Klinton i Obama da, Buš i Romni ne

Pa, pozadina priče je zapravo vrlo jednostavna.
Bill Clinton je bivši predsednik iz Demokratske partije koji je, po isteku mandata, ostao popularan i čija je popularnost u američkoj javnosti samo rasla nakon što je otišao iz Bele kuće, kroz njegovo bavljenje fondacijom, dobrotvornim radom itd. Takođe je tačno da se on u svesti Amerikanaca vezuje za poslednji period ekonomskog napretka i prosperiteta i da vuče neuporedivo više pozitivnih nego negativnih asocijacija.
Nasuprot njemu George W. Bush je Belu kuću napustio nepopularniji nego ikada, njegovo ime se neraskidivo vezuje za ekonomski kolaps, otpočinjanje dva rata čiji se kraj ne nazire ni danas i mnogo toga drugog negativnog. Tačno je da sam Bush tvrdi da ne želi da se aktivno bavi politikom, ali to je, jasno, fasada: zbog izuzetne nepopularnisti čak i u redovima republikanskih birača, Romnnijeva (Romney) kampanja ga drži podalje od javnosti, pošto bi njegovo aktivno učešće moglo da nanese mnogo više štete nego koristi. Čak i njegova formalna podrška Romniju je bila "isceđenja" i data je tako što je na novinarsko pitanje doviknuo odgovor da "Naravno da podržava Romnija" na ulasku u lift.
Republikanci, nakon smrti Ronalda Regana, više i nemaju bivšeg predsednika koji bi svojim ugledom mogao da doprinese Romnijevoj kampanji - još uvek su živi samo Bush stariji i mlađi, prvi bez pozitivne težine (i lošeg zdravstvenog stanja), drugi sa negativnim bremenom. A kada je tako, onda se ide bez bivših predsednika, nema puno izbora.

Ni Bus ni Klinton ni Obama ni Romni, vec Sara Pejlin.

Ni Bus ni Klinton ni Obama ni Romni, vec Sara Pejlin.

Pa, pozadina priče je zapravo vrlo jednostavna.
Bill Clinton je bivši predsednik iz Demokratske partije koji je, po isteku mandata, ostao popularan i čija je popularnost u američkoj javnosti samo rasla nakon što je otišao iz Bele kuće, kroz njegovo bavljenje fondacijom, dobrotvornim radom itd. Takođe je tačno da se on u svesti Amerikanaca vezuje za poslednji period ekonomskog napretka i prosperiteta i da vuče neuporedivo više pozitivnih nego negativnih asocijacija.
Nasuprot njemu George W. Bush je Belu kuću napustio nepopularniji nego ikada, njegovo ime se neraskidivo vezuje za ekonomski kolaps, otpočinjanje dva rata čiji se kraj ne nazire ni danas i mnogo toga drugog negativnog. Tačno je da sam Bush tvrdi da ne želi da se aktivno bavi politikom, ali to je, jasno, fasada: zbog izuzetne nepopularnisti čak i u redovima republikanskih birača, Romnnijeva (Romney) kampanja ga drži podalje od javnosti, pošto bi njegovo aktivno učešće moglo da nanese mnogo više štete nego koristi. Čak i njegova formalna podrška Romniju je bila "isceđenja" i data je tako što je na novinarsko pitanje doviknuo odgovor da "Naravno da podržava Romnija" na ulasku u lift.
Republikanci, nakon smrti Ronalda Regana, više i nemaju bivšeg predsednika koji bi svojim ugledom mogao da doprinese Romnijevoj kampanji - još uvek su živi samo Bush stariji i mlađi, prvi bez pozitivne težine (i lošeg zdravstvenog stanja), drugi sa negativnim bremenom. A kada je tako, onda se ide bez bivših predsednika, nema puno izbora.