Prekrstili Ajnštajna u Anštajna

Ne preziva se ni Anstajn ni Ajnstajn nego Einstein. Ako vec hoce da isu po izgovoru i Vuku onda definitivno nije Ajnstajn. Komicno, ali je Anstajn cak i blize po pravilnom izgovoru nego Ajnstajn.

Elem, Srbija sa ovim insistiranjem na pisanju engleskih imena po Vuku ponasa se isto kao i Crnogorci sa novim slovima. To je sve kao tradicija i nesto samo "nase". A u eri kompjutera kad hoces da kliknes na ime i prezime da procitas nesto vise o toj osobi tesko da ces moci sa srpskim subjektivnim izgovorom. Sto se tice stranih imena, posebno engleskih (jer je engleski lingua franca na internetu) treba uvesti da se pisu isto kao i u engleskom jeziku ili barem to stavite u zagradi pored srpskog izgovora. Treba misliti na decu.

A najsmesnije je kad se pojavi neka nova osoba i prvi put se "prevodi" na srpski i onda u razlicitim tekstovima vidim razlicite pokusaje izgovora i razlicita imena i naravno, nema sansi da mozete to ime da ubacite na Wikipedia-u da ukapirateo kome se radi. Kad se seljaci hoce da budu autenticni pa to ti je.

To ce se desavati dok god budete pisali strane rijeci i imena onako kako vi mislite da se izgovaraju!

Posebno je smjesno kada na srbijanskim portalima vidim: gugl. jutjub, koka kola ne samo da je smijesno vec krsite prava zastite imena, svi ovi gore navedeni su registrirani zastitnii znakovi i moraju se pisati onakvi kakvi jesu!

.... srbovanje.com :)

Ja sam iz Nis-a, bre!

Izgleda je i njima Anstajn dolazio da svira na uvce, pored Mocarta i Betovena.

@Joel - Ei se uvek cita aj u nemackom jeziku i tu nema polemike!

"Čak i da primetimo grešku mi nemamo prava da je ispravljamo na svoju ruku” , kaže pomoćnik načelnika Uprave za komunalne dolatnosti Čedomir Stipsić i dodaje da se greška može ispraviti uz saglasnost Ministarstva za vršenje ispravke."
Iz ovako pismeno srocene vesti, mogu samo da zakljucim da u Nisu postoji i Ministarstvo za vrsenje ispravke?!

(VL-K, 19. oktobar 2011 23:58)
(Joel, 19. oktobar 2011 23:57)
Pa smešno je i kad Englezi (i ostali zapadnjaci) pišu Ruska i Arapska imena onako kako oni misle da treba. A još smešnije je kad u Hrvatskim medijima vidim na pr ime grada sa padežom. Kad napišete ''sklopljen dogovor sa Bruxellesom'', mislite li da će jedan Belgijanac imati pojma da je u rečenici spomenut njegov grad?

Naravno da će biti grešaka, kada je za zapošljavanje u nadležnim službama jedini kriteriju da je neko član odgovarajuće partije. Nikakva dalja kvalifikacija nije potrebna.

Nisu u pravu oni koji tvrde da ne treba transkribovati imena. Nema to veze sa zastitom prava. Zasto pretpostaviti da svi znaju nemacki, engleski, francuski ili neki drugi jezik pa da znaju procitati ime.Mozda to nasi susedi instinktivno znaju, ali mi ne treba da se povodimo za tim. Zamislite kako bi ljudi izgovarali imena koja prvi put vide a nisu transkribovana. Smesnije je da neko kaze google citajuci svako slovo nego videti rec gugl, ili reci Flaubert umesto Flober. Ni Englezi ne pisu š ili ć već te glasove pisu transkribovano. Na Filoloskom fakultetu se posebno izucava transkripcija stranih imena, a postoje i pravopisi, tako da ko god je u nedoumici moze da proveri.

Da se prvo pročita šta su transkripcija i transliteracija i kako se koriste u srpskom jeziku, a i u hrvatskom, zato što videh da je jedan od komentatora napisao "registriran". U srpskom jeziku važi pravilo da se koristi transkripcija, tj. da se strana imena pišu onako kako se izgovaraju. I naravno, nije srpski jezik usamljen u tome već je to slučaj sa jezicima koji koriste neko od slovenskih pisama, kao što je naša ćirilica.

Da dodam mom prethodnom komentaru, a svim "transparentnim europejcima" ovde, treba malo da vidite kako Englezi izgovaraju strana imena. Kirchhoff (fizicar) je uvek "Kirčof", Tesla (za njega sve valjda culi) je "Tezla", Euler (matematicar i fizicar) je "Juler" etc.

За оне који се буне што стране речи пишемо како се изговарају:
- Никакав аргумент није то да смо "једини који то раде": то не доказује ништа. А уз то дефинитивно нисмо једини, погледајте нпр Грке или Русе, сигуран сам да има још примера.
- По мени је још лошије бркати стране речи у оригиналној форми с нашим, на пример писати W, Υ, Q веома боде очи. Уз то - где престати?? Зашто стати ту, зашто уместо Аристотела не пишемо Ἀριστοτέλης на пример? Или можда 北京 ? Па да зовемо Беч можда Vieanna? Да лепо онда сваки становник научи све језике света да би знао како да изговори нешто?

Po obicaju: gomila ostrascenih komentara onih koji ne znaju o cemu pricaju. Ovom prilikom je situacija i ironicna, a ne samo tragikomicna, jer nepismeno komentarisu o temi iz pravopisa!

Prvo, strana imena se kod nas pisu po izgovoru prilagodjenom za nas jezik. To ne samo da je aksiomatska cinjenica, vec je i pravilo koje potpuno ima smisla buduci da je nase glavno pismo cirlicno. Stavise, daleko je od toga da smo jedini koji tako rade. Recimo, u Japanu se strana imena takodje prilagodjavaju duhu jezika i dijapazonu koji se moze izraziti njihovim pismom (katakana, jedno od pisama koje koriste). Tako se, na primer i ako se dobro secam, strana imena koje se ne zavrsavaju sa "o" ili "n" uvek modifikuju. "McDonald" tako postaje "Makudonarudo". Sto ne bi kod nas bio "Mek Donald"?

У Ужицу постоји табла са називом улице на којој пише ШУМАДИСКА :).За остале коментаторе - да прочитају шта су транскрипција и транслитерација и када се и како исте примењују у српском и хрватском језику.

@VL-K: Pisite vi kako vama odgovara, a ne brinite se za nas. Gledajte svoja posla i svoje probleme, nemojte se previse baviti Srbijom i bice sve u redu...

U Nisu je na vlasti DS. Zalosno , ali imamo NEPISMENU vlast.

za (VL-K, 19. oktobar 2011 23:58)
Takav je naš jezik, pišemo kao što govorimo i to je to.
Ako ti se ne sviđa, niko te ne tera da govoriš taj jezik.
A inače, kako predlažeš da pišemo izvorna imena drugih naroda, a primer Mao Ce Tung - 毛泽东?

za (Joel, 19. oktobar 2011 23:57)
Piše se Einstein, ali se čita Ajnštajn. Evo ti nemački izgovor http://sh.wikipedia.org/wiki/Datoteka:De-Albert_Einstein-Pronuciation.ogg
A uostalom, ni drugi narodi nisu imuni na to, da prilagođavaju izgovor svom jeziku.
Ovde je problem što je neka nepismena osoba u ministarstvu dala odobrenje na pogrešan naziv.
A onda kada pravilno napišem naziv te ulice u nekoj prijavi, mogu da me optuže da sam dao pogrešne podatke!?

Dragi @Joel i @VL-K, iako ste iz Hrvatske, dobro došli. Glavna razlika između našeg i Vašeg jezika je u tome što ga Vi pišete latinicom, a mi ćirilicom. Zato Vi možete neka imena da ostavite napisana u originalu, dok mi sva pišemo fonetski, tj onako kako se najpribližnije izgovaraju na srpskom jeziku, jer nismo u stanju da izgovorimo sve glasove koji postoje na svetu. Vaš problem nastaje kad treba da napišete neko ime koji nije iz latiničnih zemalja, npr iz Kine, Japana, Indije, Rusije itd. Da li Tolstojevo ime pišete u originalu u ruskoj ćirilici u Vašim novinama i knjigama ili to radite samo sa Stivenom Kingom, naravno na engleskom? A šta radite sa latinicama koje imaju neke posebne karaktere koje hrvatski nema, kao na primer Ç koje imamo u turskom, francuskom, albanskom, portugalskom itd? Ili sa Ǻ, Æ, Ø i desetinama (ako nije čak i stotinama) drugih znakova koji se koriste u latinici. Nije svetska latinica stala na samo 30 Vukovih znakova koje i mi i Vi koristimo. Taj Vaš sistem nije loš u nekim slučajevima (ko zna engleski on će reći Vošington umesto Vašington, ako mu je napisano Washington u tekstu), ali nije engleski jedini jezik na svetu koji treba znati. Svojevremeno (u doba SFRJ) ste pisali Johan Cruyff za tada najboljeg fudbalera na svetu, i dok smo ga mi svi zvali Krojf, od hrvatskih komentatora čulo se Krojf, Krajf, Krijuf itd. Možda je bolje tog fudbalera da svi zovemo isto, pa makar bilo i malo pogrešno, nego da mi neko priča o Krijufu, a da ja ne znam na koga se to odnosi. Sadašnji trener Reala se zove Morinju, ali ga svi zovu Murinjo, jer ne znajući portugalski svi pretpostavljaju (nažalost pogrešno) da se Mourinho čita kao Murinjo. Nažalost, ovde srpska prednost da napišemo ispravno njegovo ime (Morinju) nije iskorištena, jer se srpski komentatori nisu informisali kako se to čita, već su iskoristili neke druge izvore (engleske, italijanske...). Ovde na sajtu B92 već nekoliko puta se neki čitaoci tražili da se ime fudbalera Mančester Sitija izgovara onako kamo mu piše na dresu (Tevez), a ne Teves kako je ispravno. Verovatno su bili pod uticajem CRO ili BiH sportskih komentatora...
A tvrdnju da se nemačko "ein" čita kao "an" ne bih komentarisao. Jedna od prvih reči kad se uči neki strani jezik jeste kako se "jedan" kaže na tom jeziku, tako da neko ko zna samo desetak nemačkih reči, zna koliko je ova tvrdnja besmislena...

@ VL-K, 19. oktobar 2011 23:58

Lepo, prijatelju. 100% si u pravu. A sad mi samo reci kako vi pišete recimo ruska, grčka, turska, izraelska ili da vas ne pitam za arapska, tajlandska, kineska ili japanska imena? Prepisujete ih od Engleza u zabludi da ih oni tačno prevode i izgovaraju. Prema tome, pusti ti nas da pišemo kako pišemo a vi pišite kako pišete a to što kod vas barem 50% naroda ne zna pravilno da pročita recimo Kyle Bartley ili Neil Alexander uopšte nije bitno a u šta sam se i lično uverio.

A što se tiče naziva ulica kod nas, ja živim u ulici Vikotora Igoa. E sad, na početku te ulice, kada se uđe iz Ruske ulice, na tabli piše Viktora IGA, dok na suprotnom kraju (ulica je relativno kratka, oko 200m) na tabli stoji Viktora Igoa. Prema tome, ne čudi me ni budalaština koja se desila obeleživačima u nekom drugom gradu u Srbiji. U Srbiji više ništa ne može da nas začudi...

Ajnštajn ili Anštajn svejedno je. Ionako niko ziv iz sveta ne bi ukapirao da se ovde pominje Albert EINSTEIN!

Ne preziva se ni Anstajn ni Ajnstajn nego Einstein. Ako vec hoce da pisu po izgovoru i Vuku onda definitivno nije Ajnstajn. Komicno, ali je Anstajn cak i blize po pravilnom izgovoru nego Ajnstajn.
(Joel, 19. oktobar 2011 23:57),

ako si već napisao Einstein ("Jedankamen" po Vuku i bukvalno), što je najverovatnije tačno onda si morao da primetiš da si prvo "Ei" proglasio za "A" a drugo "ei" za "aj" što je nedosledno i naravno netačno. Mislim da mi mnogo manje grešimo kada imena pišemo onako kako bi ih trebalo izgovoriti nego Nemci koji napišu "Vlada", a kažu "Flata" ili napišu "Zigic", a kažu "Cigik". Verovatno među Srbima ima mnogo loših ljudi ali se Vuk ne treba ubrajati u njih. Osim toga u www je relativno lako naći "prevodioce" koji bez greške prevode Ajnštajna u Einstein-a i obrnuto. Ah da sa "Anštajnom" to ne funkcioniše...

Ei se u Nemackom jeziku čita kao AJ tako da je ispravno Ajnštajn a ja ću pisati Coca Cola, Google i Youtube onda kada glavni grad moje zemlje budu pisali kao Beograd a ne Belgrade.To su vlastite imenice i one se pišu, čak i akcentuju tj izgovaraju onako kako to izgovara vlasnik tog vlastitog imena ili stanovnik grada.Npr Jovanović se može izgovarati sa kratko uzlaznim na O ili dugo slilaZnim na istom slovu zavisno kako izgovara vlasnik tog prezimena.

@Joel,
U njemackom jeziku se EI izgovara AJ,tako da "Anstajn" ne moze biti ispravnije nego "Ajstajn".Imena se inace svugdje pisu izvorno tj.original,samo kod vas po Vuku i tu je problem.

(Joel, 19. oktobar 2011 23:57)
Joj sto volim ovako pametne komentare :)
Einstein- nemacka rec !
Ei- se izgovara AJ
St - Š
EI(AJ)N(Š)ei(AJ)N !
Ende !

Juče sam čuo u vestima na jednoj niškoj televiziji da spikerka takođe izgovara "Anštajn" (valjda verujući onome što su gradski oci napisali).
Slično, prezime čuvenog ruskog reditelja jevrejsog porekla svi mi izgovaramo nepravilno "Ejzenštajn", a trebalo bi "Ejzenštejn", jer se na ruskom tako izgovara.

U Beogradu takođe ima naziva ulica koji su pogrešno napisani: npr. "Strahinjića Bana", jer je naziv ulice dat prema glavnom junaku narodne pesme "Banović Strahinja" - koja počinje stihom "Netko bješe Strahiniću bane..."

Ili, npr. 50 godina su u današnjoj Ulici Desanke Maksimović stajale table sa nazivom ulice: "Đure Salaja", ali je to bilo pogrešno napisano, jer od imena Đuro (Salaj), naziv ulice može da bude samo "Đura Salaja". Itd.

@VL-K

A zašto vi Hrvati selektivno transkribujete imenice stranog porekla? Transkripciju vršite u slučaju ruskog, arapskog, kineskog, japanskog i da ne nabrajam dalje. I kako neuki rovokopač iz Imotskog znati da pročita Llewelin Gwalchmai ili da shvati da je Cologne jednako Keln?

@Joel

Prvo nauči pravopis srpskog jezika pa komentariši.

Da ne prepričavam, evo vam izvod sa Vokabularovog foruma:

U latiničnom tekstu ostavljen je izbor autoru hoće li ime transkribovati (presloviti) ili napisati kao u originalu, mada se preporučuje transkripcija. U slučaju izvornog pisanja naši nastavci se ne odvajaju crticom, a vrši se i prilagođavanje završetka (Shakespeare/Shakespeareov, Nicaragua/Nicarague, Columbia/Columbije, izgovara se Šekspir/Šekspirov, Nikaragva/Nikaragve, Kolumbija/Kolumbije).

U ćiriličnom tekstu transkripcija je obavezna, a u izuzetke možemo da svrstamo samo ona imena za koja ne znamo kako se transkribuju ("Међу именима уписани су и неки Wuyts и Bayzew, а Wuyts-ово име се понавља и касније."), pri čemu, kao što se iz navedenog primera vidi, u tom slučaju nastavak odvajamo crticom.

Način transkripcije je posebna priča. Ne možemo jednostavno reći da se imena "pišu onako kako se izgovaraju", već je Pravopis na skoro 60 stranica naveo detaljna pravila transkripcije imena iz raznih jezika. Svakako da naša transkripcija liči na strani izgovor, ali ima i onih situacija kada utvrđenim pravilom svesno zaobilazimo izgovor. Npr., nemački diftong ei u ruskim imenima se izgovara kao ej, dok ga mi preslovljavamo kao aj, pa zato imamo Rubinštajna, Ajzenštajna, Bronštajna, Štajna, dok Rusi imaju Rubinštejna, Ejzenštejna, Bronštejna, Štejna. Od tih pravila transkripcije može se odstupiti samo u slučaju da je neko ime već odavno ustaljeno u našem jeziku u određenom obliku, i tada ga ne treba menjati. Pod "odavno ustaljeno" se podrazumeva nekoliko stotina ako ne i hiljada godina, tako da glumica Viver nikako ne može biti Sigurni nego samo Sigorni, kao što ni glumac Al nikako ne može biti Paćino već isključivo Pačino, uprkos tome što nikad nisam imao to zadovoljstvo da vidim da naša javna glasila pravilno transkribuju ove (a i mnoge druge) primere.

Da dodam mom prethodnom komentaru, a svim "transparentnim europejcima" ovde, treba malo da vidite kako Englezi izgovaraju strana imena. Kirchhoff (fizicar) je uvek "Kirčof", Tesla (za njega sve valjda culi) je "Tezla", Euler (matematicar i fizicar) je "Juler" etc.

Komisija za ispravke prvo da ispita osnovanost ovih sumnji pa ako se pokažu tačnim onda neka se menja. Ne vidim problem.

Kakva drzava takvi i naslovi ulica .

U Beogradu nije ništa bolje, pa tako postoji ulica Viktora Iga, Ljermontova, Šumadiski trg...

(Joel, 19. oktobar 2011 23:57)
Гледам у речник који каже да је ei=ај(читање). Не видим да има изузетака у немачком језику за овај двословни пример. Можда би о томе могла да нам нешто више каже Ангела Фишер :). Мени упада у очи да у ери компјутера не умеш да замениш тастатуру у свом оперативном систему па ти је скоро половина речи неправилно написана.
Много гори примери су постојали у Нишу пре 3-4 година и то у виду путоказа на енглеском: Kamenički Hill и Pantalejska Church.

@Joel,
ni srpski jezik nije bas sasvim jasan zbog pisanja po Vuku. To isto nije korektno fonetski. Indikacija naglaska je potpuno ignorisana sto moze da dovede do zabune. Samo vremenom moze da se nauci korektna interpretacija.

Koliko ja znam samo finski jezik je potpuno fonetski jer upotrebljavaju i dvostruke vokale i konzonante. Time je izgovor tacno definisan.

Ali u Srbiji se Vuk cesto spominje kao nesto jedinstveno u svetu sto naravno nije tacno.

A nije ni jedno ni drugo.

Sve nam je tako!
Pocevsi da mi izgovaramo i pisemo 'evro' iako je 'euro' [a negde i 'juro']

mnogo sam se naSIKIrao

Ovoga se Domanovic ne bi setio :D

U srpskom jeziku su latinica i ćirilica jednaka pisma, i samim time, ako želite napisati neko strano ime, transliteracija je neizbežna.
Uostalom, pa i ti isti Amerikanci na koje se prethodni komentari pozivaju ne pišu 毛泽东, već Mao Zedong, ili ne pišu Горбачёв, nego Gorbachev.
Najzad, morate priznati da bi bilo malo smešno prošetati se gradom i videti ulicu Алберта Еинстеина ili Францхет д'Еспереија.

Po kojoj logici je Anštajm bliže originalu nego Ajnštajn? Savetujem ti da malo potražiš po netu termin "fonetika i fonologija". Ovo je srpski jezik i sva se strana imena pišu onako kako se fonetski izgovaraju. Ne vidim ništa loše u tome, a ovaj konkretan slučaj u Nišu nema veze sa jezikom nego sa partijskim drugovima koji su po babu i po stričevima postavljeni da dižu ruke i glasaju i koji bi glasali i za ulicu mice trofrtaljke.

A što se tiče gugl i Jutjuba i zaštite intelektualne svojine i imena brenda, Google-> \ˈgu:-gəl\; Youtube-> \ˈju-tju:b\. Ako se u srpskom čita kako je napisano, pa valjda je ne samo ispravno nego i sasvim logično da se ova dva pojma pišu tako da odgovaraju fonetskim oblicima tih pojmova. Da pišemo Google umesto Gugl, čitali bismo gogle, za Youtube bismo morali da izmislimo slovo. U velikoj većini zemalja gde se "čita kako se piše" strane reči se jednostavno fonetski pišu. Hrvatska je retkost i mislim da je neispravno iz jednostavnog razloga: svaku stranu reč koju pišete u originalu, prosečan Hrvat ne zna da izgovori ako pre toga nije za nju čuo. Kako će neka bakica na nekom ostrvu u sred Jadrana da izgovori rečenicu "Michael Douglas je popio viski."? Ako nikad nije čula za njega, reći če kao što piše, michael douglas. Jel se tako njegovo ime izgovara? Naravno da ne. Bakica u Srbiji u sred šume u Šumadiji na svom TVu vidi "Majkl Daglas pije viski". I bakica svima u selu lepo kaže da Majk Daglas pije viski i svi je razumeju. Zar ne?

Nije ni cudo kada se u Srbiji sve pise fonetski sto cesto stvara problem.
Mnogo puta ne moze se prepoznati rec kada se procita fonetska adaptacija.

Najbolje bi bilo pisati izvorno (morfoloski) i ako je rec ili ime u ne tako cestoj upotrebi u zagradi staviti i fonetsku verziju. Tako bi se mase usput i obrazovale.
Za reci porekla zemalja koje upotrebljavaju druga pisma postoji vec ustljana praksa pisanja litinicnim slovima. Na primer za japanski jezik postoji Romaji, za kineski jezik Pinyin itd.

e moj @patrick von berlin ! da si stvarno von berlin znao bi da se u nemackom jeziku ST uvek cita kao SHT ! steibach , stop , stein i tako dalje ! inace tako i stalno lose izgovorena rec escajg koja se sastoji iz dve reci i znaci pribor ili stvari za jelo se pravilno izgovara kao escojg ! ( essen plus zeug )

Питајте 100 грађана Србије да вам напише име и презиве овог Физичара 90% људи ће написати Анштајн, јер људима делује лакше Анштајн него Ајншајн, чак дa nеко изговори Ајнштајн већини ће ово звучати као Анштајн и тако прихватају, то је нормално када се ради о презимену неког странаца, ево навешћу пример једног познатог франуског фудбалера Тјери Онри а његово презиме 90% људи изговара Анри (јер је неко тако превео у почетку када је коментарисао утакмице и свима нам је тако остало урезано у глави), свако ко је учио француски у школи зна да се Henry никако не може изговорити Анри али 90% поклоника изговара тако! Зато не видим разлог да се од тога прави толика атракција и да се моји комшије (Нишлије) представљају као неписмени!!!!!!

Ma, kod nas u Nisu se ne zna ko koga ....

Što južnije-to tužnije. To što ste se podelili po strankama vas ne opravdava za nepismenost. Članovi stranaka nisu Kinezi-već Nišlije.

Ne preziva se ni Anstajn ni Ajnstajn nego Einstein. Ako vec hoce da isu po izgovoru i Vuku onda definitivno nije Ajnstajn. Komicno, ali je Anstajn cak i blize po pravilnom izgovoru nego Ajnstajn.

(Joel, 19. oktobar 2011 23:57)

Einstein je nemačko prezime tako da se izgovara upravo Ajnštajn.

za transkripciju se slažem, treba pisati u originalu.

Nije Nis za Evropu ni 2020g

To znaci da bi u Srbiji bio novinar moras poznavati gramatiku svih stranih jezika da bi mogao ispravno 'prevesti' imena.

Zanemaricemo to sto je veliku broj imena nemoguce napisati onako kako se pravilno izgovaraju, jer u srpskom jeziku ne postoji dovoljan broj slova za to.

Tako da npr Hanry nije Anri a ni Onri.
Pozdrav.

Bitna stvar. Jako !

To ce se desavati dok god budete pisali strane rijeci i imena onako kako vi mislite da se izgovaraju!

Posebno je smjesno kada na srbijanskim portalima vidim: gugl. jutjub, koka kola ne samo da je smijesno vec krsite prava zastite imena, svi ovi gore navedeni su registrirani zastitnii znakovi i moraju se pisati onakvi kakvi jesu!

Ne preziva se ni Anstajn ni Ajnstajn nego Einstein. Ako vec hoce da isu po izgovoru i Vuku onda definitivno nije Ajnstajn. Komicno, ali je Anstajn cak i blize po pravilnom izgovoru nego Ajnstajn.

Elem, Srbija sa ovim insistiranjem na pisanju engleskih imena po Vuku ponasa se isto kao i Crnogorci sa novim slovima. To je sve kao tradicija i nesto samo "nase". A u eri kompjutera kad hoces da kliknes na ime i prezime da procitas nesto vise o toj osobi tesko da ces moci sa srpskim subjektivnim izgovorom. Sto se tice stranih imena, posebno engleskih (jer je engleski lingua franca na internetu) treba uvesti da se pisu isto kao i u engleskom jeziku ili barem to stavite u zagradi pored srpskog izgovora. Treba misliti na decu.

A najsmesnije je kad se pojavi neka nova osoba i prvi put se "prevodi" na srpski i onda u razlicitim tekstovima vidim razlicite pokusaje izgovora i razlicita imena i naravno, nema sansi da mozete to ime da ubacite na Wikipedia-u da ukapirateo kome se radi. Kad se seljaci hoce da budu autenticni pa to ti je.

Ja sam iz Nis-a, bre!

.... srbovanje.com :)

Питајте 100 грађана Србије да вам напише име и презиве овог Физичара 90% људи ће написати Анштајн, јер људима делује лакше Анштајн него Ајншајн, чак дa nеко изговори Ајнштајн већини ће ово звучати као Анштајн и тако прихватају, то је нормално када се ради о презимену неког странаца, ево навешћу пример једног познатог франуског фудбалера Тјери Онри а његово презиме 90% људи изговара Анри (јер је неко тако превео у почетку када је коментарисао утакмице и свима нам је тако остало урезано у глави), свако ко је учио француски у школи зна да се Henry никако не може изговорити Анри али 90% поклоника изговара тако! Зато не видим разлог да се од тога прави толика атракција и да се моји комшије (Нишлије) представљају као неписмени!!!!!!

Nije Nis za Evropu ni 2020g

Ajnštajn ili Anštajn svejedno je. Ionako niko ziv iz sveta ne bi ukapirao da se ovde pominje Albert EINSTEIN!

To znaci da bi u Srbiji bio novinar moras poznavati gramatiku svih stranih jezika da bi mogao ispravno 'prevesti' imena.

Zanemaricemo to sto je veliku broj imena nemoguce napisati onako kako se pravilno izgovaraju, jer u srpskom jeziku ne postoji dovoljan broj slova za to.

Tako da npr Hanry nije Anri a ni Onri.
Pozdrav.

Sve nam je tako!
Pocevsi da mi izgovaramo i pisemo 'evro' iako je 'euro' [a negde i 'juro']

Po kojoj logici je Anštajm bliže originalu nego Ajnštajn? Savetujem ti da malo potražiš po netu termin "fonetika i fonologija". Ovo je srpski jezik i sva se strana imena pišu onako kako se fonetski izgovaraju. Ne vidim ništa loše u tome, a ovaj konkretan slučaj u Nišu nema veze sa jezikom nego sa partijskim drugovima koji su po babu i po stričevima postavljeni da dižu ruke i glasaju i koji bi glasali i za ulicu mice trofrtaljke.

A što se tiče gugl i Jutjuba i zaštite intelektualne svojine i imena brenda, Google-> \ˈgu:-gəl\; Youtube-> \ˈju-tju:b\. Ako se u srpskom čita kako je napisano, pa valjda je ne samo ispravno nego i sasvim logično da se ova dva pojma pišu tako da odgovaraju fonetskim oblicima tih pojmova. Da pišemo Google umesto Gugl, čitali bismo gogle, za Youtube bismo morali da izmislimo slovo. U velikoj većini zemalja gde se "čita kako se piše" strane reči se jednostavno fonetski pišu. Hrvatska je retkost i mislim da je neispravno iz jednostavnog razloga: svaku stranu reč koju pišete u originalu, prosečan Hrvat ne zna da izgovori ako pre toga nije za nju čuo. Kako će neka bakica na nekom ostrvu u sred Jadrana da izgovori rečenicu "Michael Douglas je popio viski."? Ako nikad nije čula za njega, reći če kao što piše, michael douglas. Jel se tako njegovo ime izgovara? Naravno da ne. Bakica u Srbiji u sred šume u Šumadiji na svom TVu vidi "Majkl Daglas pije viski". I bakica svima u selu lepo kaže da Majk Daglas pije viski i svi je razumeju. Zar ne?

@Joel,
U njemackom jeziku se EI izgovara AJ,tako da "Anstajn" ne moze biti ispravnije nego "Ajstajn".Imena se inace svugdje pisu izvorno tj.original,samo kod vas po Vuku i tu je problem.

Ne preziva se ni Anstajn ni Ajnstajn nego Einstein. Ako vec hoce da isu po izgovoru i Vuku onda definitivno nije Ajnstajn. Komicno, ali je Anstajn cak i blize po pravilnom izgovoru nego Ajnstajn.

(Joel, 19. oktobar 2011 23:57)

Einstein je nemačko prezime tako da se izgovara upravo Ajnštajn.

za transkripciju se slažem, treba pisati u originalu.

Bitna stvar. Jako !

Izgleda je i njima Anstajn dolazio da svira na uvce, pored Mocarta i Betovena.

A nije ni jedno ni drugo.

@Joel - Ei se uvek cita aj u nemackom jeziku i tu nema polemike!

U Nisu je na vlasti DS. Zalosno , ali imamo NEPISMENU vlast.

Nije ni cudo kada se u Srbiji sve pise fonetski sto cesto stvara problem.
Mnogo puta ne moze se prepoznati rec kada se procita fonetska adaptacija.

Najbolje bi bilo pisati izvorno (morfoloski) i ako je rec ili ime u ne tako cestoj upotrebi u zagradi staviti i fonetsku verziju. Tako bi se mase usput i obrazovale.
Za reci porekla zemalja koje upotrebljavaju druga pisma postoji vec ustljana praksa pisanja litinicnim slovima. Na primer za japanski jezik postoji Romaji, za kineski jezik Pinyin itd.

Što južnije-to tužnije. To što ste se podelili po strankama vas ne opravdava za nepismenost. Članovi stranaka nisu Kinezi-već Nišlije.

Nisu u pravu oni koji tvrde da ne treba transkribovati imena. Nema to veze sa zastitom prava. Zasto pretpostaviti da svi znaju nemacki, engleski, francuski ili neki drugi jezik pa da znaju procitati ime.Mozda to nasi susedi instinktivno znaju, ali mi ne treba da se povodimo za tim. Zamislite kako bi ljudi izgovarali imena koja prvi put vide a nisu transkribovana. Smesnije je da neko kaze google citajuci svako slovo nego videti rec gugl, ili reci Flaubert umesto Flober. Ni Englezi ne pisu š ili ć već te glasove pisu transkribovano. Na Filoloskom fakultetu se posebno izucava transkripcija stranih imena, a postoje i pravopisi, tako da ko god je u nedoumici moze da proveri.

Kakva drzava takvi i naslovi ulica .

Da dodam mom prethodnom komentaru, a svim "transparentnim europejcima" ovde, treba malo da vidite kako Englezi izgovaraju strana imena. Kirchhoff (fizicar) je uvek "Kirčof", Tesla (za njega sve valjda culi) je "Tezla", Euler (matematicar i fizicar) je "Juler" etc.

(Joel, 19. oktobar 2011 23:57)
Joj sto volim ovako pametne komentare :)
Einstein- nemacka rec !
Ei- se izgovara AJ
St - Š
EI(AJ)N(Š)ei(AJ)N !
Ende !

@Joel,
ni srpski jezik nije bas sasvim jasan zbog pisanja po Vuku. To isto nije korektno fonetski. Indikacija naglaska je potpuno ignorisana sto moze da dovede do zabune. Samo vremenom moze da se nauci korektna interpretacija.

Koliko ja znam samo finski jezik je potpuno fonetski jer upotrebljavaju i dvostruke vokale i konzonante. Time je izgovor tacno definisan.

Ali u Srbiji se Vuk cesto spominje kao nesto jedinstveno u svetu sto naravno nije tacno.

Da se prvo pročita šta su transkripcija i transliteracija i kako se koriste u srpskom jeziku, a i u hrvatskom, zato što videh da je jedan od komentatora napisao "registriran". U srpskom jeziku važi pravilo da se koristi transkripcija, tj. da se strana imena pišu onako kako se izgovaraju. I naravno, nije srpski jezik usamljen u tome već je to slučaj sa jezicima koji koriste neko od slovenskih pisama, kao što je naša ćirilica.

e moj @patrick von berlin ! da si stvarno von berlin znao bi da se u nemackom jeziku ST uvek cita kao SHT ! steibach , stop , stein i tako dalje ! inace tako i stalno lose izgovorena rec escajg koja se sastoji iz dve reci i znaci pribor ili stvari za jelo se pravilno izgovara kao escojg ! ( essen plus zeug )

Po obicaju: gomila ostrascenih komentara onih koji ne znaju o cemu pricaju. Ovom prilikom je situacija i ironicna, a ne samo tragikomicna, jer nepismeno komentarisu o temi iz pravopisa!

Prvo, strana imena se kod nas pisu po izgovoru prilagodjenom za nas jezik. To ne samo da je aksiomatska cinjenica, vec je i pravilo koje potpuno ima smisla buduci da je nase glavno pismo cirlicno. Stavise, daleko je od toga da smo jedini koji tako rade. Recimo, u Japanu se strana imena takodje prilagodjavaju duhu jezika i dijapazonu koji se moze izraziti njihovim pismom (katakana, jedno od pisama koje koriste). Tako se, na primer i ako se dobro secam, strana imena koje se ne zavrsavaju sa "o" ili "n" uvek modifikuju. "McDonald" tako postaje "Makudonarudo". Sto ne bi kod nas bio "Mek Donald"?

mnogo sam se naSIKIrao

U srpskom jeziku su latinica i ćirilica jednaka pisma, i samim time, ako želite napisati neko strano ime, transliteracija je neizbežna.
Uostalom, pa i ti isti Amerikanci na koje se prethodni komentari pozivaju ne pišu 毛泽东, već Mao Zedong, ili ne pišu Горбачёв, nego Gorbachev.
Najzad, morate priznati da bi bilo malo smešno prošetati se gradom i videti ulicu Алберта Еинстеина ili Францхет д'Еспереија.

@VL-K: Pisite vi kako vama odgovara, a ne brinite se za nas. Gledajte svoja posla i svoje probleme, nemojte se previse baviti Srbijom i bice sve u redu...

Naravno da će biti grešaka, kada je za zapošljavanje u nadležnim službama jedini kriteriju da je neko član odgovarajuće partije. Nikakva dalja kvalifikacija nije potrebna.

"Čak i da primetimo grešku mi nemamo prava da je ispravljamo na svoju ruku” , kaže pomoćnik načelnika Uprave za komunalne dolatnosti Čedomir Stipsić i dodaje da se greška može ispraviti uz saglasnost Ministarstva za vršenje ispravke."
Iz ovako pismeno srocene vesti, mogu samo da zakljucim da u Nisu postoji i Ministarstvo za vrsenje ispravke?!

У Ужицу постоји табла са називом улице на којој пише ШУМАДИСКА :).За остале коментаторе - да прочитају шта су транскрипција и транслитерација и када се и како исте примењују у српском и хрватском језику.

Ei se u Nemackom jeziku čita kao AJ tako da je ispravno Ajnštajn a ja ću pisati Coca Cola, Google i Youtube onda kada glavni grad moje zemlje budu pisali kao Beograd a ne Belgrade.To su vlastite imenice i one se pišu, čak i akcentuju tj izgovaraju onako kako to izgovara vlasnik tog vlastitog imena ili stanovnik grada.Npr Jovanović se može izgovarati sa kratko uzlaznim na O ili dugo slilaZnim na istom slovu zavisno kako izgovara vlasnik tog prezimena.

За оне који се буне што стране речи пишемо како се изговарају:
- Никакав аргумент није то да смо "једини који то раде": то не доказује ништа. А уз то дефинитивно нисмо једини, погледајте нпр Грке или Русе, сигуран сам да има још примера.
- По мени је још лошије бркати стране речи у оригиналној форми с нашим, на пример писати W, Υ, Q веома боде очи. Уз то - где престати?? Зашто стати ту, зашто уместо Аристотела не пишемо Ἀριστοτέλης на пример? Или можда 北京 ? Па да зовемо Беч можда Vieanna? Да лепо онда сваки становник научи све језике света да би знао како да изговори нешто?

Juče sam čuo u vestima na jednoj niškoj televiziji da spikerka takođe izgovara "Anštajn" (valjda verujući onome što su gradski oci napisali).
Slično, prezime čuvenog ruskog reditelja jevrejsog porekla svi mi izgovaramo nepravilno "Ejzenštajn", a trebalo bi "Ejzenštejn", jer se na ruskom tako izgovara.

U Beogradu takođe ima naziva ulica koji su pogrešno napisani: npr. "Strahinjića Bana", jer je naziv ulice dat prema glavnom junaku narodne pesme "Banović Strahinja" - koja počinje stihom "Netko bješe Strahiniću bane..."

Ili, npr. 50 godina su u današnjoj Ulici Desanke Maksimović stajale table sa nazivom ulice: "Đure Salaja", ali je to bilo pogrešno napisano, jer od imena Đuro (Salaj), naziv ulice može da bude samo "Đura Salaja". Itd.

@ VL-K, 19. oktobar 2011 23:58

Lepo, prijatelju. 100% si u pravu. A sad mi samo reci kako vi pišete recimo ruska, grčka, turska, izraelska ili da vas ne pitam za arapska, tajlandska, kineska ili japanska imena? Prepisujete ih od Engleza u zabludi da ih oni tačno prevode i izgovaraju. Prema tome, pusti ti nas da pišemo kako pišemo a vi pišite kako pišete a to što kod vas barem 50% naroda ne zna pravilno da pročita recimo Kyle Bartley ili Neil Alexander uopšte nije bitno a u šta sam se i lično uverio.

A što se tiče naziva ulica kod nas, ja živim u ulici Vikotora Igoa. E sad, na početku te ulice, kada se uđe iz Ruske ulice, na tabli piše Viktora IGA, dok na suprotnom kraju (ulica je relativno kratka, oko 200m) na tabli stoji Viktora Igoa. Prema tome, ne čudi me ni budalaština koja se desila obeleživačima u nekom drugom gradu u Srbiji. U Srbiji više ništa ne može da nas začudi...

U Beogradu nije ništa bolje, pa tako postoji ulica Viktora Iga, Ljermontova, Šumadiski trg...

(Joel, 19. oktobar 2011 23:57)
Гледам у речник који каже да је ei=ај(читање). Не видим да има изузетака у немачком језику за овај двословни пример. Можда би о томе могла да нам нешто више каже Ангела Фишер :). Мени упада у очи да у ери компјутера не умеш да замениш тастатуру у свом оперативном систему па ти је скоро половина речи неправилно написана.
Много гори примери су постојали у Нишу пре 3-4 година и то у виду путоказа на енглеском: Kamenički Hill и Pantalejska Church.

@VL-K

A zašto vi Hrvati selektivno transkribujete imenice stranog porekla? Transkripciju vršite u slučaju ruskog, arapskog, kineskog, japanskog i da ne nabrajam dalje. I kako neuki rovokopač iz Imotskog znati da pročita Llewelin Gwalchmai ili da shvati da je Cologne jednako Keln?

@Joel

Prvo nauči pravopis srpskog jezika pa komentariši.

Da ne prepričavam, evo vam izvod sa Vokabularovog foruma:

U latiničnom tekstu ostavljen je izbor autoru hoće li ime transkribovati (presloviti) ili napisati kao u originalu, mada se preporučuje transkripcija. U slučaju izvornog pisanja naši nastavci se ne odvajaju crticom, a vrši se i prilagođavanje završetka (Shakespeare/Shakespeareov, Nicaragua/Nicarague, Columbia/Columbije, izgovara se Šekspir/Šekspirov, Nikaragva/Nikaragve, Kolumbija/Kolumbije).

U ćiriličnom tekstu transkripcija je obavezna, a u izuzetke možemo da svrstamo samo ona imena za koja ne znamo kako se transkribuju ("Међу именима уписани су и неки Wuyts и Bayzew, а Wuyts-ово име се понавља и касније."), pri čemu, kao što se iz navedenog primera vidi, u tom slučaju nastavak odvajamo crticom.

Način transkripcije je posebna priča. Ne možemo jednostavno reći da se imena "pišu onako kako se izgovaraju", već je Pravopis na skoro 60 stranica naveo detaljna pravila transkripcije imena iz raznih jezika. Svakako da naša transkripcija liči na strani izgovor, ali ima i onih situacija kada utvrđenim pravilom svesno zaobilazimo izgovor. Npr., nemački diftong ei u ruskim imenima se izgovara kao ej, dok ga mi preslovljavamo kao aj, pa zato imamo Rubinštajna, Ajzenštajna, Bronštajna, Štajna, dok Rusi imaju Rubinštejna, Ejzenštejna, Bronštejna, Štejna. Od tih pravila transkripcije može se odstupiti samo u slučaju da je neko ime već odavno ustaljeno u našem jeziku u određenom obliku, i tada ga ne treba menjati. Pod "odavno ustaljeno" se podrazumeva nekoliko stotina ako ne i hiljada godina, tako da glumica Viver nikako ne može biti Sigurni nego samo Sigorni, kao što ni glumac Al nikako ne može biti Paćino već isključivo Pačino, uprkos tome što nikad nisam imao to zadovoljstvo da vidim da naša javna glasila pravilno transkribuju ove (a i mnoge druge) primere.

Da dodam mom prethodnom komentaru, a svim "transparentnim europejcima" ovde, treba malo da vidite kako Englezi izgovaraju strana imena. Kirchhoff (fizicar) je uvek "Kirčof", Tesla (za njega sve valjda culi) je "Tezla", Euler (matematicar i fizicar) je "Juler" etc.

Ma, kod nas u Nisu se ne zna ko koga ....

Ovoga se Domanovic ne bi setio :D

Ne preziva se ni Anstajn ni Ajnstajn nego Einstein. Ako vec hoce da pisu po izgovoru i Vuku onda definitivno nije Ajnstajn. Komicno, ali je Anstajn cak i blize po pravilnom izgovoru nego Ajnstajn.
(Joel, 19. oktobar 2011 23:57),

ako si već napisao Einstein ("Jedankamen" po Vuku i bukvalno), što je najverovatnije tačno onda si morao da primetiš da si prvo "Ei" proglasio za "A" a drugo "ei" za "aj" što je nedosledno i naravno netačno. Mislim da mi mnogo manje grešimo kada imena pišemo onako kako bi ih trebalo izgovoriti nego Nemci koji napišu "Vlada", a kažu "Flata" ili napišu "Zigic", a kažu "Cigik". Verovatno među Srbima ima mnogo loših ljudi ali se Vuk ne treba ubrajati u njih. Osim toga u www je relativno lako naći "prevodioce" koji bez greške prevode Ajnštajna u Einstein-a i obrnuto. Ah da sa "Anštajnom" to ne funkcioniše...

Komisija za ispravke prvo da ispita osnovanost ovih sumnji pa ako se pokažu tačnim onda neka se menja. Ne vidim problem.

za (VL-K, 19. oktobar 2011 23:58)
Takav je naš jezik, pišemo kao što govorimo i to je to.
Ako ti se ne sviđa, niko te ne tera da govoriš taj jezik.
A inače, kako predlažeš da pišemo izvorna imena drugih naroda, a primer Mao Ce Tung - 毛泽东?

za (Joel, 19. oktobar 2011 23:57)
Piše se Einstein, ali se čita Ajnštajn. Evo ti nemački izgovor http://sh.wikipedia.org/wiki/Datoteka:De-Albert_Einstein-Pronuciation.ogg
A uostalom, ni drugi narodi nisu imuni na to, da prilagođavaju izgovor svom jeziku.
Ovde je problem što je neka nepismena osoba u ministarstvu dala odobrenje na pogrešan naziv.
A onda kada pravilno napišem naziv te ulice u nekoj prijavi, mogu da me optuže da sam dao pogrešne podatke!?

(VL-K, 19. oktobar 2011 23:58)
(Joel, 19. oktobar 2011 23:57)
Pa smešno je i kad Englezi (i ostali zapadnjaci) pišu Ruska i Arapska imena onako kako oni misle da treba. A još smešnije je kad u Hrvatskim medijima vidim na pr ime grada sa padežom. Kad napišete ''sklopljen dogovor sa Bruxellesom'', mislite li da će jedan Belgijanac imati pojma da je u rečenici spomenut njegov grad?

Dragi @Joel i @VL-K, iako ste iz Hrvatske, dobro došli. Glavna razlika između našeg i Vašeg jezika je u tome što ga Vi pišete latinicom, a mi ćirilicom. Zato Vi možete neka imena da ostavite napisana u originalu, dok mi sva pišemo fonetski, tj onako kako se najpribližnije izgovaraju na srpskom jeziku, jer nismo u stanju da izgovorimo sve glasove koji postoje na svetu. Vaš problem nastaje kad treba da napišete neko ime koji nije iz latiničnih zemalja, npr iz Kine, Japana, Indije, Rusije itd. Da li Tolstojevo ime pišete u originalu u ruskoj ćirilici u Vašim novinama i knjigama ili to radite samo sa Stivenom Kingom, naravno na engleskom? A šta radite sa latinicama koje imaju neke posebne karaktere koje hrvatski nema, kao na primer Ç koje imamo u turskom, francuskom, albanskom, portugalskom itd? Ili sa Ǻ, Æ, Ø i desetinama (ako nije čak i stotinama) drugih znakova koji se koriste u latinici. Nije svetska latinica stala na samo 30 Vukovih znakova koje i mi i Vi koristimo. Taj Vaš sistem nije loš u nekim slučajevima (ko zna engleski on će reći Vošington umesto Vašington, ako mu je napisano Washington u tekstu), ali nije engleski jedini jezik na svetu koji treba znati. Svojevremeno (u doba SFRJ) ste pisali Johan Cruyff za tada najboljeg fudbalera na svetu, i dok smo ga mi svi zvali Krojf, od hrvatskih komentatora čulo se Krojf, Krajf, Krijuf itd. Možda je bolje tog fudbalera da svi zovemo isto, pa makar bilo i malo pogrešno, nego da mi neko priča o Krijufu, a da ja ne znam na koga se to odnosi. Sadašnji trener Reala se zove Morinju, ali ga svi zovu Murinjo, jer ne znajući portugalski svi pretpostavljaju (nažalost pogrešno) da se Mourinho čita kao Murinjo. Nažalost, ovde srpska prednost da napišemo ispravno njegovo ime (Morinju) nije iskorištena, jer se srpski komentatori nisu informisali kako se to čita, već su iskoristili neke druge izvore (engleske, italijanske...). Ovde na sajtu B92 već nekoliko puta se neki čitaoci tražili da se ime fudbalera Mančester Sitija izgovara onako kamo mu piše na dresu (Tevez), a ne Teves kako je ispravno. Verovatno su bili pod uticajem CRO ili BiH sportskih komentatora...
A tvrdnju da se nemačko "ein" čita kao "an" ne bih komentarisao. Jedna od prvih reči kad se uči neki strani jezik jeste kako se "jedan" kaže na tom jeziku, tako da neko ko zna samo desetak nemačkih reči, zna koliko je ova tvrdnja besmislena...