Švajcarci protiv zabrane pušenja

Konačno, hvala Švajcarci!

Kod nas kad bi se izjasnili na referendumu zapad bi nam uveo sankcije.

Definitivno zemlja gde se narod pita i odlucuje o svom zivotu.

"Moj je zivot Svicarska, skoro pa savrsen..."

'pa, da zapalimo jednu...'

Eto sta ti je Svica brale.
Svaka cast Svajcarci!

Ne može referendum da se sprovodi sa pitanjima, da li želite da vas sve ubijemo, ili ne želite ?
Poznato je svima, da su pušsači širom sveta jedna nerazumna i neuračunljiva masa, i svaki razgovor sa njima je bespredmetan;
Razgovor sa pušačem o štetnosti duvana je iste logike, smisla, kao da pričate sa mentalno zaostalim osobama o KVANTNOJ Fizici, ne zannima ih, hoću da kažem ta tema;
A šta da je pitanje na refereddumi bilo ?Da li treba uništiti ŠVAJCARSKU kao državu, i neko plati i i izlobira da treba, i šta sad, rezultate referenduma treba ispoštovati;
Apsolutno mi je jasan rezultat ovoga referenduma, u Švajcarskoj:tamo živi mnogo HEDONISTA, bezbrižnika, bogatuna, kojima odgovara da se živi što raskožnije i kratko, no što zdravije dugo i skromno;

Ovo u Švajcarskoj već liči na demokratiju, za razliku od država članica EU koje silom nameću kako dobre tako i nakaradne zakone, nezavisno od volje svojih građana.
Da mi je neko rekao da će vlasti u Irskoj zabraniti pušenje u pabovima i tako nasrnuti na nacionalnu instituciju, stotinama godina stariju od EU, smatrao bih ga za naivčinu.
Pa ipak, Brisel je neumoljiv i nimalo dobronameran a dragi Irci su se odrekli najšarmantnijeg dela svog identiteta.

Viktore, u pravu ste. Ali je sled koraka malo drugaciji. Prvo vlada i parlament donesu zakon ili izmenu postojeceg (uz celu javnu debatu, sto sve traje 2-3 godine). Onda gradjani koji su nezadovoljni odlukom pokrecu referendum da se vidi da li vecina gradjana taj novi zakon ili izmene postojeceg podrzava ili ne. Iz teksta se vidi da treba napraviti velike koalicije sa mnogo drustvenih aktera da bi bilo uspeha. I prikuplja se 100K potpisa koji svi moraju biti overeni kod doticnih lokalnih vlasti (potvrdjeno za svakog potpisnika da je registrovan kao drzavljanin). Sve prati intenzivna i dugotrajna javna debata vako bi gradjani bili potpuno informisani i mogli kompetentno da odluce. I onda se zakazuje datum odlucivanja i svaki gradjanin dobije 5 nedelja pred glasanje kovertu s glasackim materijalom (brosure sa argumentima za i protiv). Ako je ishod pozitivan, vlada mora napraviti novi predlog zakona u skladu s odlukom i oba doma parlamenta ga moraju usvojiti. Potom prodje jos i vreme neophodno da se nadlezne drzavne institucije i servisi pripreme za efikasnu primenu. Ceo proces traje 3-5 godina. Stabilnost, poverenje u institucije sistrma i maksimalan kvalitet funkcionisanja svega su visoko rangirani u vrednosnom sistemu. Za sve 3 stvari je potrebno vreme, pa se nista ne radi ishitreno i na precac.

@Milan Filipovic
Direktna demokratija je jedan od temelja svajcarskog politickog sistema. Vrlo je bitan gradjanima, cak bitniji od izbora za parlament i ucesce u referendumima i inicijativama (kad gradjani sami pokrenu proces izmena i dopuna Ustava) je u proseku vece nego na parlamentarnim izborima. I jedan od kljucnih argumenata oponenata za pristup CH medjunarodnim institucijama je upravo to da ce time biti doveden u pitanje sistem direktne demokratije. Za uclanjenje CH u UN je to bio slucaj. Na svu srecu, zagovornci uclanjenja su uspeli da argumentima ubede gradjane da da do toga nece doci i na referendumu 2002. je vecinom glasova odluceno da CH treba da postane clanica UN. U CH ima zagovornika uclanjenja u EU (CH ima gomilu bilateralnih ugovora sa EU za gotovo sve oblasti i vecina je vrlo nepovoljna po CH; pored toga, CH placa i jako puno novca u fond za pomoc novim clanicama kako bi dostigle standarde EU a nema nikakvu mogucnost da sama dobije makar i male fondove za neke specificne oblasti; u pitanju su znacajne sume, do sad preko 1,5 milijardi franaka a uskoro nas ocekuje glasanje o jos 1,5-2 milijarde; a i za spasavanje Grcke je otislo par milijardi). Glavni argument oponenata je opet to da nece moci da se praktikuje sistem direktne demokratije. Ovog puta su u pravu i CH ce zbog toga tesko ikada postati clanica EU, iako bi joj to s ekonomskog stanovista i te kako odgovaralo.

@Milan Filipovic, 24. septembar 2012 13:37

Svajcarska je zemlja tzv. "direktne demokratije". Ko god skupi 150.000 potpisa moze da stavi predlog na referendum. Ako se izglasa, posle se donose zakoni. Interesantno je da kad odluce da nesto promene, nikud ne zure, npr. zakon izglasaju 2012 da pocne da se primenjuje od 2015 ili postepeno od 2016-2020. Zato su bili i bice uspesna zemlja, ali to ima svoju istorijsku podlogu i u samom stvaranju Svajcarske konfederacije pristupanjem kantona/gradova drzava.

Ne može referendum da se sprovodi sa pitanjima, da li želite da vas sve ubijemo, ili ne želite ?
Poznato je svima, da su pušsači širom sveta jedna nerazumna i neuračunljiva masa, i svaki razgovor sa njima je bespredmetan;
Razgovor sa pušačem o štetnosti duvana je iste logike, smisla, kao da pričate sa mentalno zaostalim osobama o KVANTNOJ Fizici, ne zannima ih, hoću da kažem ta tema;
A šta da je pitanje na refereddumi bilo ?Da li treba uništiti ŠVAJCARSKU kao državu, i neko plati i i izlobira da treba, i šta sad, rezultate referenduma treba ispoštovati;
Apsolutno mi je jasan rezultat ovoga referenduma, u Švajcarskoj:tamo živi mnogo HEDONISTA, bezbrižnika, bogatuna, kojima odgovara da se živi što raskožnije i kratko, no što zdravije dugo i skromno;

Konačno, hvala Švajcarci!

Eto sta ti je Svica brale.
Svaka cast Svajcarci!

'pa, da zapalimo jednu...'

Kod nas kad bi se izjasnili na referendumu zapad bi nam uveo sankcije.

Ovo u Švajcarskoj već liči na demokratiju, za razliku od država članica EU koje silom nameću kako dobre tako i nakaradne zakone, nezavisno od volje svojih građana.
Da mi je neko rekao da će vlasti u Irskoj zabraniti pušenje u pabovima i tako nasrnuti na nacionalnu instituciju, stotinama godina stariju od EU, smatrao bih ga za naivčinu.
Pa ipak, Brisel je neumoljiv i nimalo dobronameran a dragi Irci su se odrekli najšarmantnijeg dela svog identiteta.

Definitivno zemlja gde se narod pita i odlucuje o svom zivotu.

"Moj je zivot Svicarska, skoro pa savrsen..."

@Milan Filipovic, 24. septembar 2012 13:37

Svajcarska je zemlja tzv. "direktne demokratije". Ko god skupi 150.000 potpisa moze da stavi predlog na referendum. Ako se izglasa, posle se donose zakoni. Interesantno je da kad odluce da nesto promene, nikud ne zure, npr. zakon izglasaju 2012 da pocne da se primenjuje od 2015 ili postepeno od 2016-2020. Zato su bili i bice uspesna zemlja, ali to ima svoju istorijsku podlogu i u samom stvaranju Svajcarske konfederacije pristupanjem kantona/gradova drzava.

Viktore, u pravu ste. Ali je sled koraka malo drugaciji. Prvo vlada i parlament donesu zakon ili izmenu postojeceg (uz celu javnu debatu, sto sve traje 2-3 godine). Onda gradjani koji su nezadovoljni odlukom pokrecu referendum da se vidi da li vecina gradjana taj novi zakon ili izmene postojeceg podrzava ili ne. Iz teksta se vidi da treba napraviti velike koalicije sa mnogo drustvenih aktera da bi bilo uspeha. I prikuplja se 100K potpisa koji svi moraju biti overeni kod doticnih lokalnih vlasti (potvrdjeno za svakog potpisnika da je registrovan kao drzavljanin). Sve prati intenzivna i dugotrajna javna debata vako bi gradjani bili potpuno informisani i mogli kompetentno da odluce. I onda se zakazuje datum odlucivanja i svaki gradjanin dobije 5 nedelja pred glasanje kovertu s glasackim materijalom (brosure sa argumentima za i protiv). Ako je ishod pozitivan, vlada mora napraviti novi predlog zakona u skladu s odlukom i oba doma parlamenta ga moraju usvojiti. Potom prodje jos i vreme neophodno da se nadlezne drzavne institucije i servisi pripreme za efikasnu primenu. Ceo proces traje 3-5 godina. Stabilnost, poverenje u institucije sistrma i maksimalan kvalitet funkcionisanja svega su visoko rangirani u vrednosnom sistemu. Za sve 3 stvari je potrebno vreme, pa se nista ne radi ishitreno i na precac.

@Milan Filipovic
Direktna demokratija je jedan od temelja svajcarskog politickog sistema. Vrlo je bitan gradjanima, cak bitniji od izbora za parlament i ucesce u referendumima i inicijativama (kad gradjani sami pokrenu proces izmena i dopuna Ustava) je u proseku vece nego na parlamentarnim izborima. I jedan od kljucnih argumenata oponenata za pristup CH medjunarodnim institucijama je upravo to da ce time biti doveden u pitanje sistem direktne demokratije. Za uclanjenje CH u UN je to bio slucaj. Na svu srecu, zagovornci uclanjenja su uspeli da argumentima ubede gradjane da da do toga nece doci i na referendumu 2002. je vecinom glasova odluceno da CH treba da postane clanica UN. U CH ima zagovornika uclanjenja u EU (CH ima gomilu bilateralnih ugovora sa EU za gotovo sve oblasti i vecina je vrlo nepovoljna po CH; pored toga, CH placa i jako puno novca u fond za pomoc novim clanicama kako bi dostigle standarde EU a nema nikakvu mogucnost da sama dobije makar i male fondove za neke specificne oblasti; u pitanju su znacajne sume, do sad preko 1,5 milijardi franaka a uskoro nas ocekuje glasanje o jos 1,5-2 milijarde; a i za spasavanje Grcke je otislo par milijardi). Glavni argument oponenata je opet to da nece moci da se praktikuje sistem direktne demokratije. Ovog puta su u pravu i CH ce zbog toga tesko ikada postati clanica EU, iako bi joj to s ekonomskog stanovista i te kako odgovaralo.