PREGOVORI JUGOSLOVENSKE DELEGACIJE S PARISKIM KLUBOM

Pregovori jugoslovenske delegacije s Pariskim klubom poverilaca, tokom kojih ce biti odlucivano o otpisu i reprogramiranju dugova Jugoslavije, pocinju u utorak u Parizu. Ukupni dug Jugoslavije javnim i privatnim poveriocima iznosi oko 12 milijardi dolara. Od te sume, 4,5 milijardi je dug zemljama-clanicama Pariskog kluba. Dug je napravljen tokom '70-ih, a prema ranijim najavama, jugoslovenska delegacija trazice otpis dve trecine duga i reprogramiranje ostatka tog duga. Kako B92 saznaje, pregovori ce trajati dva dana. Jugoslovensku delegaciju predvodi potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus, a u njoj su jos i srpski ministar finansija Bozidar Djelic i guverner Centralne banke Crne Gore Ljubisa Krgovic.

"Pregovori s Pariskim klubom su veoma znacajni za nasu zemlju jer se ocekuje otpis znacajnog dela duga", kaze u izjavi za B92 ekonomista Stojan Stamenkovic. On naglasava da se na taj nacin kamata smanjuje za oko 300 milona dolara. "U budzetu koji je opterecen kamatama nema mesta za resavanje socijalnih problema", objasnjava Stamenkovic. Otpis duga je, prema njegovim recima, znacajan i zbog potencijalnih investitora koji, za sada, ne zele da ulazu u finansijski nestabilnu zemlju. "Ako bismo dobili otpis te dve trecine duga u Pariskom i Londonskom klubu, onda bismo u platnom bilansu iduce godine placali oko 300 miliona dolara manje kamata. To znaci da bismo, pri istom tekucem platnom bilansu, tih 300 miliona dolara, umesto da za kamate, prebacili na uvoz, odnosno za toliko moze da bude unutrasnja potrosnja ili standard veci. To je negde oko 2,5 odsto bruto domaceg proizvoda i prema tome, to je vrlo znacajan iznos", kaze Stamenkovic.

Sudeci prema recima premijera Zorana Djindjica, SAD podrzavaju predlog Jugoslavije da bude otpisano dve trecine duga, a da ostatak tog duga bude reprogramiran. Stamenkovic, medjutim, naglasava da ipak treba biti oprezan i sacekati ishod pregovora, jer se u Pariskom klubu takve odluke donose konsenzusom. "Nadam se da cemo mi, ipak, proci u tim razgovorima dobro, sto bi stvorilo izglede da udjemo u jedan perspektivan razvoj. Taj dug je star oko cetvrt veka, on je nastao jednim besomucnim zaduzivanjem u drugoj polovini '70-ih. Godine 1979. je nama vec bilo zatvoreno trziste kapitala, onda je taj dug tri puta u medjuvremenu reprogramiran, a u '90-im su mu pripisane kamate posto nismo placali nista", rekao je Stamenkovic.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Podgorici Slobodan Lakic, u izjavi za B92, napominje da ce crnogorska delegacija u tim pregovorima ucestvovati iz "razloga ravnopravnosti s Beogradom". "Crnogorska delegacija ce biti prisutna, ali kompletan rezultat zavisice od razgovora jugoslovenske delegacije s predstavnicima Pariskog kluba. U svakom slucaju, verovatno ce crnogorska delegacija pokusati da ostvari neki poseban interes, ali to nece biti moguce jer ce ona biti samo deo jugoslovenske delegacije", kaze Lakic.

Posle pregovora s Pariskim klubom delegaciju Jugoslavije ocekuju i pregovori s privatnim poveriocima, bankama okupljenim u Londonskom klubu.