"Biće odnosi kakvi treba da budu"

Vodim poreklo iz Crne Gore i ova izjava Dačića mi je previše normalna i skoro nebitna. Naravno da odnosi sa Crnom Gorom gde živi naš narod i/ili nama najbliži narod treba da budu "prirodni", tj. najbolji mogući. Nisam zavidan, ne boli me što je CG priznala Kosovo, malo mi je komično njihovo usiljeno izbacivanje ćirilice iz upotrebe i neki njihovi istoričari što pominju da su došli sa Baltika (a izgledaju kao da su iz Male Azije), drago mi je što su u mnogim stvarima odskočili i brže se razvijaju. ALI mislim da pripadam ogromnoj većini u Srbiji koja nekako ni ne primećuje Crnu Goru - u medijima je ima samo kad je u toku letnja sezona, malo sporta i to je to. Meni se čini da je to manje nego što treba da bude. Ali je tako. Znači - daleko.

U principu - normalno je da se čovek uklopi u sredinu u kojoj živi i da se u svojoj kući oseća "kao kod kuće". Rodio sam se u Beogradu, ceo život živim na Novom Beogradu (moji roditelji SKORO ceo život) a pola familije mi je u Crnoj Gori.
Iskreno - više se osećam kao Novobeograđanin nego kao pripadnik ovog ili onog naroda. Ali, ovo usiljeno forsiranje i deljenje u Crnoj Gori, gde su brakovi u prvom kolenu većinom mešoviti, a garantujem da tamo nema čoveka čiji bar jedna baba/deda nisu iz Srbije (analogno važi i sa ove strane granice) - tako je jadno i odvratno. Distorzija jezika ("e viva Montenegro", zž, žnj... - užas), istorije("velikosrpska okupacija" - crnogorski parlament je zatražio ujedinjenje sa Srbijom i proglasio dinastiju Karađorđevića za vladajuću srpsku dinastiju, budući da je Aleksandrova majka bila najstarije dete kralja Nikole Petrovića, čija se dinastija, uz to, takođe smatrala srpskom... Znači, ništa ni od okupacije) i svega drugog - mnogo je jadno.
Dobri odnosi dve države - OK, super, naravno. Ali, na svaki pokušaj izmišljanja nekog novog identiteta, diskriminacije jezika, kulture, revizije istorije - treba odgovoriti podgrevanjem priče o konstitutivnosti srpskog naroda u CG (na šta "Srbi u Crnoj Gori" budući da ih ima 30%++, realno i imaju pravo) - odustaće, vrlo brzo...

...a shta cemo sa crnogorskim studentima koji i dan danas studiraju u Srbiji o trosku budzeta Republike Srbije? Hoce li neko vec jednom stati tome na kraj?

Srbi su uvek kroz istoriju bili za saradnju sa svim narodima i policijama sirom sveta,pa i sada sa crnogorskom.Zasto to treba naglasavati.Srbija je demokratska zemlja koja nema nista protiv saradnje sa bilo kojom zemljom ili policijom na bilateralnoj osnovi.Uvek smo bili otvoreni za saradnju i ako su mnogo puta radili protiv nasih interesa.Ali mi smo se izdigli iznad toga jer nemamo vremena da o tome razmisljamo ,ostavljeno je sve istoriji koja sve zapisuje.

Que será, será....

Vodim poreklo iz Crne Gore i ova izjava Dačića mi je previše normalna i skoro nebitna. Naravno da odnosi sa Crnom Gorom gde živi naš narod i/ili nama najbliži narod treba da budu "prirodni", tj. najbolji mogući. Nisam zavidan, ne boli me što je CG priznala Kosovo, malo mi je komično njihovo usiljeno izbacivanje ćirilice iz upotrebe i neki njihovi istoričari što pominju da su došli sa Baltika (a izgledaju kao da su iz Male Azije), drago mi je što su u mnogim stvarima odskočili i brže se razvijaju. ALI mislim da pripadam ogromnoj većini u Srbiji koja nekako ni ne primećuje Crnu Goru - u medijima je ima samo kad je u toku letnja sezona, malo sporta i to je to. Meni se čini da je to manje nego što treba da bude. Ali je tako. Znači - daleko.

Srbi su uvek kroz istoriju bili za saradnju sa svim narodima i policijama sirom sveta,pa i sada sa crnogorskom.Zasto to treba naglasavati.Srbija je demokratska zemlja koja nema nista protiv saradnje sa bilo kojom zemljom ili policijom na bilateralnoj osnovi.Uvek smo bili otvoreni za saradnju i ako su mnogo puta radili protiv nasih interesa.Ali mi smo se izdigli iznad toga jer nemamo vremena da o tome razmisljamo ,ostavljeno je sve istoriji koja sve zapisuje.

U principu - normalno je da se čovek uklopi u sredinu u kojoj živi i da se u svojoj kući oseća "kao kod kuće". Rodio sam se u Beogradu, ceo život živim na Novom Beogradu (moji roditelji SKORO ceo život) a pola familije mi je u Crnoj Gori.
Iskreno - više se osećam kao Novobeograđanin nego kao pripadnik ovog ili onog naroda. Ali, ovo usiljeno forsiranje i deljenje u Crnoj Gori, gde su brakovi u prvom kolenu većinom mešoviti, a garantujem da tamo nema čoveka čiji bar jedna baba/deda nisu iz Srbije (analogno važi i sa ove strane granice) - tako je jadno i odvratno. Distorzija jezika ("e viva Montenegro", zž, žnj... - užas), istorije("velikosrpska okupacija" - crnogorski parlament je zatražio ujedinjenje sa Srbijom i proglasio dinastiju Karađorđevića za vladajuću srpsku dinastiju, budući da je Aleksandrova majka bila najstarije dete kralja Nikole Petrovića, čija se dinastija, uz to, takođe smatrala srpskom... Znači, ništa ni od okupacije) i svega drugog - mnogo je jadno.
Dobri odnosi dve države - OK, super, naravno. Ali, na svaki pokušaj izmišljanja nekog novog identiteta, diskriminacije jezika, kulture, revizije istorije - treba odgovoriti podgrevanjem priče o konstitutivnosti srpskog naroda u CG (na šta "Srbi u Crnoj Gori" budući da ih ima 30%++, realno i imaju pravo) - odustaće, vrlo brzo...

Que será, será....

...a shta cemo sa crnogorskim studentima koji i dan danas studiraju u Srbiji o trosku budzeta Republike Srbije? Hoce li neko vec jednom stati tome na kraj?