника". Тако ће сви знани и незнани новинари и новинарчићи, колумнисти и "колумнисти" када год их притисну они који их кеширају, или када им понестане идеја, инспирација, написати још по неку, па макар то била и сто пута прежвакана прича, о злоделима тих "четаља". Наравно, ни овај Борис, нити било ко од тих новинарчића и "колумниста" неће никад нешто написати о злочинима нас Србима. А и зашто би, кога брига за неких тамо што покланих што протераних 529.000 Срба (+/- која хиљада) у периоду 91-95 из лијепе њихове. И у по ономе што је процурило са пописа у БиХ, испаде да су демографски губици Срба у ФБиХ неупоредиво већи него је случај са Бошњацима у Српској, што доказује да су у том рату ипак Срби више требљени, али кога брига.
Добро, у оваквом времену овакве приче о часном човеку Бузову су пожељне, воли плебс такве приче, воли када се глорификују српски злочини, ако, и нека се пише.
О злочинима над Србима постављен је "зид ћутње", "забрањена" прича, па време је да се која напише како у том поганом времену заиста беше.

Odličan tekst i zaista je dovoljno što gomila ljudi ne progovori ništa - nije bilo potrebno dodati kako "Tek s vremena na vrijeme neki bi se ohrabrili pa doviknuli `Vodite ih, strijeljajte ih!`. "

Ako dobro shvatam, ispada da putnici voza to dovikuju, a iskreno - u to ne verujem. Kao u množinu i gomilu koja to viče. Sad, da li je viknuo neki pojedinac... možda, ali je ovde to stavljeno u usta gomili.

Ja iskreno ne znam kako bih reagovao, možda bih bio u kukavičkoj gomili, iako imam uvek hrabrost da se pobunim. Već dugo, međutim, nisam odgovoran samo sebi i svojoj savesti, već porodici i svima koji od mene zavise. Možda bih bio racionalan, a možda i ne - nisam bio u toj situaciji. Srećom.

E moj Borise, sve dok su takvi kao ti sa Feralom bili "izdajnici svog naroda" za vrijeme najvećeg mraka u Hrvatskoj i dok se recimo e-novine i danas u Srbiji kod većine građana doživljavaju u najmanju ruku kao plaćeničke od mrske Amerike i Vatikana ne možemo se nadati svijetlu na kraju tunela.
Razlika između onda i sada valjda je jedino u tome što su tadašnje horde danas ostale razoružane.U glavama je izgleda ostalo sve isto samo se čeka neki baja da opet podjeli oružje i skine brnjice.Zato valjda protestuju u Višegradu, nedostaje im baja.

Tomo Buzov, ubijen vrseci svoju oficirsku i ljudsku duznost, jedini je izgleda pokusao da zastiti nesretne ljude i - kao po pravilu na ovim prostorima - do sada ostao potpuno zaboravljen. Slava mu i cast!

Mozda sad nije pravi trenutak, sigurno nije ni politicki korektno, ali stisnite malo te svoje velike demokratske zube cenzure i dozvolite da primetim sledece.
Za razliku od ove neke druge slicne price su nekako obicne, nemaju dovoljno anticke tragike i tog sukoba etnickog i etickog: dok su oni suznji u Osijeku terani da piju kiselinu ili kad su porodicu Zec proveli kroz Zagreb, niko se nije niti nakasljao niti kakve dileme imao.
Therefore, sto bi rekao kakav hladnokrvni Englez, njihove sudbine nisu nikome cak ni od umetnickog interesa.

@beograđanin: gospodine, gomila iz Borisove price koja se ohrabri i dovikuje "vodite ih, streljajte ih" ne mora da bude stvarna. ona je metafora za sve one gomile ljudi u srbiji koji su tenkove na Vukovar ispracali sa cvecem, za sve one koji su devedesetih uporno glasali za Milosevica i njegov rezim... takvih gomila bilo je i previse, ako to ne razumemo, opet ce nam se ponoviti gomile koje odobravaju ili podrzavaju zlocin, a to je najopasnije... krvnike je posle toga lako naci

pozdrav od jednog koji nije iz te gomile

Kad ovaj tekst udje u udzbenike za osnovnu skolu u svim nekad zaracenim drzavicama bivse YU poverovacu da stvari krecu na bolje ...

Slažem se....lijepo rečeno, možda jednoga dana...

@Бојан Илић
Ironija je da ste u pravu kad kažete da netreba izjednačavat zločince sa cijelim narodom al Vi po tom pitanju pišete baš suprotno kad se ne radi o vašem narodu. Po Vama su za Jasenovac odgovorni Hrvati a ne Ustaše, nije li to licemjerno.

Ja iskreno ne znam kako bih reagovao, možda bih bio u kukavičkoj gomili, iako imam uvek hrabrost da se pobunim. Već dugo, međutim, nisam odgovoran samo sebi i svojoj savesti, već porodici i svima koji od mene zavise. Možda bih bio racionalan, a možda i ne - nisam bio u toj situaciji. Srećom.
(beograđanin, 10. decembar 2014 15:11)

Nemoj se kriti iza dece! Niko od nas ne moze unapred znati kako bi postupio, cak ni onaj koji je, u slicnoj situaciji, vec jednom, ili sto puta - postupio. Prica "e, ja bih ovako!" ravna je onoj "e, vala, mene su strijeljali". Ali, ipak - nemoj se kriti iza dece! Hleb je preslab izgovor za takvo prokletstvo. I za vrhunski bezobrazluk - da tovaris deci na ledja vlastitu sramotu. S druge strane, u takvom nekom Ne Daj Boze slucaju, ne bi bilo moguce ostaviti veci dar toj deci od svijetla obraza i zvezde vodilje, makar ostala i gladna.

Lepo je to osećanje pravednosti i hrabrosti koje nadima grudi junačke ovdašnjih čitalaca i svako bi se sada rado menjao sa herojskom starinom ...

Međutim, šta su (bili) preduslovi za to? Kao prvo, lako je biti pametan jednom kada se sve sazna. U trenutku kada se nešto loše dešava, ili izgleda kao da će se desiti nekim ljudima, moraš ZNATI ili makar BITI SASVIM SIGURAN da su u pitanju DOBRI, OBIČNI, NEVINI ljudi a ne neki zločinci koje je stigla pravda ili zaverenici čiji je plan osujećen. Setimo se početka teksta: ovo nije bila hajdučka operacija, i nije uopšte "nekom kvrcnulo pa zaustavio voz". Ne, vidi se da je to bila koordinisana, planirana akcija u kojoj su sa "Osvetnicima" saučestvovali policija i železnica, a verovatno lanac komande vodi i naviše, sve do vrha države. Šta je neki putnik, dnevno trovan propagandom sa državnih medija, kada vidi "državu" kako izdvaja neke ljude, mogao da misli, TADA? Tomo Buzov je, kao Hrvat i oficir JNA, bio otporniji (ako ne i potpuno otporan) na propagandu skrojenu da apeluje na srpski nacionalizam. Većina drugih nije. A i ako jeste, tu je DRUGI, teži preduslov: biti spreman da se ODABERE (ne dovoljno) kratko intenzivno MUČENJE iza kog sledi NASILNA SMRT, umesto doživotnog konstantnog mučenja savesti (ako je ne ugušiš racionalizacijom).

Ideja koju tekst zagovara, da masa odlučnošću apeluje na svest zločinaca i učini da se predomisle, zavodljiva je ali nerealna, što zbog prirode mase, što zbog mentalnog sklopa zločinaca.

Svaka čast Borise,
budjenje gradjanske svesti i hrabrosti u svim zemljama EX JU je pionirski i turoban proces. Gradjanska hrabrost je decenijama ugušivana u Titovoj Jugi ( to ne sme nikada da se zaboravi - to je osnovni koren nesreće) a nacionalisti i kvazioslobodioci su u svim potonjim zemljama samo dalje usavrpšavali i zloupotrebljavali). Jako ste talentovan novinar mada mislim da bi trebali malo dublje da analizirate korene nesreće koja ns je sve zadesila. Nije sve levo bilo dobro, na žalost. Pola veka kontinuirane vlasti je utrošeno a nijedna trajna tekovina ne osta. To je ipak odgovornost pre svega SK Jugoslavije i Josipa Broza. Istorija pamti samo trajne tvorevine, sve ostalo se zaboravlja. Surovo ali je tako!!!

Slava mu. Sada je kasno, ali taj covek mora dobiti najvece pocasti Republike Srbije, a sve zrtve veliki muzej i spomenik i decu uciti narednih stotinu generacija, o ovom i svim ovakvim zlocinima koji su pocinjeni pod plastom naseg grba i nase zastave. Nije vazno sto je njih bilo 19 a zrtava u Jasenovcu pola miliona. Ovo je identican zlocin, Holokaust u malom. Srce mi place, ne mogu da razumem...

A u Srbiji tišina i muk

Jednu "statističku grešku" g. Dežulović je (eto) jer "nije imala ružu" osvetlio kao dramu, ali sve su žrtve, svaka za sebe, i sve skupa su i drama i tragedije i jedan velika katastrofa jedne države i politike "nekih političara", jer to je vreme bilo totalnog absurda, mada je absurd još uvek prisutan ali barem nije totalan.

Borisu neizmerno hvala za ovaj tekst. Duboko ga poštujem kao novinara i kao pisca.

Potresno. Tomo Buzov je čovek koga bismo se trebali sećati zajedno sa Srđanom Aleksićem. Moramo slaviti i sećati se glasova zravog razuma! Njihovo herojstvo se ne sme zaboraviti. Zbog budućnosti i naše dece.

Kad bolje razmislim, bolje da nema takvih ljudi.
Oni nam služe posle da se pravdamo kako nismo svi zli, pokvareni, slabi i kukavice. I što više vreme prolazi i što smo dalje od mesta zločina, sve se više ubeđujemo da bi baš mi bili taj jedan a ne ostalih 999. I da tih 999 ne bi mogli da budu naše komšije, rođaci a kamo li nekakvi osvetnici.
Tako smo i onda verovali da neće baš toliko zlo da ispadne kao što, na primer, i sada Nemci veruju da ne bi opet pravili logore.
A nije tako.

Kad ovaj tekst udje u udzbenike za osnovnu skolu u svim nekad zaracenim drzavicama bivse YU poverovacu da stvari krecu na bolje ...

Borise, pero ti se pozlatilo !

Borisu neizmerno hvala za ovaj tekst. Duboko ga poštujem kao novinara i kao pisca.

Skoro savršen tekst, jedna od mnogih situacija, koje mi izazivaju suze, saosećanje, hvala ti Borise na ovom tekstu, i na tome što si ovog čoveka izvukao na videlo dana, iako je to za njega manje bitno, ja verujem da je njegova duša ipak na boljem mestu, i da svačija duša dobija svoju odgovarajuću sobu nakon smrti u zavisnosti od greha. Stidim se ovoga što su učinili pripadnici mog naroda, ne-ljudi, iako je to samo karika u lancu nesreća koje su pokrenute na ovim prostorima i generalno na ovoj našoj Zemlji. Osveta je uvek uvećano zlo i ti ljudi su očigledno sebe hranili mržnjom, koja je u njima, ali i oko njih u samom društvu, koja ih je dovela do bezumnog čina. Nema zatvaranja ovog lanca, dok se svi ne pokajemo za sve zločine i prihvatimo druge ljude kao svoju braću. Kad budemo shvatili da smo pre svega Zemljani, ljudi, pa tek onda Srbi, Hrvati, muslimani itd. A koliko vidim neće se to skoro desiti, ali zato ću se ja boriti, kao što sam se i do sada borio do kraja života da ukazujem na to, zarad istine, ljubavi i budućnosti naše dece.

Jednom rečju -STRAŠNO! Zanemim na ovakve priče iz rata i ako ikoga mrzim na ovom svetu; mrzim taj izrod koji je u ime srpstva činio ovakva i slična zlodela.

Može li se začas suspendovati ukinuta smrtna kazna ?

Ovaj tekst treba da uđe u udžbenike za osnovnu školu iz toliko mnogo razloga...

Jesmo li mi uopste ljudi? Ja stvarno ne mogu da shvatim da je neko ovo mogao da uradi. Tuga. Zivim u malom mestu gde ima svih nacija iz bivse SFRJ. Ma u najgore vreme rata niko se nikom nije zamerio na nacionalnoj osnovi.
Ponekad mislim da je ove zivotinje neko doveo ko zna odakle ili su bili deo eksperimenta koji pomuti um normalnim ljudima pa se ponasaju kao stoka. Nemam drugo objasnjenje.
'98 god. posle dosli su mi prijatelji iz Hrvatske, a na autu reregistracija ZG. Bilo me je strah prvih 15 min. kad smo se parkirali. Svi ljudi koji su prosli pored nas, ili su mahali ili su hteli da se slikaju pored registraije ZG. Nikakve neprijatnosti. Pa onda odakle su se ovi manijaci pojavili? Horor

lep sastav! tužna priča :(

Jedan od hiljadu!!!Htio bih jos nesto reci... ali ostadoh bez teksta!?!

Nema Borise nama spasa. Ni vama, ni nama, ni njima. Svi smo ista...

Jako ste talentovan novinar mada mislim da bi trebali malo dublje da analizirate korene nesreće koja ns je sve zadesila. Nije sve levo bilo dobro, na žalost. Pola veka kontinuirane vlasti je utrošeno a nijedna trajna tekovina ne osta. To je ipak odgovornost pre svega SK Jugoslavije i Josipa Broza. Istorija pamti samo trajne tvorevine, sve ostalo se zaboravlja. Surovo ali je tako!!!
(Miodrag Krstić)

samo si zaboravio Turkle i 500 godina pod njima, i sve ostale ugnjetavace. Sta je sa Tucovicem koji je pisao o genocidu nad Albancima u Balkanskim ratovima. Iako velikan, najveci deo javnosti i ne zna cinjenice iznesene u njegovim radovima niti zeli da zna a nije bilo Titovo vreme. Mitologija je opasna stvar, ubija gradjansku a podize militarnu svest i to ne onu pozitivnu.

Wow, ljudski. Verovatno najupecatljiviji Borisov tekst koji sam ikad procitao. Odlicno istrazivacko novinarstvo o jednom vremenu koje ne zelimo da pamtimo. Hajde da ovakva prica ne padne u zaborav ili ne postane moneta za potkusuruvanje naseg "oni su (vise) krivi" Balkanskog stila.

citam sve ove komentare....paaa, mozda
jos ima nade za nas

Zanimljivo kako pojedini komentatori iskoriste i ovakvu humanu pripovijest o ljudskom stradanju i herojstvu da izbljuju ono svoje koje otprilike ide: "bre, sta su sve nama radili, a vi kukate za nekim 'rvatom " Zrtva je zrtva, a zlocin je zlocin tko god ga pocinio. Srbi imaju puno heroja u svojoj povijesti kojoma se mogu ponositi. A ovo je jedan od mracnih trenutaka i opravdanja NEMA. Ovi zlocinci iz Strbaca cine nepravdu Obilicima, Gavrilovicima, Teslama ili borcima za demokraciju kao sto je pokojni premijer Djindjic. A zamislite da netko pocne relatvizirati zrtvu djaka iz pjesme Desanke Maksimovic? Suludo, zar ne? Nemojte onda ni huliti po nevinoj zrtvi kao sto je Tomo. Za slicne podvige pravoslavni Srbi postivaju ljude kao Tomo kao velikomucenike. Jer: 'komu zakon u topuzu lezi, tragovi mu smrde necovjestvom".

Još jedan sjajan Borisov tekst kao i uvek.

J...m ti ovaj Balkan, rado bih otisao zbog ovih hiljadu, a rado bih ostao zbog ovog jednog!

Kakvi smo mi ljudi i ne zasluzujemo bolje da živimo.

Nije bio ,,statisticki ovaj ili onaj".Tomo Buzov je pre svega bio covek,pa sve ostalo.Olos koji je dozvolio da se desi ta likvidacija,je potpuno isti kao i onaj koje to izveo i naredio.Ljudski sljam poput brace Lukic i ostale bratije je slika i prilika manjeg dela naseg naroda,sramota ih je uopste nazivati ljudima.Naneli su nevidjenu sramotu nasem narodu,decenije ce proci a pamtice nas kao kolektivne zlikovce ,zbog zveri.Cuj ,njihova rodbina protestuje zbog hapsenja!Da imalo imaju obraza sami bi ih se odrekli.Pocivaj u miru Tomo Buzov ti i tvoji sapatnici iz voza ,,Lovcen",valjda si sad na mestu gde nema zveri,a tvoja porodica je u tebi pre svega imala,,COVEKA" a ne statistiku.

Jedna ruza od mene, za Tomu Buzova, Coveka, iz Rudina u Kastel Novom.

Prokleti, prokleti, prokleti rat i svi politicari koji su krivi sto je doslo do njega. U ratu nema pobednika.

Bravo Borise!!!

Ne mogu da verujem da nisam znao za ovu činjenicu. Borise volim da čitam tvoje tekstove. Hvala još jednom na svemu. Možda jednom ovde razum i pobedi... Nadam se.

Da crkneš od muke kad procitas!

Gospodine Bojane Ilicu,

Koliko god se vi trudili da prikazete da su zlocini nad Srbima delo pojedinaca a zlocini nad Srbima obrnuto, cinjenice vas demantuju. Naravno pocinioci su manjina na svim stranama, ono sto je problematicna vecina u svim narodima je ili ideoloska podrska uciniocima (narocito kod masovnih zlocina u ovom veku i krajem proslog kada su informacije dostupne na sirem prostoru a i vidljive golim okom kada su u pitanju masovna "ciscenja") ili strah ili "gledaj u svoje blatnjave cipele" da te mrak ne pojede. To je istorijska konstanta u svim ratovima gde je zlocin nad civilima odredjene grupe i cilj i sretstvo.

Ako medju kometatorima ima onih koji imaju iskustva sa peticijama molim ih da naprave peticiju da ovaj tekst udje u čitanke u Srbiji, Bosni i Hrvatskoj. Verujem da bi mnogo ljudi potpisalo, a još više bi pročitalo tekst koji bi dobio publicitet kada bi se peticija pokrenula.
Ta ideja, da tekst uđe u čitanke, koju su predložili kometatori ispod je odlična i ne treba da ostane na rečima.
B92 da li bi ste se se uključili u ovo?

Hvala Borisu na tekstu. Nisam ovo znao. Jel može ovaj čovek dobiti bar ulicu u Beogradu? Bilo je eto i velikih ljudi u to sitno vreme i zaslužuju da ih se sećamo.

Svaka čast na textu!
Valjda ćemo jednoga dana shvatiti da svim nedužnim žrtvama treba odati počast. Prestati veličati zlikovce samo zato što su Srbi.
Kamo sreće da smo svi tako hrabri kao nesretni "hrvat" Tomo Buzov.
R.I.P.

E Borise moj, ta sutnja traje li traje... svuda oko nas...

Sjajan tekst koji će pogoditi svakoga ko ima imalo ljudskog u sebi! Treba reći da je to bio strašan zločin (ima li zločina koji to nije?) prema tim ljudima, građanima kao što smo vi i ja, koji nisu krenuli ni na front, ni u beli svet... vraćali su se svojim kućama, neki sa posla, neki sa školovanja... Izvršioci su pohapšeni, ali organizatori nikada nisu. Milan Lukić, koji je neposredno rukovodio mučenjima i likvidacijama, robija u Hagu. Bio je "Šešeljev čovek", tvrde mnogi svedoci.
A što se tiče pokojnog Tome Buzova, samo jedno - ono što je najbolje i najlepše u čoveku, ujedno je najteže i najređe. Biti hrabar ne radi sebe samog, nego da bi se zaštitili slabi.

Na strašnom mistu mi živimo.Kriva imena ili prezimena nas koštaju života,čak i jedna normalna ljudska rečenica može doć glave.
U koliko je sekunda Tomo Buzov izgovorija ovu svoju ljudsku rečenicu?Koliko je sekunda tribalo njegovin krvnicima da odluče o njegovoj sudbini?Jako malo,jedan treptaj oka i ono plemenito i ljudsko je ubijeno od mržnje i neljudskog.
A,koliko je vrimena prošlo da se ti krvnici izvedu pred sud?Koliko je vrimena prošlo da se i jedan putnik iz vlaka siti pokojnog Buzova i posrami pred njegovin junaštvon i svojin kukavičlukom.Koliko će tek vrimena proć dok se te životinje osude,da se pronađu posmrtni ostaci Tome i sahrane da se umiri njegova familija?
Čitava vječnost je prošla i još će vode proć ispod višegradskog mosta dok pravda ne bude zadovoljena.
Tomo je izgovorija jednu jedinu rečenicu,a da mu se pridružija u njegovon protestu još jedan čovik možda bi se diglo još deset,sto,možda i svi tisuću putnika,možda bi se ovi ljudi spasili,možda bi krvnici otišli posramljeni i bijedni,ali nije se niko pridružija,niko se nije usudija i Tomine kosti su završile na tromeđi Bosne,Srbije i Crne Gore,ondje gdje su drugom svjetskom ratu ostale i nebrojne kosti drugih Dalmatinaca koji nisu mogli mučat pred zlom koje ljude dili po imenu i prezimenu.

@Bojan Ilic
Nisu Luikiceve trupe bili neki odmetnici, bili su seseljevci i slobodno operisali u svojstvu heroja svih godina rata, niko ih nije ni prozivao pokusavao da spreci ili osudio kako u vreme rata tako ni godinama nakon rata. A cinili su odvratne stvari spaljivanje 100 zivih ljudi u jednoj kuci u BiH je bila samo jedna od nizu gadosti. Skoro je bio pokusaj rehabilitacije ovog monstruma prezentacijom "istine" u tamo nekoj knjizi i to od streane nevinih "radikala" koji nisu krivi ni za sta nego za "verbalni delikt". I to u hramu Svetog Save.

Svaka cast Dezulovicu, dugo me nije ovako pogodila jedna novinarska prica. Kao sto neko pre mene rece ovo je za udzbenike...

Bravo Borise!

Rat je strasna stvar - razotkrije "ko je vjera a ko nevjera", naravno ne u verskom vec u humanom smislu - ko je covek a ko necovek.
Neka na sledecu godisnjicu ovog zlocina, jedna ulica u Beogradu, jedna ulica u Rudinama kod Kastel Novog i peron u Strbcu ponesu ime ovog COVEKA: "Tomo Buzov".
Da se oni koji su ostali ljudi vecno podsecaju kako je velicanstveno biti COVEK, a da se zlocinci vecno podsecaju na svoja nedela.

To je bilo vreme Lukica i slicnih-nisu ga oni sami sebi dali nego im je dato. Data im je VIP karta i koristili su je otvoreno i bez skoro ikakvog otpora. Nije bilo vreme Tome a nije ni sada iako ih ima vise ali je i manje opasno- "samo" po koji spisak za otstrel izdajnika od strane "patriJota" sa vremena na vreme. Mozemo sada da se pravimo ludi i neobavesteni.

Nakon ovog teksta ostaje samo beskrajna tezina i tisina ...

uuuuffffff...suza sama potekla...
koji je to trenutak kad u coveku nesto kvrcne i odluci da zaustavi voz, izvuce ljude i strelja?

Pravdoljubivost i čovečnost ne zna za podele bilo koje vrste. Svaka mu čast.

Застрашујућа прича, мени до данас сасвим непозната. У српским медијима никад није поменут случај Тома Бузова. Срамота ме је што је нисам знао.

Томи Бузову треба подићи споменик, јер је он прави пример грађанске храбрости у том трагичном догађају и органозованом злочину.

"Iako je bio statistički Hrvat, Kaštelanin, ne pamte ga ni Hrvatska ni Kaštel Novi: što se njih tiče, bio je izdajnik." Nije istina! Znam tko je bio Tomo Buzov. Znam da je heroj.

Tomo Buzov.
Ovo ime treba pamtiti, castan oficir,
zasija na tren tako poneka zvezda, jedna u hiljadu, pa je zlo brze bolje ugasi.
Neka mu je vecna slava i hvala, gde god da je ovaj hrabri Covek.

Malo nam je trgova, perona i šetališta koja bi ponela imena
Tome Buzova i drugih ljudi koji su ostali ljudi kada ih je bilo malo. Štitili komšiju, progovorili i nestali! Ili su ćutali!
Malo nam je stadiona da na njih dovedemo sve one koji su ubili Tomu i sve druge nevine, nedužne ljude.
Tomu i druge zaboravljamo.
Ove duge, zlotvore, krijemo i ćutanjem im za pravo dajemo i opraštamo. I herojima proglašavamo.
Ubili su tiđe, nisu naše. Zar i ti tuđi nisu naši?
Setite se samo Patrijarha Pavla tih godina.
Stalno je pozivao i vapio: "Budimo ljudi!"
Mnogi ga nisu razumeli tada. Ne razumeju ga ni sada!

Prvi put cujem i citam za gosp.Tomu,a i kako bih...kad nasi ne priznaju nase,njihovi njihove zlocine i sta se ceka,sta nam svima ostaje!?to je da se jos jednom pokoljemo ali za svagda!zasto?zato sto imamo sve zajednicko i sve je u nama zlo i zaostalo.zato sto vise mrzimo njih nego sto volimo sebe,zato sto nas nije briga da resavamo tekuce zivitne probleme nego gledamo u tudja dvorista i sve nam je tudje sladje,zato sto su se od rata rodile jos neke generacije dece koja jos vise mrze od onih sto su rat prosli i sto rat pamte.e zato...a kad sve nestane za nama, da se posadi cvece,psenica,voce...uglavnom nesto lepo i korisno a da se o narodu koji je tu nekad postojao prica sa stidom i prezirom.

Svi smo mi bili u tom vozu, i svi smo cutali, gledali vlastite blatnjave cipele. Zato nam se idesilo ono sto nam se desilo...

Ovako nešto može uvek da se dogodi u sličnim vremenima, u vremenima razdora među ljudima. Tito je rekao "Čuvajte Bratstvo i Jedinstvo kao zenicu svoga oka", a to se može i treba generalizovati: "Uspostavite i najstrožije čuvajte MEĐUSOBNO POVERENJE među svim ljudima i ne pokušavajte da sebično prigrabite za sebe sve bez obzira na druge". Jer, ako postoji rascep, naći će se i klin da se u rascep zabije, a onda ćemo svi propasti. Nažalost, iako je to vrlo očigledna istina, ona sama je često najveći izvor zla, jer se svaka različitost vidi kao takav rascep i slabost koja nas sve ugrožava, pa se različitost progoni, umesto da se premošćava i povezuje. Tako je, uostalom, došlo i do ovog slučaja.

Čija je krivica i odgovornost za rascepe? To se pitanje često poteže. To je pogrešno pitanje i ono je deo rascepa. Pravo pitanje je: ko je odgovoran da ih leči i spaja? Odgovor je: SVI, ODMAH I STALNO, DOK GOD POSTOJE RASCEPI.

Budite iskreno dobri prema svima, udarce primajte, ako ih ne možete izbeći, sa žaljenjem ali bez ogorčenja i osvetoljubivosti, a nikad ne izgubite nadu da će se besni izlečiti i povratiti razum i dušu. Neka vam je srce uvek otvoreno za pomirenje, pa makar i za malo otopljenje.

Treba li da se stidim svog imena? Uvek se pitam, sta bi bilo da su svi putnici iz voza sisli i stali u tu vrstu ? Pitam se kako 20 godina niko od svedoka iz Beograda, radnika zeleznice, vojske pa naravno i aktualne vlasti koja i danas deli vlast nije uradila nista??? I kako to odjednom? Tomo Buzov mora imati ulicu i u svom Kastelu a i u Novom Beogradu. Jer Tomo je bio Covek. I posto je, izgleda takvih sve manje, velika zahvalnost izvanrednom novinaru.

Sjajan, potresan tekst. Zamolio bih deo komentatora da ne šire/menjaju temu i da se vode primerom ovog jasnog, direktnog i konciznog novinskog priloga. Toliko.

@Milan
Nažalost Tomo neće imat ulicu ni u Beogradu,ni u Kaštilima,ni nigdi.
Mi cjenimo drugačije heroje.One iza kojih je osta krvav trag,One koje krasi junaštvo ali čojstva nemaju.

Tužno.

poenta je sine da postoje ljudi i neljudi
a ti biras stranu za koju bi da igras
al cim se pitas....bojim seda biras pogresan dres

@(Vladimir, 10. decembar 2014 22:57)

Vladimire, potpuno razumem Vaše viđenje, ali na ovim prostorima, a pogotovu u briljantnom tekstu koji je pisan reporterskim stilom, nema mesta metafori - previše je onih koji će to shvatiti bukvalno. Volim dokumentarce, ali u umetničkom viđenju stvarnih događaja, za gomilu koji film odgledaju, svaka metafora će ostati kao činjenica.

Što se ostalog tiče, ne kao odgovor Vama, kritikujemo tih 999, a mislim da je to pogrešno - ne znam šta su znali ili ne, smeli ili ne, nisam bio tamo. Siguran sam da nije bilo mnogo onih koji nisu uopšte shvatili šta se dešava - čoveku je teško da poveruje u ludilo koje je iza svih granica poimanja. Potpuno sam siguran da je bilo još onih koji bi reagovali isto kao g. Buzov, što njegovu reakciju nikako ne umanjuje, naravno, i treba ga izdvojiti kao simbol ljudske i pravedne reakcije.

Simbol, a ne izuzetak.

Konačno, pre nego što se bacimo kamenom na tih 999, zapitajmo se da li znamo šta bismo uradili u toj situaciji. Ja nisam siguran, čak i kada bih znao šta se dešava - kao što rekoh, odgovoran sam svojoj porodici i na taj način da se borim za pravdu i moral, ali i na mnogo prostije načine, recimo da preživim i budem uz njih.

Moje mogućnosti protiv hijena, ljudskog taloga i ološa bez osećanja, ali sa oružjem, nažalost nisu velike. Tu hrabrost nemam. Možda bih ćutao, a zatim ceo život posvetio tome da negde trunu.

Uz sve to i možda baš zbog toga, osećam najveće poštovanje prema g. Buzovu.

Sjajan tekst! Tuga pregolema...

Covecnost nema nacionalnost. To je idividualna kategorija. Ili ga imas ili ga nemas. Tomo ga je imao u izobilju. Zbog toga je bio covek vredan svakog divljenja i nazalost zbog toga ga vise nema. Nama na Balkanu ce biti bolje kad budemo poceli da se delimo na ljude i neljude. Previse smo slicni da be se deleli po nacionalnosti. Znam da ljudi ima mnogo vise ali su ovi drugi jos uvek mnogo bucniji.

Odlican tekst odlicnog novinara. Borise Dezulovicu hvala ti sto nam nisi dozvolio da zaboravimo Tomu Buzova, statistickog Hrvata iz Rudina kod Kastel Novog. Posle tvog teksta mnogo ljudi ce znati za njega. Vise nema veze sto ga se u Kastelu ne secaju.

Gospodinu Tomi Buzovu, vecna slava.. Pocivajte u miru, heroju !


Borise, odlican tekst..


A Vi, na svim stranama, koji ste imalo doprineli da ovaj odvratni rat pocne, gadite mi se....gaditeee mi seee...izgorite govna jedna..docice sve na naplatu, necete se sakriti..

Da se naježiš

Jedan među 10 tisuća tekstova posvećenih ratovima 90-ih vredan čitanja!

Ajmo prestat lagat ka pasi.Nismo mi Tomo Buzov.Mi smo svi oni jadnici i bjednici koji gledaju u prašnjave postole.Za ljude ka šta je Tomo mi smo devedeseti godina govorili da su izdajnici i komunjare,a divili smo se ubojicama ka šta su ovi iz ovog vlaka smrti.To je istina i nemojmo glumit.Ovi moji šta se javljaju iz Hrvatske i veličaju mrtvog Tomu neka se zapitaju šta su oni činili kad su vidili da se Srbi izbacuju iz stanova,da se dile otkazi,da dicu u školi maltretiraju radi prezimena,da se neki ljudi odvode iz kuće i nikad se više ne vraćaju.
Šutili smo i slavili opću paljevinu,kradež i ubijanje staraca po Kninu,Lici,Baniji i Kordunu i dan danas se pravimo blesavi i zatvaramo oči.
Sad bi kroz jednog čovika svi tribali ispast pošteni i heroji.Ne ide to tako.Svak ima svoju savjest i svoj obraz i svak bi triba sebe pogledat u ogledalo i iskreno sagledat svoj kukavličluk i sram.
Svi smo mi oni jadnici koji zure u prašnjave postole i čuvaju svoju debelu zadnjicu,a Tomo Buzov je svit za sebe.Jedan jedini i neponovljiv.Nemojmo se sa njim uspoređivat jer mu nismo do kolina.
Ništa se po Tomi neće zvat.Ni ulica,ni trg,ni želježnička stanica jer je Tomo podsjećanje na naš kukavličluk,na našu laž,jer mi volimo koljaće koji siluju,ubijaju,kradu,jer kad vidimo njih mi ispadamo bolji ljudi.
Kad vidimo Tomu i njegov postupak,mi smo samo stoka sitnog zuba,jadna i bidna i to boli i peče.
Mi Tomu niti želimo znat,a još manje slavit.