Mladi i ne bi da se osamostale

Probajte da jos vise unesrecite ovu zemlju, smanjite jos plate, povecajte nezaposlenost i onda pricajte o tome kako ljudi "ne zele" da se osamostale. Sa 30 000 dinara plate, koji stan moze da se iznajmi, i kako da se prezivi mesec??? A ti sto pricaju o tome kako mladi ne zele, to su , mladi menadzeri mamini i tatini sinovi, koji zive po drzavnim agencijama, i poluprivatnim javnim preduzecima sa astro platama o kojima prosecan gradjanin moze samo da sanja. Da, formalno ne zive sa roditeljima, ali ih roditelji pune sa svih strana, i nama su nasli da pricaju o tome kako smo najgori u Evropi. Tako je, ali imamo i najgori standard, i najvecu nezaposlenost, i najmanje plate, i najvecu korupciju, i najvecu drzavnu administraciju, i najgore sudstvo, i najgore zdravstvo....Popunite malo tu sliku.....Kada pocne da dogovreva do nokata, ljudi se od pamtiveka okrecu zivotu u zajednici, pojavljuje se ono zivotinjsko u ljudima, jer u zajednici vide sansu za opstanak, uz sve negativno sto takva zajednica nuzno nosi ( generacijski jaz, svadje, pritiske, i sve ostalo....)

O cemu pricamo?

- prosecna plata u BGD 500 eur.
- zakup stana minimum 200 eur, komunalije se placaju posebno.
- 300 eur za period 1-31.

Za onoga ko nema stan od tetke ili tetku u Austriji, ni njivu na selu - nemoguća misija. Političari i tajkuni ne daju nadu da će se nešto promeniti, samo će biti gore.

Ja mislim da 90 procenata mladih jedva ceka da se odseli od rodtelja,ali im je to nemoguca misija.

Valjda je pitanje samostalnosti da li samog sebe izdrzavas (a i roditelje) ili se grebes za pare? A takvih samostalnih pun Beograd, tate i mame im placaju stanove, placaju racune, pozajmljuju pare, a oni su kao "samostalni i nezavisni"...tesko tako biti samostalan

"Kriza nema mnogo veze s tim što velika deca ostaju sve duže u porodičnom gnezdu."

Gospodo istraživači, ako niste sa Megatrenda, onda je ovaj zaključak zabrinjavajući.
Ovde u Srbiji kriza je počela pre otprilike 35 godina, poslednjih 25 je katastrofa.
Pre toga je bio socijalizam.
Ljudi maladji od 45 godina nemaju šta lepo da pamte.
Živi se sa decom i roditeljima zato što se drugačije na može, nema se sa čime. Nema posla nema novca.
Nemate vi pojma kako se živi u Srbiji. Nije Srbija Beograd, Novi Sad i Niš. Ima Srbije i oko toga.
Ne možet vi zaključke izvući iz ankete putem mobilnih telefona uradjene za dva sata. Srbija je poseban slučaj u Evropi, to je za ozbiljno posmatranje.
Imam 65 godina, do 1998 sam živeo odvojeno od roditelja, deca su živela samostaln. Posle smo pukli više se nije moglo. Od tada smo živeli svakako, svako sa svakim, ludilo od života.
to vam je to, nema tu velike filozfije.

Sta je bilo, Misku ne idu stanovi? Kako bre ljudi da se osamostaljuju, kad nemaju za struju, komunalije i hranu, a kamoli za iznajmljivanje ili kupovinu stana? Koliko ih je bez posla? Gde zive ovi "strucnjaci"? Umeju li da upotrebe matematiku koju su ucili u osnovnoj skoli? Predlazem im da umesto ovog napisu clanak pod naslovom: "Kako ziveti od prosecne plate".

Davno sam bila mlada , i kao i vecina mladih danas zelela da zivim svoj zivot. I mogu da kazem da je 74 kad sam upisala studije bilo mnogo lakse nego ovoj deci danas.Moglo se zaraditi, svi su imali vise novca, bolji standard, ljudi su se zaposljavali sa nekom sigurnoscu da ce na tom radnom mestu i ostati, opustenije ulazili u kredite, dobijali su se stanovi od firme... Ne ulazeci u to koliko je to bilo ispravno, ekonomski zasnovano, koliko je bila realno dobra situacija u drzavi, a koliko rezultat Titovog zaduzivanja i poltike, reci cu samo da je sada gotovo nemoguce poceti samostalan zivot ako radite za prosecnu platu i treba da zivite u iznajmljenom stanu.Znam mnoge koji su u ozbiljnim godinama morali da se vrate u roditeljske kuce da bi preziveli . Ako to uradite jos i sa porodicom, tragedija je jos veca.Tako da ko god proglasava mlade razmazenim trba da podje od realnih uslova.

Mene su roditelji blago "ispratili" iz njihove kuće sa 22 godine, otišao sam u inostranstvo, obogatio se i sada, 20 godina kasnije, uživam u njihovom komšiluku, srećan što imam pametne roditelje. Na žalost, pametnih ljudi i roditelja pa i dece u Srbiji nema mnogo. Ja svoju decu šaljem napolje iz kuće čim napune 18 godina, pa neka traže svoju sreću jer znam da će je naći.

Prosto je tragikomicno videti ovakav tekst. Sigurno da postoje i takvi slucajevi da ne zele da napuste roditelje, ali ogromna vecina starijih od 20 koji zive sa roditeljima to rade zato sto jednostavno nemaju izbora. Kako neko nezaposlen ili sa minimalcem da placa jos i stan i da prezivljava?

Dete sam samohrane majke koja je radila kao fizikalac u propaloj Bg firmi. Sa dvoje dece i platom od 200 maraka (u bolje vreme) šta je imala da mi da? Borila se da nas odškoluje i to je jedva. Hvala joj. Nisam želeo takav život, spakovao se i otišao jako mlad. Radio i ono što nije moja struka, bez straha i kompleksa. Promenio par zemalja, gradeći život. Već par godina sam jedan od vodećih šefova u velikoj firmi. I živim sam još od kada sam otišao. Velik uticaj je imala i patetična okolina koja kuka i samosažaljeva se, umesto da grabi. Apatija je glavna odlika nove Srbije. Takvu je prezirem. Poziv mladim ljudima da uzmu svoj život u svoje ruke, neka istrpe početne probleme i neka grabe. Imam 30 godina, uklapam se u Vaše istraživanje. Pozdrav

imam 33 godine ozenjen i otac dva sina od 4 godine i 7 meseci. zaposlen sam kao radnik u privatnoj firmi za platu od 270€. zivim sa roditeljima, a najvise na svetu bih voleo da zivim sa svojom porodicom sam. da napomenem da imam 12 godina staza i diskus herniu l5s1. pretpostavite kada cu ziveti sam

mićko, dal' su te ispratili i ostavili bez prebijene kinte? ako jesu, svaka ti čast.

ja jedva skrpim za hranu i cigare, kinesku odecu i obucu...

devojke makar mogu da se nadaju da ce moci da nazaduju malo i udaju se dobro

ne bojim se ja da se osamostalim;sa platom od 500€ u Beograduvja mogu da kupim trosoban stan,opremim ga besno, besna kola, besna letovanja, zimovanja, samo mami i tati zao da ja odem od kuce...

Moji drugari su poceli tako sto je njih troje delilo kiriju. Ne kazem da je lako, ali ni da ne moze.
(banned, 28. jul 2012 19:07)

Tako se vrlo često počinje osamostaljivanje i na zapadu, ali ovde mladi izgleda zamišljaju da tamo mladi (visoko obrazovani) čim se zaposle odmah imaju basnoslovne plate, a takodje zaboravljaju da i tamo žive ljudi sa nižim i srednjim obrazovanjem, koji nikada ne zaradjuju neke ogromne pare.

Za inertnost ovako velikog procenta maza, krivim roditelje koji nisu naučili svoje potomke da se bez RADA, TRUDA I ODRICANJA ništa ne stiče.

@bgd

Moji drugari su poceli tako sto je njih troje delilo kiriju. Ne kazem da je lako, ali ni da ne moze.

Zena od 32 godine na Zapadu vec ne spada u grupu koju kod nas nazivate Mladi ljudi. Nase zene inace imaju dosta problema sa svojim poimanjem sveta oko sebe. Generalno, odrastanje srpskog drustva je stalno u fazi usranih pelena, tako da ne mozete ocekivati bolje, svaka cast pojedincima, a tu mislim na privatnike koji nisu gurani preko partija i rodjaka, sto je uistinu mali procenat. Posledice takvog ponasanja jednog uspavanog sistema imate svaki dan na vestima, a sve to moze da ide jos na mnogo gore, sve dok se ne bude postovali rezultati, talenat i rad, odnosno kada ovo bude zemlja mogucnosti i fair play-a.

(bgd, 28. jul 2012 18:36)
Sve je to ok, ali zasto je prosecna plata u BG-u duplo veca nego u Nisu?

ako neko ko završi fakultet ne shvati u kakvoj zemlji živi onda i treba da živi sa roditeljima za bolje nije. da si to shvatila sa 15 godina kao ja onda bi na vreme učila recimo nemački kao ja završila fakultet na vreme i šta onda ..odeš iz srbije...e onda kada si ovde boli te uvo. roditeljima ćeš moći da pomažeš i onda kada dodješ kući uživaš u produženom detinjstvu ... e sada čekati da ti država nešto uradi za tebe to ne ide... ako nema posla idi tamo gde ga ima. da li je lako nije da li se isplati o Da.

pozdrav iz austrije

ko je istrazivao ovo,neka dodje da mu polomim ruke,i iscupam jezik
S**** kojeg placa ko zna ko,i odakle da bi izmisljao gluposti.
nema pojama covek,nista ne radi zaradjuje jos pljuje po drugima.

Nemojte sugerisati drugima da manje vrede zato što nisu samostalni, koliko god da ste u to uvereni. Svi smo mi rođeni iz slabosti svojih roditelja.

čitam ovde komentare kako je lako osamostaliti se kao navreme učiš strani jezik završiš školovanje i pali bato što dalje od srbije pa se pitam kada bi svi srbi izmedju 20god i 30god zapalia preko.Kako neki pametni kažu ovde ???? šta ovde???šta samo vas pitam šta??? KO ZADNJI NEK UGASI SVETLO!!?!

Osamostalio bih se odmah samo neka mi ovaj gospodin kaze kako da to ucinim sa platom od 10000din,inace imam 32 godine visoko sam obrazovan i zivim sa roditeljima i bratom u trosobnom stanu i nemam nikakvih mogucnosti da se osamostalim,a o formiranju porodice vise i ne razmisljam.

Ko hoće - traži načine, ko neće - traži razloge.

@Petre,
Sjajan komentar. So very true.

Zaista skoro gluplji prilog na TV-u nisam video. Devojka koja je zavrsila defektologiju daje izjavu u kojoj zeli da se ne svrstava ni na jednu ni na drugu stranu. izjava nedovrsena kao i prilog u vestima. Svi postavljaju neka pitanja a niko ne daje odgovor. Niti je devojka dala odgovor niti su se novinari potrudili da dobiju odgovor od nadleznih. Sve u svemu bezveze vest koja pritom i nije vest jer sve to vrlo dobro znamo. A najbolji su mi ovi "egzekjutivi-diskaunti-akaunti-supertruper-hedkvorter" menadzeri koji su poceli da rade sa svojih 15 godina u stranoj zemlji a rodjeni u Srbiji. :)))
Menadzeri, i ja u snu vozim avion i pobedjujem Djokovica bez ikakvih problema. :))

rad oslobadja,a ima i plata..

U glavi sam krenuo da se osamostaljujem jos kao klinac, mada nije islo lako. Majka mi je brizno i sa puno entuzijazma ponavljala kolliko sam nesposoban (otac se bas i nije pitao), i ja sam i verovao da nisam sposoban za samostalan zivot. Trebalo mi je dosta vremena da to prevazidjem.
Sa dvadeset i nesto sam dobio gadan podsticaj da odem (devedesete), pa sam i otisao. Posle 5 godina sam se i vratio. Sada zivim u roditeljskoj kuci (njihovo vlasnistvo), ali sam. Kad mogu sebi da dozvolim, iznajmim neki stan na nekoliko meseci...

Nemam dece, pa uspevam da prezivim, nekad imam novca, nekad sam u bedi. Mozda i zbrisem iz zemlje.

A da su se roditelji trudili da me sprece da odem, jesu. Zele da imaju podanika, igracku...

Ja živim kod roditelja,zato što je to sada najbolja varijanta za mene i zato što oni mogu to da izdrže i finansijski i psihički.Ove "osamostaljene" naokolo sebe sa kojima sam generacija vidjam otromboljene,polukrezave,debele,neispavane,sa cigarom koja se uglavnom negasi,tikovima...za par njih znam da su i ozbiljno bolesni.Ja ne mislim da sam išta propustila u ovoj zemlji što nisam kupila stan u Belvilu i kola na kredit i što ne radim od 9 do 9 da bi to otplatila...Ja u svojim roditeljima vidim podršku,saosećajnost i toplinu,a ne nužno zlo kao što se sugeriše ako imaš preko 30 i živiš sa svojima.Modeli života (osmostaljivanje,samofinansiranje studija,neobavezno zdravst.osiguranje)koji su forsiarani u Zapadnoj Evropi I SAD (a koje ikada tamo bio duže od 7 dana video je)pre svega su u funkciji održivosti kapitalističke privrede.Ako neko misli da ce biti srecniji da ode od kuce i uvali se uneko dužničko robstvo narednih 30 god,oženi se "jer mu je vreme",izrodi neku decu jer ih svi ostali imaju,onda je sve to problem krize identiteta.

Ovo je sve POTPUNO tačno, a svako opravdanje je fazon kiselo grožđe. Ne mora sa živeti sa rodeteljima da bi se živelo u zajednici, a neke od opcija su partner ili prijatelji. Naslušah se brda lažnih opravdanja, doduše 'lažnih' možda i nisu ali 'opravdanja' nikako. Dok se ljudi SAMI ne zauzmu za SEBE niko to neće za njih. Država bezinicijativnih, nesamostalnih, nezrelih, produktivno impotentnih ljudi, koji večito nešto traže i očekuju. Najpopularnija vrsta bunta su nam lomljava, apatija ili štrajk glađu. Matora derišta. Tu smo.

Kako BRE da se osamostale?! Za osamostaljivanje nije potrebna hrabrost vec mogucnost. U Srbji je ta mogucnost naucna fantastika. Zivim saostalno od 19 godine i mogu vam reci da nije bilo lako a nije ni danas. Nesigurnost je glavni neprijatelj samostalnosti cak i onda kada na prvi pogled postoje sve mogucnosti. Posao koji omogucava saostalnost prava je privilegija a i tada, s obzirom na odnos poslodavac-zaposleni, svaki dan mozete ostati bez tog posla i tako je vasa egzistencija ponovo dovedena u pitanje. Jer, naci drugi takav posao... Svi znamo, da ne kuckam bzvz. stanje u drustvu je katastrofalno. Ljudi su dovedni u poziciju robova a poslodavci zasticeni od drzave, advokata i svojih politickih veza i vezica u prave robovlasnike. To je slucaj sa skoro svim zemljama sveta ali je kod nas drastican jer je izuzetno tesko pronaci odgovaajuci posao ako se izgubi "mogucnost da zivis samostalno" posao. Vratili smo se u 1920-te.

ja bih se sad odvojio od roditelja,ALI....treba mi dobar posao,dobra kola,stan od 140 kvadrata,po mogucstvu u centru Beograda,plata od 2 do 3 hiljade evra,nebeogradjanin

@nuklearni

Ako je 400 maraka nešto, onda, da, roditelji su mi dali 400 maraka i ja sam otišao sâm u Italiju sa 22 godine. Hrabro, možda i ludo, ali isplatilo se. Problem sa Srbima je što im fale cojones. Inicijativa, ambicija, vera u sebe. Svi bi da lade cojones na nečijoj grbači, i ako ne može, radije bi životarili kod roditelja. Tužno.

Dosta kukanja. Ja sam se osamostalio sa 25, ozenio se, dobio klinca, sada imam vec dvojicu. Supruga radi, kao i ja, od jutra do mraka, ali zato lepo zivimo, deci mozemo da priustimo sve sto im treba, a za buducnost ne brinem. Ko ima znanje ima i sigurnost. Ali, moja prva plata, pre cca 10 godina je bila 200 maraka. Posao sam prihvatio da bih razvio radne navike, naucio kako se radi... Drugi posao je vec bio mnogo bolji, a sada mi jednom mesecno neko nudi novi posao. Dragi moji, poklonite se i pocnite, dosta kukanja.

joj srbijo tuzna mati.
joj srpcici sinje kukavice.

zaduzivanje SFRJ skupo smo svi platili,a nismo mi uzivali vec nasi roditeli.posteno bi bilo da nasi roditelji vracaju dugove.kako ce oni to da urade,to nas nije briga,a najbolje je da udjemo u EU ,pa kako evropljanima tako i nama.ja ne znam stvarno sta tu nije jasno.

Mene su roditelji blago "ispratili" iz njihove kuće sa 22 godine, otišao sam u inostranstvo, obogatio se i sada, 20 godina kasnije, uživam u njihovom komšiluku, srećan što imam pametne roditelje. Na žalost, pametnih ljudi i roditelja pa i dece u Srbiji nema mnogo. Ja svoju decu šaljem napolje iz kuće čim napune 18 godina, pa neka traže svoju sreću jer znam da će je naći.

ako neko ko završi fakultet ne shvati u kakvoj zemlji živi onda i treba da živi sa roditeljima za bolje nije. da si to shvatila sa 15 godina kao ja onda bi na vreme učila recimo nemački kao ja završila fakultet na vreme i šta onda ..odeš iz srbije...e onda kada si ovde boli te uvo. roditeljima ćeš moći da pomažeš i onda kada dodješ kući uživaš u produženom detinjstvu ... e sada čekati da ti država nešto uradi za tebe to ne ide... ako nema posla idi tamo gde ga ima. da li je lako nije da li se isplati o Da.

pozdrav iz austrije

ja bih se sad odvojio od roditelja,ALI....treba mi dobar posao,dobra kola,stan od 140 kvadrata,po mogucstvu u centru Beograda,plata od 2 do 3 hiljade evra,nebeogradjanin

Moji drugari su poceli tako sto je njih troje delilo kiriju. Ne kazem da je lako, ali ni da ne moze.
(banned, 28. jul 2012 19:07)

Tako se vrlo često počinje osamostaljivanje i na zapadu, ali ovde mladi izgleda zamišljaju da tamo mladi (visoko obrazovani) čim se zaposle odmah imaju basnoslovne plate, a takodje zaboravljaju da i tamo žive ljudi sa nižim i srednjim obrazovanjem, koji nikada ne zaradjuju neke ogromne pare.

Za inertnost ovako velikog procenta maza, krivim roditelje koji nisu naučili svoje potomke da se bez RADA, TRUDA I ODRICANJA ništa ne stiče.

Ko hoće - traži načine, ko neće - traži razloge.

ne bojim se ja da se osamostalim;sa platom od 500€ u Beograduvja mogu da kupim trosoban stan,opremim ga besno, besna kola, besna letovanja, zimovanja, samo mami i tati zao da ja odem od kuce...

rad oslobadja,a ima i plata..

Dete sam samohrane majke koja je radila kao fizikalac u propaloj Bg firmi. Sa dvoje dece i platom od 200 maraka (u bolje vreme) šta je imala da mi da? Borila se da nas odškoluje i to je jedva. Hvala joj. Nisam želeo takav život, spakovao se i otišao jako mlad. Radio i ono što nije moja struka, bez straha i kompleksa. Promenio par zemalja, gradeći život. Već par godina sam jedan od vodećih šefova u velikoj firmi. I živim sam još od kada sam otišao. Velik uticaj je imala i patetična okolina koja kuka i samosažaljeva se, umesto da grabi. Apatija je glavna odlika nove Srbije. Takvu je prezirem. Poziv mladim ljudima da uzmu svoj život u svoje ruke, neka istrpe početne probleme i neka grabe. Imam 30 godina, uklapam se u Vaše istraživanje. Pozdrav

Ovo je sve POTPUNO tačno, a svako opravdanje je fazon kiselo grožđe. Ne mora sa živeti sa rodeteljima da bi se živelo u zajednici, a neke od opcija su partner ili prijatelji. Naslušah se brda lažnih opravdanja, doduše 'lažnih' možda i nisu ali 'opravdanja' nikako. Dok se ljudi SAMI ne zauzmu za SEBE niko to neće za njih. Država bezinicijativnih, nesamostalnih, nezrelih, produktivno impotentnih ljudi, koji večito nešto traže i očekuju. Najpopularnija vrsta bunta su nam lomljava, apatija ili štrajk glađu. Matora derišta. Tu smo.

Dosta kukanja. Ja sam se osamostalio sa 25, ozenio se, dobio klinca, sada imam vec dvojicu. Supruga radi, kao i ja, od jutra do mraka, ali zato lepo zivimo, deci mozemo da priustimo sve sto im treba, a za buducnost ne brinem. Ko ima znanje ima i sigurnost. Ali, moja prva plata, pre cca 10 godina je bila 200 maraka. Posao sam prihvatio da bih razvio radne navike, naucio kako se radi... Drugi posao je vec bio mnogo bolji, a sada mi jednom mesecno neko nudi novi posao. Dragi moji, poklonite se i pocnite, dosta kukanja.

zaduzivanje SFRJ skupo smo svi platili,a nismo mi uzivali vec nasi roditeli.posteno bi bilo da nasi roditelji vracaju dugove.kako ce oni to da urade,to nas nije briga,a najbolje je da udjemo u EU ,pa kako evropljanima tako i nama.ja ne znam stvarno sta tu nije jasno.

(bgd, 28. jul 2012 18:36)
Sve je to ok, ali zasto je prosecna plata u BG-u duplo veca nego u Nisu?

joj srbijo tuzna mati.
joj srpcici sinje kukavice.

@nuklearni

Ako je 400 maraka nešto, onda, da, roditelji su mi dali 400 maraka i ja sam otišao sâm u Italiju sa 22 godine. Hrabro, možda i ludo, ali isplatilo se. Problem sa Srbima je što im fale cojones. Inicijativa, ambicija, vera u sebe. Svi bi da lade cojones na nečijoj grbači, i ako ne može, radije bi životarili kod roditelja. Tužno.

O cemu pricamo?

- prosecna plata u BGD 500 eur.
- zakup stana minimum 200 eur, komunalije se placaju posebno.
- 300 eur za period 1-31.

Za onoga ko nema stan od tetke ili tetku u Austriji, ni njivu na selu - nemoguća misija. Političari i tajkuni ne daju nadu da će se nešto promeniti, samo će biti gore.

Zena od 32 godine na Zapadu vec ne spada u grupu koju kod nas nazivate Mladi ljudi. Nase zene inace imaju dosta problema sa svojim poimanjem sveta oko sebe. Generalno, odrastanje srpskog drustva je stalno u fazi usranih pelena, tako da ne mozete ocekivati bolje, svaka cast pojedincima, a tu mislim na privatnike koji nisu gurani preko partija i rodjaka, sto je uistinu mali procenat. Posledice takvog ponasanja jednog uspavanog sistema imate svaki dan na vestima, a sve to moze da ide jos na mnogo gore, sve dok se ne bude postovali rezultati, talenat i rad, odnosno kada ovo bude zemlja mogucnosti i fair play-a.

Nemojte sugerisati drugima da manje vrede zato što nisu samostalni, koliko god da ste u to uvereni. Svi smo mi rođeni iz slabosti svojih roditelja.

Ja živim kod roditelja,zato što je to sada najbolja varijanta za mene i zato što oni mogu to da izdrže i finansijski i psihički.Ove "osamostaljene" naokolo sebe sa kojima sam generacija vidjam otromboljene,polukrezave,debele,neispavane,sa cigarom koja se uglavnom negasi,tikovima...za par njih znam da su i ozbiljno bolesni.Ja ne mislim da sam išta propustila u ovoj zemlji što nisam kupila stan u Belvilu i kola na kredit i što ne radim od 9 do 9 da bi to otplatila...Ja u svojim roditeljima vidim podršku,saosećajnost i toplinu,a ne nužno zlo kao što se sugeriše ako imaš preko 30 i živiš sa svojima.Modeli života (osmostaljivanje,samofinansiranje studija,neobavezno zdravst.osiguranje)koji su forsiarani u Zapadnoj Evropi I SAD (a koje ikada tamo bio duže od 7 dana video je)pre svega su u funkciji održivosti kapitalističke privrede.Ako neko misli da ce biti srecniji da ode od kuce i uvali se uneko dužničko robstvo narednih 30 god,oženi se "jer mu je vreme",izrodi neku decu jer ih svi ostali imaju,onda je sve to problem krize identiteta.

@bgd

Moji drugari su poceli tako sto je njih troje delilo kiriju. Ne kazem da je lako, ali ni da ne moze.

devojke makar mogu da se nadaju da ce moci da nazaduju malo i udaju se dobro

ko je istrazivao ovo,neka dodje da mu polomim ruke,i iscupam jezik
S**** kojeg placa ko zna ko,i odakle da bi izmisljao gluposti.
nema pojama covek,nista ne radi zaradjuje jos pljuje po drugima.

Osamostalio bih se odmah samo neka mi ovaj gospodin kaze kako da to ucinim sa platom od 10000din,inace imam 32 godine visoko sam obrazovan i zivim sa roditeljima i bratom u trosobnom stanu i nemam nikakvih mogucnosti da se osamostalim,a o formiranju porodice vise i ne razmisljam.

Ja mislim da 90 procenata mladih jedva ceka da se odseli od rodtelja,ali im je to nemoguca misija.

"Kriza nema mnogo veze s tim što velika deca ostaju sve duže u porodičnom gnezdu."

Gospodo istraživači, ako niste sa Megatrenda, onda je ovaj zaključak zabrinjavajući.
Ovde u Srbiji kriza je počela pre otprilike 35 godina, poslednjih 25 je katastrofa.
Pre toga je bio socijalizam.
Ljudi maladji od 45 godina nemaju šta lepo da pamte.
Živi se sa decom i roditeljima zato što se drugačije na može, nema se sa čime. Nema posla nema novca.
Nemate vi pojma kako se živi u Srbiji. Nije Srbija Beograd, Novi Sad i Niš. Ima Srbije i oko toga.
Ne možet vi zaključke izvući iz ankete putem mobilnih telefona uradjene za dva sata. Srbija je poseban slučaj u Evropi, to je za ozbiljno posmatranje.
Imam 65 godina, do 1998 sam živeo odvojeno od roditelja, deca su živela samostaln. Posle smo pukli više se nije moglo. Od tada smo živeli svakako, svako sa svakim, ludilo od života.
to vam je to, nema tu velike filozfije.

čitam ovde komentare kako je lako osamostaliti se kao navreme učiš strani jezik završiš školovanje i pali bato što dalje od srbije pa se pitam kada bi svi srbi izmedju 20god i 30god zapalia preko.Kako neki pametni kažu ovde ???? šta ovde???šta samo vas pitam šta??? KO ZADNJI NEK UGASI SVETLO!!?!

Probajte da jos vise unesrecite ovu zemlju, smanjite jos plate, povecajte nezaposlenost i onda pricajte o tome kako ljudi "ne zele" da se osamostale. Sa 30 000 dinara plate, koji stan moze da se iznajmi, i kako da se prezivi mesec??? A ti sto pricaju o tome kako mladi ne zele, to su , mladi menadzeri mamini i tatini sinovi, koji zive po drzavnim agencijama, i poluprivatnim javnim preduzecima sa astro platama o kojima prosecan gradjanin moze samo da sanja. Da, formalno ne zive sa roditeljima, ali ih roditelji pune sa svih strana, i nama su nasli da pricaju o tome kako smo najgori u Evropi. Tako je, ali imamo i najgori standard, i najvecu nezaposlenost, i najmanje plate, i najvecu korupciju, i najvecu drzavnu administraciju, i najgore sudstvo, i najgore zdravstvo....Popunite malo tu sliku.....Kada pocne da dogovreva do nokata, ljudi se od pamtiveka okrecu zivotu u zajednici, pojavljuje se ono zivotinjsko u ljudima, jer u zajednici vide sansu za opstanak, uz sve negativno sto takva zajednica nuzno nosi ( generacijski jaz, svadje, pritiske, i sve ostalo....)

Davno sam bila mlada , i kao i vecina mladih danas zelela da zivim svoj zivot. I mogu da kazem da je 74 kad sam upisala studije bilo mnogo lakse nego ovoj deci danas.Moglo se zaraditi, svi su imali vise novca, bolji standard, ljudi su se zaposljavali sa nekom sigurnoscu da ce na tom radnom mestu i ostati, opustenije ulazili u kredite, dobijali su se stanovi od firme... Ne ulazeci u to koliko je to bilo ispravno, ekonomski zasnovano, koliko je bila realno dobra situacija u drzavi, a koliko rezultat Titovog zaduzivanja i poltike, reci cu samo da je sada gotovo nemoguce poceti samostalan zivot ako radite za prosecnu platu i treba da zivite u iznajmljenom stanu.Znam mnoge koji su u ozbiljnim godinama morali da se vrate u roditeljske kuce da bi preziveli . Ako to uradite jos i sa porodicom, tragedija je jos veca.Tako da ko god proglasava mlade razmazenim trba da podje od realnih uslova.

mićko, dal' su te ispratili i ostavili bez prebijene kinte? ako jesu, svaka ti čast.

Prosto je tragikomicno videti ovakav tekst. Sigurno da postoje i takvi slucajevi da ne zele da napuste roditelje, ali ogromna vecina starijih od 20 koji zive sa roditeljima to rade zato sto jednostavno nemaju izbora. Kako neko nezaposlen ili sa minimalcem da placa jos i stan i da prezivljava?

U glavi sam krenuo da se osamostaljujem jos kao klinac, mada nije islo lako. Majka mi je brizno i sa puno entuzijazma ponavljala kolliko sam nesposoban (otac se bas i nije pitao), i ja sam i verovao da nisam sposoban za samostalan zivot. Trebalo mi je dosta vremena da to prevazidjem.
Sa dvadeset i nesto sam dobio gadan podsticaj da odem (devedesete), pa sam i otisao. Posle 5 godina sam se i vratio. Sada zivim u roditeljskoj kuci (njihovo vlasnistvo), ali sam. Kad mogu sebi da dozvolim, iznajmim neki stan na nekoliko meseci...

Nemam dece, pa uspevam da prezivim, nekad imam novca, nekad sam u bedi. Mozda i zbrisem iz zemlje.

A da su se roditelji trudili da me sprece da odem, jesu. Zele da imaju podanika, igracku...

Sta je bilo, Misku ne idu stanovi? Kako bre ljudi da se osamostaljuju, kad nemaju za struju, komunalije i hranu, a kamoli za iznajmljivanje ili kupovinu stana? Koliko ih je bez posla? Gde zive ovi "strucnjaci"? Umeju li da upotrebe matematiku koju su ucili u osnovnoj skoli? Predlazem im da umesto ovog napisu clanak pod naslovom: "Kako ziveti od prosecne plate".

Valjda je pitanje samostalnosti da li samog sebe izdrzavas (a i roditelje) ili se grebes za pare? A takvih samostalnih pun Beograd, tate i mame im placaju stanove, placaju racune, pozajmljuju pare, a oni su kao "samostalni i nezavisni"...tesko tako biti samostalan

ja jedva skrpim za hranu i cigare, kinesku odecu i obucu...

imam 33 godine ozenjen i otac dva sina od 4 godine i 7 meseci. zaposlen sam kao radnik u privatnoj firmi za platu od 270€. zivim sa roditeljima, a najvise na svetu bih voleo da zivim sa svojom porodicom sam. da napomenem da imam 12 godina staza i diskus herniu l5s1. pretpostavite kada cu ziveti sam

Kako BRE da se osamostale?! Za osamostaljivanje nije potrebna hrabrost vec mogucnost. U Srbji je ta mogucnost naucna fantastika. Zivim saostalno od 19 godine i mogu vam reci da nije bilo lako a nije ni danas. Nesigurnost je glavni neprijatelj samostalnosti cak i onda kada na prvi pogled postoje sve mogucnosti. Posao koji omogucava saostalnost prava je privilegija a i tada, s obzirom na odnos poslodavac-zaposleni, svaki dan mozete ostati bez tog posla i tako je vasa egzistencija ponovo dovedena u pitanje. Jer, naci drugi takav posao... Svi znamo, da ne kuckam bzvz. stanje u drustvu je katastrofalno. Ljudi su dovedni u poziciju robova a poslodavci zasticeni od drzave, advokata i svojih politickih veza i vezica u prave robovlasnike. To je slucaj sa skoro svim zemljama sveta ali je kod nas drastican jer je izuzetno tesko pronaci odgovaajuci posao ako se izgubi "mogucnost da zivis samostalno" posao. Vratili smo se u 1920-te.

@Petre,
Sjajan komentar. So very true.

Zaista skoro gluplji prilog na TV-u nisam video. Devojka koja je zavrsila defektologiju daje izjavu u kojoj zeli da se ne svrstava ni na jednu ni na drugu stranu. izjava nedovrsena kao i prilog u vestima. Svi postavljaju neka pitanja a niko ne daje odgovor. Niti je devojka dala odgovor niti su se novinari potrudili da dobiju odgovor od nadleznih. Sve u svemu bezveze vest koja pritom i nije vest jer sve to vrlo dobro znamo. A najbolji su mi ovi "egzekjutivi-diskaunti-akaunti-supertruper-hedkvorter" menadzeri koji su poceli da rade sa svojih 15 godina u stranoj zemlji a rodjeni u Srbiji. :)))
Menadzeri, i ja u snu vozim avion i pobedjujem Djokovica bez ikakvih problema. :))