utorak 14.02.2012 | 13:22
Izvor: B92, Beta, DoS, UNGA
Homs/Njujork -- Novo bombardovanje Homsa najjače u poslednjih 5 dana. Svedoci kažu da je stanje u gradu tragično. UN zabrinute da će sukob prerasti u građanski rat.
Zatvorite ovde celokupan tekst članka
Homs: Grad pod udarom vojske (Beta/LCC - 13.02.2012.)
Sirijska vojska nastavila je napade na pobunjenički grad Homs. Novo bombardovanje je najintenzivnije u poslednjih pet dana, tvrde protivnici vlade predsednika Bašara al-Asada.
„Bombardovanje (četvrti) Baba Amr, koje je počelo u zoru, najintenzivnije je u poslednjih pet dana. U proseku, na grad svakog minuta padaju dve rakete", navodi Rami Abdel Rahman iz sirijske organizacije za ljudska prava OSDH, pozivajući se na izjave očevidaca u Homsu.
Homs: Sahrana jedne od žrtava (Beta/LCC - 07.02.2012.)
Prema podacima Ujedinjenih nacija, više od 300 ljudi poginulo je od 4. februara u „neselektivnom napadu na civilne oblasti“ u Homsu, u ofanzivi snaga režima radi gušenja pobune u gradu poznatom kao „prestonica revolucije“. Tada je u Ujedinjenim nacijama odbačena rezolucija kojom se vlasti Sirije pozivaju na obustavu nasilja.
Idlib: Sukobi na ulicama (Beta/LCC - 13.02.2012.)
Novo bombardovanje je intenzivirano u trenutku kada je humanitarna situacija u gradu izuzetno teška, navode svedoci. Hadi Abdalah iz „Saveta za revoluciju Homsa“ opisuje kako je „bombardovanje posebno intenzivno, intenzivnije nego prethodnih dana“.
„Stanje je tragično. Ima trudnih žena, srčanih bolesnika, dijabetičara i povređenih koje ne uspevamo da evakuišemo“, kaže Hadi Abdalah.
Sukobi se danima odvijaju i u Idlibu, koji je u međuvremenu postao novo uporište borbe protiv vlasti Sirije.
Tim gradom na severozapadu zemlje već nekoliko sedmica de fakto upravlja Slobodna sirijska vojska (الجيش السوري الحر). Zvanična sirijska vojska i snage bezbednosti neprestano pokušavaju da povrate kontrolu nad tim gradom.
Slobodna sirijska vojska, navode izvori bliski pobunjenicima, sve češće organizuje smelije napade na položaje sirijskih snaga bezbednosti, što se videlo u slučaju poslednjih napada na grad Alepo, od Idliba udaljen manje od 50 kilometara.
Diplomatska igra u UN
Navi Pilaj: U Sriji se krše ljudska prava (Beta - 13.02.2012.)
Komesarka UN za ljudska prava Navi Pilaj izrazila je zabrinutost da bi sukobi u Siriji mogli da prerastu u građanski rat i pozvala Međunarodni sud pravde da se pozabavi slučajem sirijskog predsednika Bašara al-Asada.
Navi Pilaj je na zasedanju Generalne skupštine UN ponovila upozorenje generalnog sekretara UN Ban Ki Muna da sirijske vlasti ne smeju da zloupotrebe neaktivnost Saveta bezbednosti kao povod za dalje napade na civile.
Uz podatak da je broj žrtava sukoba nemoguće tačno izreći, komesarka za ljudska prava se pozvala na podatke raspoložive UN-u. Za 11 meseci sukoba poginulo je „daleko više“ od 5.400 ljudi, dok je više hiljada ljudi privedeno (među njima su bila i deca). Prema tvrdnjama UN-a i opozicije, više od 18.000 ljudi je i dalje u pritvoru, bez započetog suđenja.
Prema podacima vlade Sirije, oko 2.000 vojnika i drugih službenika snaga bezbednosti je poginulo u sukobima. Ipak, najviše žrtava, ranjenika i ljudi koji trpe zbog nasilja je među civilima, a ne u vojno-bezbednosnim strukturama, ocenila je komesarka Navi Pilaj.
Nasir Abdulaziz al-Naser: predsednik Generalne skupštine UN (Beta - 13.02.2012.)
Sastanak Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (GS UN) sazvao je predsednik tog tela, stalni predstavnik Katara u UN Nasir Abdulaziz al-Naser, koji planira da izveštaj o kršenju ljudskih prava u Siriji uputi Savetu za ljudska prava (UNHRC), čije je sedište u švajcarskom gradu Ženevi.
Govoreći tokom otvaranja zasedanja GS UN, ambasador Katara je naglasio da je Liga arapskih država (Arapska liga) preduzela važne i odlučne korake ka traženju mirnog rešenja, među kojima je 22. januara bilo i usvajanje rezolucije AL o planu za rešenje krize. Uprkos tome, Savet bezbednosti UN nije usvojio rezoluciju, a s njom i plan AL.
“Situacija će biti sve teža, sa sve više ubijenih Sirijaca”, ukoliko Savet bezbednosti ostane podeljen. “Sve strane u Siriji treba da zaustave nasilje i osvetu i da zaustave kršenje ljudskih prava”, izjavio je ambasador Nasir Abdulaziz al-Naser.
Bašar Džaafari: Diplomatska borba u UN (Beta - 13.02.2012.)
Navodima komesarke za ljudska prava i predsednika GS UN oštro se suprotstavio stalni predstavnik Sirije u UN Bašar Džafaari, koji je još pre rasprave tvrdio da je sastanak sazvan protivno proceduri i da je zbog toga visoka komesarka mogla samo jednom da se obrati Skupštini.
„Ne možemo manipulisati pravilima procedure zbog političke koristi“, objasnio je ambasador Sirije, uz tvrdnju da ocenu iznosi nezavisno od toga ko je na čelu GS UN. S druge strane, ambasador Bašar Džaafari je odbio da glasa za predlog predsednika GS UN da se izveštaj UNHRC-u pošalje na plenarnu sednicu tog tela „bez postavljanja presedana“.
Ipak, saznanje da upravo katarski i britanski oficiri učestvuju u obuci i akcijama boraca pobunjeničke Slobodne sirijske vojske, umnogome je uticalo na tok rasprave u GS UN.
Kao uzrok za nastavak teškog stanja, ambasador Sirije navodi „odsustvo odgovarajućeg međunarodnog okruženja, koje uključuje poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta i nemešanja“.
Bašar Džaafari: Oštra rasprava u generalnoj skupštini UN (Beta - 13.02.2012.
„Kao da se Povelja Ujedinjenih nacija ignoriše i da se stvara novi nacrt [Povelje]“, ocenjuje ambasador Sirije, uz tvrdnju da svi koji su se svrstali protiv njega imaju nameru da podriju njegovu zemlju, a ne da zaustave nasilje.
Ambasador Bašar Džaafari podseća da visoka komesarka za ljudska prava ignoriše napade na Siriju. Navodeći primere bombardovanja glavnog grada Damaska i grada Alepa, u kojima je poginuo i ranjen veći broj ljudi, ambasador Džaafari je za te događaje okrivio terorističku organizaciju Al-Kaida.
Umešanost Al-Kaide potvrdio je i sam vođa te organizacije Ajman al-Zavahri, koji je u video poruci pozvao na zbacivanje vlasti Bašara al-Asada, ali i na odbijanje Sirijaca da postanu robovi zapadnih država. Nešto slično, ali s drugim motivima, zagovara i predstavnik Sirije, pokušavajući da spreči mešanje u unutrašnje stvari svoje zemlje.
„Prestanite da ubijate moj narod. (...) Umesto toga, pomozite vladi Sirije da zaštiti svoj narod“, apelovao je ambasador Sirije Bašar Džaafari.
Američka podrška Arapskoj ligi
Saveznici: Ahmet Davutoglu i Hilari Klinton (Beta - 13.02.2012.)
Američka administracija podržala je ideju Arapske lige o slanju mirovnih snaga u Siriju s namerom da se okonča sukob koji traje već 11 meseci. Ipak, administracija predsednika Baraka Obame navodi da postoje brojne prepreke za primenu tog plana.
„Podržavamo odluku Arapske lige u pokušaju da okončaju nasilje [u Siriji] i usmeri je ka tranziciji. Postoji mnogo izazova za raspravu, od toga kako odluku primeniti, kao i brojne njene prepreke. Svakako, za upućivanje mirotvoraca [u Siriju] biće potreban dogovor i konsenzus“, objasnila je američka državna sekretarka Hilari Klinton.
Ključni izazov ostaje da se zvanični Damask ubedi da prihvati plan Arapske lige.
„Ne znamo da će biti moguće ubediti Siriju. Oni (tj. zvanični Damask) su već koliko danas odbacili [predlog Arapske lige], ali mislim da je to ono što mi pokušavamo da uradimo“, navela je Hilari Klinton u obraćanju novinarima posle sastanka s turskim ministrom inostranih poslova Ahmetom Davutogluom u Stejt departmentu.
Ahmet Davutoglu: Turska traži podršku SAD (Beta - 13.02.2012.)
Šef turske diplomatije Ahmet Davutoglu je u poseti Vašingtonu u pokušaju da obezbedi podršku i pomoć SAD u slučaju izbijanja sukoba. Interes Turske je višestruki: od diplomatskog - posredovanja u postizanju mira koje zvanična Sirija odbija, preko problema na granici deju zemalja - sa sve većim brojem izbeglica iz Sirije, i strateški - pokušaj da se neutrališe vojna sila ravna Turskoj.
Pretnja od izbijanja rata Sirije i Turske je, za sada, najizraženija: reč je o zemlji članici NATO-a i dokazanom savezniku SAD (zakletog neprijatelja Sirije). Sirijska vojska je u potpunosti zatvorila granicu prema Turskoj u jasnoj nameri da pošalje poruku da bi svaki pokušaj prelaska makar i jednog vojnika opreko granice označio početak totalnog rata.
Sekretar za medije Bele kuće Džej Karnej navodi da je američka administracija započela razgovore s Ujedinjenim nacijama, Arapskom ligom (AL) i saveznicima o upućivanju mirovnih jedinica UN i AL u Siriju.
„Za sada, razgovor o mirovnim snagama je preliminaran i uglavnom teorijski“, objasnio je Karnej, odbijajući da govori o bilo kakvom učešću američke strane u tome.
Sirijske vlasti odlučno su odbacile pozive da dozvole dolazak mirovnih snaga u zemlju, uz ocenu da bi to bilo mešanje u unutrašnje stvari suverene države. Bela kuća tvrdi da je suština u ovom trenutku pritisak na vlast sirijskog predsednika Bašara al-Asada da obustavi oružanu kampanju protiv civila.
Evropska unija je podržala poziv Arapske lige da se u Siriju uputi zajednička mirovna misija UN i AL, i od Saveta bezbednosti UN zatražila da deluje u cilju zaustavljanja nasilja u toj zemlji.
Ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov u ponedeljak 13. februara izjavio je da Moskva očekuje da dobije objašnjenje od Arapske lige o njenoj inicijativi da pošalje zajedničke mirovne trupe u Siriju, zajedno sa UN.
Ministarstvo spoljnih poslova Narodne Republike Kine podržalo je nastojanje Arapske lige za posredovanje u Siriji, ali nije ponudilo jasan znak podrške pozivu arapskih država da se u Siriju pošalju mirovne trupe koje bi sprečile obračun vlasti s opozicijom.
