Osobe sa invaliditetom ugrožene

Nisam osoba sa invaliditetom, ali sam zbog nedavne hirurške intervencije gotovo nepokretna i tako će biti još nekoliko meseci dok se ne oporavim. Ovo moje, na sreću prolazno, stanje hendikepiranosti pokazalo mi je koliko je ova država nezainteresovana da pomogne hendikepiranima i koliko svojim nečinjenjem, glupim i nepotrebnim procedurama dodatno zagorčava život ljudima sa fizičkim ograničenjima.

Primer prvi: Hirurg koji me je operisao daje predlog za rehabilitaciju, tj. banjsko lečenje. Sa tim papirom treba ići kod lekara opšte prakse da napiše uput, pa zatim sa tim uputom ići na lekarsku komisiju u Nemanjinoj.Lekar opšte prakse i komisija ne pregledaju pacijenta i papire pišu samo na osnovu postojećih nalaza. Kako ja, nepokretna, da sve to obavim i šta ako nemam nekog ko će to sve da uradu za mene? Da li administracija zna da postoji nešto što se zove internet i da se sve to može da obavi brzo samo slanjem nekoliko poruka?

Drugi primer: Stari dom Zdravlja u Zemunu. Ulaz razvaljen, nema rampe pa pokušajte ako teško hodate da se popnete do prvog nivoa gde su lekari opšte prakse. Ili da se spustite u podrum gde je laboratorija. Stepenište vrtoglavo čak i za zdrave, a postojeći lift ide samo do prizemlja. Pri tome bi otvaranje ulaza sa bočne strane zgrade omogućilo svim pacijentima direktan i lak ulaz u laboratoriju.

A ovakvih primera ima bezbroj i neverovatno je da većina ovih problema može da se reši lako i bez velikih para, ali nadležne očigledno nije briga.

Smatram da država ne brine dovoljno o hendikepiranim osobama, ali isto tako postoje i slučajevi hendikepiranih ili invalid akoji iskorištavaju drzavu i njene resurse jer država ne vodi jedinstven centralni registar o građanima Srbije. Primer: Komsinica nema ni jednu nogu (amputirane zbog šećera) ima tri stana u Beogradu i kuću u Barajevu. Ima penziju oko 35.000,00 dinara i dodatak tuđu pomoć i negu od oko 15.000,00 dinara, kao i prihode od dva stana koja izdaje na crno (po svakom stanu 200,00 EUR). Kao takva ima i subvencije države u iznosu od 50% na struju, telefon, infostan i ne znam šta još.
Mislim da takav invalid, sa takvim imovinskim stanjem ne zaslužuje subvencije. Bolje je taj novac dati onima kojima je pomoć potrebnija, a sa druge strane ne krivim ni nju već isključivo državu (odnosno političare naše lepe Srbije) koje boli uvo za sve i koji nisu u stanju da ulože novac u kreiranje IS koji će sadržavati imovinska stanja svih građana Srbije, kako bi se preko njih znalo ko je socijalni slučaj i kome je potrebna pomoć države.

Ja sam osoba sa invaliditetom i imam završena dva fakulteta, od kojih je jedan FLU vajarstvo. Za širu javnost, ovo zanimanje je poznato kao 'Akademski Vajar'. Vajam jednom, levom rukom. Na fakultetu sam izvajao od početka do kraja skulpture teške po 100 - 200 kg, i nije u pitanju snaga nego volja i želja i razmišljanje o tome kako da se inteligentno i konstruktivno rešavaju problemi. Svi koji su zavšili FLU a i druge škole i fakultete, na razne načine mogu da potvrde ovo iz ličnih iskustava.
Kada iz bilo kojih medija pročitam o diskriminaciji osoba sa invaliditetom gledam na tu pojavu sa dostojanstvom. Sve osobe sa invaliditetom su nehotice u prednosti, jer se svakodnevno suočavaju sa problemima koji ne muče druge ljude. To ih oplemenjuje, i čini ih borbenijim, sposobnijim i humanijim ljudima. Ono što meni smeta, nije diskriminacija nas, jer mi smo isuviše ponosni da bi nas to pogađalo, već diskriminacija ljudske inteligencije koja ovde vlada.
Kada će ovde početi um da caruje...
Svi smo mi manje više osobe sa nekim invaliditetom, samo što se neki nikada ne osveste pa žive život misleći da sami mogu sve, ili ne daj Bože da su povlašćena vrsta!! Ukoliko ne vidimo jedni druge, ne pomažemo jedni drugima i ne učimo jedni od drugih ništa od napretka ovde na ovim prostorima neće biti.

Mislim da ovako mali broj komentara na ovu temu jasno pokazuje stepen razvitka naseg drustva!
Kad drzava shvati da su Hendikepirane i osobe sa invaliditetom strasno ugrozene i da im nije omogucen zivot koji se moze nazvati zivotom dostojnim coveka onda se mozda nesto i promeni...
Dotle cemo se od svih ugrozenih grupa baviti Samo homoseksualcima,tranvestitima i ostalim seksualno deformisanim manjinama i time da li oni mogu da paradiraju centrom grada dok bilo koji covek u invalidskim kolicima u ovoj "zemlji" ne moze ni do prodavnice da ode..
SRBIJO - STIDI SE!!!

Osoba sa invaliditetom sam i ovo sto se vrti na tv i stampi je smesno,u principu sve se vrti u krug i poslodavci u privatnom i javnom sektoru uvek prodju kao jedina zadovoljna strana.Prosle godine sam radio na javnim radovima 6 meseci.Zadnjeg meseca su dosli ljudi iz Nacionalne sluzbe da vide kako smo se pokazali i da nadju modus kako i da li moze da sa produzi ugovor,naravno poslodavci su obecavali kao sto to biva u Srbiji i naravno kada nam je istekao ugovor bilo je imamo visak ranika idite kuci.Niko da postavi pitanje koji je pravi razlog zaposlkavanje osoba sa invaliditetom.Da li je to socijalizovanje osoba sa invaliditetom i briga kao sto je bio prvobitni plan ili uzimanje kesa na brzinu.Posto za nas poslodavac dobije prilikom zaposljavanja subvencije ne placa nam nit platu niti ostale dadzbine,a na kraju ugovora dobije 10 % od ukupnog primanja za odredjeni vremenski period.E sad kada bi nas on primio po isteku ugovora na odredjeno ili neodredjeno morao bih snositi sve troskove tu je najveca zackoljica sto bi ti neko produzio ugovor i placao te kada te je mogao koristi 6 meseci ili godinu dana a pritom ne placa nikakve dadzbine za tebe.

Moj sin je osoba sa invaliditetom 100% po jednom osnovu.
Moj problem je sto pored dg. quadriplegia boluje i od osteoporoze kostiju, Prima Bonvivu koju ja moram da kupujem i kojoj je cena oko 11.000 din ,prima 4 puta godisnje ,unazad 5 godina ni jednu injekciju mom sinu drzava nije platila,
U listi lekova je ograniceno samo na zene u menopauzi i niko vise a svi znate sta znaci nepokretno lice + slabe kosti. Mislim da ovakvih slucajeva ima jos ali minimalno i da drzava treba da prosiri listi i na O.S.I.
Pored toga postojao je popust za vodu, grejanje, porez i sve je to ukinuto kao navodno pravice se socijalna karata, za to vreme O.S.I placa punu cenu vec godinu dana a da od socijalne karte ni traga.
To su malo naivne igre vlasti koja je izgleda resila da se otarasi invalida dovodeci ih u bezizlaznu situaciju kako bi pomrli od gladi.

Smatram da država ne brine dovoljno o hendikepiranim osobama, ali isto tako postoje i slučajevi hendikepiranih ili invalid akoji iskorištavaju drzavu i njene resurse jer država ne vodi jedinstven centralni registar o građanima Srbije. Primer: Komsinica nema ni jednu nogu (amputirane zbog šećera) ima tri stana u Beogradu i kuću u Barajevu. Ima penziju oko 35.000,00 dinara i dodatak tuđu pomoć i negu od oko 15.000,00 dinara, kao i prihode od dva stana koja izdaje na crno (po svakom stanu 200,00 EUR). Kao takva ima i subvencije države u iznosu od 50% na struju, telefon, infostan i ne znam šta još.
Mislim da takav invalid, sa takvim imovinskim stanjem ne zaslužuje subvencije. Bolje je taj novac dati onima kojima je pomoć potrebnija, a sa druge strane ne krivim ni nju već isključivo državu (odnosno političare naše lepe Srbije) koje boli uvo za sve i koji nisu u stanju da ulože novac u kreiranje IS koji će sadržavati imovinska stanja svih građana Srbije, kako bi se preko njih znalo ko je socijalni slučaj i kome je potrebna pomoć države.

Mislim da ovako mali broj komentara na ovu temu jasno pokazuje stepen razvitka naseg drustva!
Kad drzava shvati da su Hendikepirane i osobe sa invaliditetom strasno ugrozene i da im nije omogucen zivot koji se moze nazvati zivotom dostojnim coveka onda se mozda nesto i promeni...
Dotle cemo se od svih ugrozenih grupa baviti Samo homoseksualcima,tranvestitima i ostalim seksualno deformisanim manjinama i time da li oni mogu da paradiraju centrom grada dok bilo koji covek u invalidskim kolicima u ovoj "zemlji" ne moze ni do prodavnice da ode..
SRBIJO - STIDI SE!!!

Nisam osoba sa invaliditetom, ali sam zbog nedavne hirurške intervencije gotovo nepokretna i tako će biti još nekoliko meseci dok se ne oporavim. Ovo moje, na sreću prolazno, stanje hendikepiranosti pokazalo mi je koliko je ova država nezainteresovana da pomogne hendikepiranima i koliko svojim nečinjenjem, glupim i nepotrebnim procedurama dodatno zagorčava život ljudima sa fizičkim ograničenjima.

Primer prvi: Hirurg koji me je operisao daje predlog za rehabilitaciju, tj. banjsko lečenje. Sa tim papirom treba ići kod lekara opšte prakse da napiše uput, pa zatim sa tim uputom ići na lekarsku komisiju u Nemanjinoj.Lekar opšte prakse i komisija ne pregledaju pacijenta i papire pišu samo na osnovu postojećih nalaza. Kako ja, nepokretna, da sve to obavim i šta ako nemam nekog ko će to sve da uradu za mene? Da li administracija zna da postoji nešto što se zove internet i da se sve to može da obavi brzo samo slanjem nekoliko poruka?

Drugi primer: Stari dom Zdravlja u Zemunu. Ulaz razvaljen, nema rampe pa pokušajte ako teško hodate da se popnete do prvog nivoa gde su lekari opšte prakse. Ili da se spustite u podrum gde je laboratorija. Stepenište vrtoglavo čak i za zdrave, a postojeći lift ide samo do prizemlja. Pri tome bi otvaranje ulaza sa bočne strane zgrade omogućilo svim pacijentima direktan i lak ulaz u laboratoriju.

A ovakvih primera ima bezbroj i neverovatno je da većina ovih problema može da se reši lako i bez velikih para, ali nadležne očigledno nije briga.

Ja sam osoba sa invaliditetom i imam završena dva fakulteta, od kojih je jedan FLU vajarstvo. Za širu javnost, ovo zanimanje je poznato kao 'Akademski Vajar'. Vajam jednom, levom rukom. Na fakultetu sam izvajao od početka do kraja skulpture teške po 100 - 200 kg, i nije u pitanju snaga nego volja i želja i razmišljanje o tome kako da se inteligentno i konstruktivno rešavaju problemi. Svi koji su zavšili FLU a i druge škole i fakultete, na razne načine mogu da potvrde ovo iz ličnih iskustava.
Kada iz bilo kojih medija pročitam o diskriminaciji osoba sa invaliditetom gledam na tu pojavu sa dostojanstvom. Sve osobe sa invaliditetom su nehotice u prednosti, jer se svakodnevno suočavaju sa problemima koji ne muče druge ljude. To ih oplemenjuje, i čini ih borbenijim, sposobnijim i humanijim ljudima. Ono što meni smeta, nije diskriminacija nas, jer mi smo isuviše ponosni da bi nas to pogađalo, već diskriminacija ljudske inteligencije koja ovde vlada.
Kada će ovde početi um da caruje...
Svi smo mi manje više osobe sa nekim invaliditetom, samo što se neki nikada ne osveste pa žive život misleći da sami mogu sve, ili ne daj Bože da su povlašćena vrsta!! Ukoliko ne vidimo jedni druge, ne pomažemo jedni drugima i ne učimo jedni od drugih ništa od napretka ovde na ovim prostorima neće biti.

Osoba sa invaliditetom sam i ovo sto se vrti na tv i stampi je smesno,u principu sve se vrti u krug i poslodavci u privatnom i javnom sektoru uvek prodju kao jedina zadovoljna strana.Prosle godine sam radio na javnim radovima 6 meseci.Zadnjeg meseca su dosli ljudi iz Nacionalne sluzbe da vide kako smo se pokazali i da nadju modus kako i da li moze da sa produzi ugovor,naravno poslodavci su obecavali kao sto to biva u Srbiji i naravno kada nam je istekao ugovor bilo je imamo visak ranika idite kuci.Niko da postavi pitanje koji je pravi razlog zaposlkavanje osoba sa invaliditetom.Da li je to socijalizovanje osoba sa invaliditetom i briga kao sto je bio prvobitni plan ili uzimanje kesa na brzinu.Posto za nas poslodavac dobije prilikom zaposljavanja subvencije ne placa nam nit platu niti ostale dadzbine,a na kraju ugovora dobije 10 % od ukupnog primanja za odredjeni vremenski period.E sad kada bi nas on primio po isteku ugovora na odredjeno ili neodredjeno morao bih snositi sve troskove tu je najveca zackoljica sto bi ti neko produzio ugovor i placao te kada te je mogao koristi 6 meseci ili godinu dana a pritom ne placa nikakve dadzbine za tebe.

Moj sin je osoba sa invaliditetom 100% po jednom osnovu.
Moj problem je sto pored dg. quadriplegia boluje i od osteoporoze kostiju, Prima Bonvivu koju ja moram da kupujem i kojoj je cena oko 11.000 din ,prima 4 puta godisnje ,unazad 5 godina ni jednu injekciju mom sinu drzava nije platila,
U listi lekova je ograniceno samo na zene u menopauzi i niko vise a svi znate sta znaci nepokretno lice + slabe kosti. Mislim da ovakvih slucajeva ima jos ali minimalno i da drzava treba da prosiri listi i na O.S.I.
Pored toga postojao je popust za vodu, grejanje, porez i sve je to ukinuto kao navodno pravice se socijalna karata, za to vreme O.S.I placa punu cenu vec godinu dana a da od socijalne karte ni traga.
To su malo naivne igre vlasti koja je izgleda resila da se otarasi invalida dovodeci ih u bezizlaznu situaciju kako bi pomrli od gladi.