Završen uviđaj na Kopaoniku

Kopaonik -- Istražni sudija Višeg suda u Kruševcu završio je uviđaj na Kopaoniku, gde je juče nastradao Rade Alempijević, koji je radio na razminiravanju terena.

Prikazati ovde celokupan tekst članka

Pošaljite komentar

Završen uviđaj na Kopaoniku

Kopaonik -- Istražni sudija Višeg suda u Kruševcu završio je uviđaj na Kopaoniku, gde je juče nastradao Rade Alempijević, koji je radio na razminiravanju terena.

Zatvorite ovde celokupan tekst članka

Tanjug, arhiva

U Zdravstvenom centru Kruševac u toku je obdukcija tela koju vrši niški Zavod za sudsku medicinu. U kruševačkoj policiji navode i da će predmet istrage biti i beogradska firma "PMC inženjering", koja je i angažovala radnika na razminiravanju terena.

Za samo dva meseca, tri osobe poginule su na razminiravanju terena na Kopaoniku. Posle dvojice pripadnika vojsk,e čisteći teren od kasetne municije nastradao je Rade Alempijević, deminer koga je angažovala privatna firma “PMC inženjering”.

Do tragedije je najverovatnije došlo kada je nastradali pirotehničar otkopavao kasetnu municiju koju je prethodno otkrio uz pomoć detektora.

Bivši deminer Slađan Vučković, koji je i sam teško povređen upravo na Kopaoniku. Iznenađen je, kaže, što taj posao sada obavljaju i civilne firme.

On kaže da je priroda posla nalagala da se stalno, na svakih šest meseci, odlazi na psiho- fizičke i stručne provere. “Moje kolege su izuzetni stručnjaci, za civilne firme stvarno ne znam”, dodaje Vučković.

Civilna firma “PMC inženjering” na tenderu je dobila posao humanitarnog razminiravanja, kakvo je uklanjanje neeksplodirane kasetne municije. Radove na ovoj lokaciji finansirala je međunarodna organizacija za jačanje bezbednosti ljudi.

“Ne sumnjam da je ovde prilikom izbora firme uzeto u obzir prethodno poslovanje, gde su čistili, šta su čistili, prethodna njihova ekspertiza i da je to valjano urađeno. Samo hoću da kažem da je ta municija vrlo problematična”, smatra Marko Milošević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

On kaže da je najveći problem što ne postoje podaci koliko je zaostale kasetne municije ostalo neeksplodirano posle bombardovanja 1999. godine.

“Podaci koji mogu da ukazuju su naleti aviona tokom rata, koliko je aviona gađalo sa tom muncijom i da se u tom nekom pojasu pretražuje i zatvori ta oblast, kako bi se deminirala. Ja pretpostavljam da to može da se dobije i ne verujem da bi to bila nekakva vojna tajna koju nam NATO ne bi ustupio. Pogotovo što mi imamo sa NATO-om sporazum o razmeni poverljivih informacija”, dodaje Milošević.

Konvenciju o zabrani kasetne municije, donetu pre tri godine do sada je potpisalo više od sto zemalja, ali ne i Srbija. Stručnjaci navode da bi Srbija kao jedna od zemalja koje su pretrpele velike žrtve od kasetne municije trebalo da potpiše tu konvenciju.

Podsetimo, juče je na Kopaoniku u blizini vojne baze na Pančićevom vrhu došlo do eksplozije prilikom deminiranja terena, nakon koje je izbio požar. Poginuo je radnik firme angažovane na deminiranju Rade Alempijević, čije telo je tek naknadno izvučeno zbog požara. Takođe, u gašenju vatre morali su da se uključe i letelice, jer je upravo zbog miniranog terena gašenje sa zemlje bilo opasno.

Pošaljite komentar