stanislav
pre 13 godina
“Jедна држава не пропада због лоше власти, него због лоше опозиције”, тачно je и да просвета не пропада због лошег министарства, него због лоших просветних радника и њихових синдиката.Наша просвета је годинама пропадала, а ми смо ћутали и трпели. Наши синдикати су делили зејтин и полутке, а ми смо били задовољни. Ако је штрајк просветних радника трајао два месеца, а његов циљ је био побољшање квалитета васпитно-образовног рада, побољшање услова рада и квалитетнија настава, побољшање материјалног положаја запослених у просвети, поставља питање-да ли је само штрајк једини вид борбе за све ово? Значи ли то да сада, када је штрајк заустављен, не треба више да се боримо за ове циљеве? оно што чека нас, je да наставимо да се боримо. Оно што нас чека у наредном периоду јесте да покажемо да смо заиста најписмени део нације. “Ако хоћеш да сазнаш шта неко мисли, немој да га слушаш, погледај шта ради”. А шта ми радимо? Показујемо колико смо несрећни, јер треба да “надокнадимо” часове, одбијен нам је део плате. Ја кажем да ме нико не може понизити, ако му ја не дозволим. Можда смо очекивали више, али понижени нисмо! Да ли може човек који је несрећан, да научи некога како да постане срећан? пре него што пљунемо на синдикат и запретимо да ћемо се ишчланити, ваљало би мало да размислимо. “Драге колеге”, због вас ме је срамота што сам просветни радник, па вас питам КОЛИКО КОШТА ВАША СРЕЋА? Ко схвати разумеће, ко не разуме, благо њему што су га примили да ради у просвети
2 Komentari
Sortiraj po: