LDP: Rešenje za nestašicu mleka

Dzabe Cedo, pricas neukoj sirotinji koja glasa za populisticke vodje a ne za kvalitetan program. Da zivis u nekoj razvijenoj demokratskoj zemlji bio bi izabran odmah, ovde imas samo nas 6% sa kojima jedva predjes cenzus...

Totalno zdrav rezon. U totalnom smo rasulu, svaka dobra ideja treba da se prihvati, a ne da politicari zbog sujete ne vide dalje od sopstvenog nosa.

100% dobra idea, ali ne i realna - jer nece se Delta, Idea ... odreci svojih marzi a ni drzava PDV-a.
Bitno da se mi (Tadic & co ) bavimo Kosovom a sto nema mleka ... nema veze. Uzas!

Napokon Cedo i ti nesto pametno da predlozis.
Svaka cast

Jasan i konkretno obrazložen predlog. Dakle, država treba privremeno da se odrekne dela svog kolača, u korist proizvođača i građana, kako bi se raspleo nastali gordijev čvor.

Ali, kao i uvek, sad će prvo da krene sezona diskreditovanja Jovanovićeve kompetencije u laktoznim pitanjima, neki padobranac možda ubaci i koje pitanje o poreklu imovine, a onda će u nekom preksutrašnjem članku isti ti nastaviti da trube kako "LDP samo kritikuje, a nikad ništa konstruktivno ne doprinosi".

Kako god...

Ceda za premijera.

Podrzavam ovo sto Ceda prica jer su svi toga svesni a niko ne sme da izgovori. Kao sto posle Zorana NIKO NIKO NIKO nije rekao "Hajde da pocnemo da sredjujemo prvo svoje dvoriste, hajde da radimo malo vise i bice nam bolje". Nadam se da Ceda ima iskrene namere, jer me je zaista dirnuo sa ovom pricom. Ako unistite srpskog seljaka, prakticno ste unistili Srbiju - a na ivici su devastacije.

Ne volim Cedu ali mu je svaka na mestu u ovom tekstu

Bravo,Cedomire! Nisam ocekivao od tebe ovako pametan i konstruktivan predlog!

Konacno i on nesto konkretno da kaze

Ovo je dobro rješenje i drži vodu do ulaska Srbije u EU. U HR je isto nulta stopa na kruh, ulje, mlijeko, knjige te se pokušava u pregovorima s EU osigurati što duže prijelazno razdoblje za nultu stopu. 48 % ukupnog budžeta EU ide za poljoprivredu i teško je njima konkurirati.

Ceda Kralj! Jedini zna.

Zašto treba smeniti ministre Sašu Dragima i Slobodana Milisavljevića?

• Nerazvijeno tržište, monopol na tržištu i nesigurnost plasmana poljoprivrednih proizvoda, narušeni pariteti, nesigurnost u proizvodnji
• Nizak nivo poslovnog povezivanja, dobre kooperative i zadruge u tragovima
• Nedovoljni novčani podsticaji za strukturne promene, nizak nivo državnih direktnih davanja, regresa, premija, subvencija
• Neodgovarajuća socijalna politika na selu, ostarelo selo, penzije i dr; neodgovarajuća infrastruktura u seoskim sredinama (putna mreža, vodosnabdevanje, komunalni sistemi), loš kvalitet življenja, migracije mladih ljudi
• Nedostatak dodatnih programa razvojnog podsticanja i kreditiranja koji utiču na povećanje zaposlenosti i prihoda od poljoprivrede (seoski turizam, mala i srednja poljoprivredna preduzeća u oblasti proizvodnje, prerade i trgovine, usluge u poljoprivredi)
• Nema dobro osmišljenog izvoznog programa, nedovoljno unificiran proizvod, slabiji kvalitet proizvoda, razvijen proizvod sa markom (brend)
• Nisu uvedeni standardi kvaliteta
• Uticaj uvozničkog lobija na ministarstvo poljoprivrede
• Neiskustvo u radu mladih kadrova u ministarstvu poljoprivrede
• ministarstvo trgovine bez unapred pripremljene strategije, stihijski i haotično bez bilo kakove kontrole izvozi poljoprivredne sirovine izazivajući tektonska poskupljenja svih životnih namirnica u Srbiji.

platite dobru cenu i bice mleka vise nego vode, ni seljak nece vise da radi dzabe

U 2009/10.godini agrarni budžet u Srbiji je bio samo 20,5 milijardi dinara, a posle rebalansa tragičnih 17,5 milijardi dinara. To iznosi samo 2,75 % ukupnog budžeta države, iako agrar u njega donosi više od trećine ukupnog prihoda i donosi četvertinu novca od izvoza zemlje. Pogrešna je teza vlasti da je on razvojni.Agrarni budžet ni da je nekoliko puta veći ,može biti samo podsticajni. Ministarstvo poljoprivrede, naime proizvodnju mleka i mesa, strateški važnu granu privrede, demagoški koristi za ujednačavanje, velikih komercijalnih proizvođača i malih nekomercijalnih proizvođača. To čini na najgori mogući način - pravljenjem "aparthejda" pri dodeli subvencija, premija, regresa. Malim nekomercijalnim proizvođačima plaćaju premije, a veliki su već veliki pa "mogu" da se sami snađu na tržištu. U ozbiljnom svetu i mali i veliki stočari nisu izloženi tržišnim rizicima. Intervencija države služi za to da se amortizuju nepovoljni uslovi na tržištu, kako ne bi bio smanjivan stočni fond.Problem u agraru je sistemski i dok ga tako ne budu doživeli svi građani u Srbiji, ali i u celoj Vladi neće biti poboljšanja. Predlog Čede Jovanovića je dobar ali i to je kratkoročna mera koja prividno ublažava hroničnu nestašicu hrane na tržištu Srbije. Za to je odgovoran ministar poljoprivrede i ministar trgovine koji uporno ne znam iz kojih razloga se zalažu za tragično pogrešnu agropolitiku i dovode celu naciju u veliku opasnost od nestašice osnovnih životnih namirnica iz domaće prizvodnje. Ovo je dokaz da su tvrdnje ministra Dragina o tržišnoj poljoprivredi i prizvodnji nekakvih Paora za samodovoljnost doživele debakl. Takođe velika je i odgovornost ministra trgovine koji prepušta ovu granu privrede stihiji tržišta.

A druga medalja racunice?
Koliko je to para manje budzetu i odakle ce da se pokrije taj manjak. SVe neki alhemicari koji znaju da naprave perpetum mobile.

Ovo sto je rekao za ministra Dragina i nosenje dzakova je stvarno cela istina :) Imamo najgoreg ministra poljoprivrede od od pocetka demokratskih promena.

Lepo zvuci ali iz kojih izvora nadoknaditi porez koji se inace ubira na mleko. Ovako se ta ideja svodi na puko populisticko mitingovanje.

Ništa mudro. Potpuno ista stvar kao subvencija, samo što ukidanje PDV-a demagoški bolje zvuči, pogotovo kad ste u opoziciji. PDV država uzima sebi, svejedno je da li vam od njega vraća kasnije ili vam ništa i ne uzima.

Pocela kampanja...

Decko koji obećava.

Ja se, jasno, apsolutno ne razumem u liberalizam, ali sam naivno verovao da kada liberalna stranka kaže da "ima rešenje za problem nestašice mleka i da je ono vrlo jednostavno", to rešenje zaista takvo i jeste i glasi - UVOZ.

Naravno, u našem malom društvu ništa nije kao što je inače, pa ni zakon tržišta, pa ni liberalizam.

Nije samo mleko problem u ovoj zemlji. Problemi se ne resavaju tako sto ce se neko na nesto naterati. Jer ako ogranicite marzu trgovcima oni ga sigurno nece hteti prodavati jer troskovi prodaje proizvoda su daleko veci od 7%. Verovali ili ne tako je, tu ulaze razni troskovi npr.: transport, struja, voda, radnici, zakup poslovnog prostora, ogroman broj drzavnih nameta i taksi... Ne promovisem trgovce, ali vecinina ljudi nema pojama koliki su njihovi troskovi i kolio ih drzava opterecuje.
Resenje je vrlo jednostavno, pusti trziste, odnosno zakon ponude i traznje da odredjuje cene. To naravno ne odgovara vlasti jer oni ovako pokusavaju da zadrze socijalini mir.
Nisam pristalica LDP, ali me cudi ovakva izjava njenog predsednika, i pitam se jel ima neko na politickoj sceni ko moze da uradi nesto, sem da nekom nesto ogranicava, zabranjuje, odredjuje, uslovljava... Svi mi pocinju da lice na Mladju D. jer je to njegov model vodjena ekonomije jedne zemlje...

Šta naš farmer pita? Kolika će biti cena pšenice? Zašto nema premije za žito? Zašto je pala cena maline? Mogu da proizvedem, ne mogu da prodam!? Zašto se cena mleka nije promenila nekoliko godina? Cena dizel goriva, mineralnih đubriva, hemijskih sredstava za zaštitu bilja, semena i hrane za stoku je porasla za više od sto posto, a cena mog proizvoda je ostala ista. Zašto su narušeni pariteti? Zašto nema jasnog programa za nas, zašto poljoprivredne proizvođače u Evropi država dotira, a mi...? Šta je uzrok takvog stanja, koji su problemi? Državne subvencije za poljoprivrednike u 2010. Godini; SRBIJA: Pšenica 134 evra po hektaru; Suncokret 134 evra po hektaru; Šećerna repa 134 evra po hektaru; Junad 115 evra po grlu;Mleko 0,14 centi po litru. HRVATSKA:Pšenica300 evra po hektaru; Suncokret 450 evra po hektaru; Šećerna repa 500 evra po hektaru; Junad 300 evra po grlu; Mleko 14 centi po litru. Država uništila poljoprivredu, samo država može da je oživi.Da je srpska agrarna politika neuspešna, dokazuje jedan sasvim jednostavan i jasan pokazatelj, a to je nivo prosečnih prinosa. Naši prinosi najvažnijih ratarskih kultura, koji su nekada bili u evropskom vrhu, poslednjih godina su zabeležili drastičan pad i sada su kod nekih kultura čak upola manji od roda koji postižu seljaci u EU. Godine 1990. prosečan rod pšenice je iznosio 4,38 t/ha, a 2009. 2,15 t/ha. Što se tiče šećerne repe, 1960. smo imali iste prinose kao Francuska, a danas gotovo upola manje. U poslednjih 10 godina broj goveda u Srbiji je smanjen za 50%, svinja za 20%, ovaca za 40% i živine za 42%. Osim u proizvodnji mleka i industrijskim kulturama, u poljoprivredi Srbije gotovo da nema ugovorene proizvodnje, a veliki procenat tržišta je u neregularnim tokovima otkupa i plaćanja!Nespremnost prerađivača da zaključe konkretne ugovore sa proizvođačima sirovina, kojim bi se uvažili realni ekonomski interesi obe ugovorne strane, a posebno uredila pitanja korektnog preuzimanja, nepristrasnog utvrđivanja kvaliteta i plaćanja, ukazuje na potrebu da država mora intervenisati, pre svega, u obavezujućim normama iz obligacionih odnosa i u institucionalnom rešavanju problema! Srpski agrar je limitiran, jer nema izgrađeno tržište, institucije i standarde koji bi omogućili izvoz. Pored toga, nekonkurentni smo cenovno, po asortimanu i nedovoljno su razvijene više faze prerade. Da bi se ostvario izvoz na tržište EU, moraju se zadovoljiti visoki standardi i procedure koje bi trebalo da olakša zakonska regulativa, koje u Srbiji još uvek nema!

mleko ce se pojaviti u prodavnicama desetog septembra
da bi novine mogle da napisu, da uprkos cinjenici da smo pukli po pitanju kosova, eto ipak ima mleka.

Ok, ali Kosovo je nase! NEMOJ DA STAJES CEDO!

Dzabe Cedo, pricas neukoj sirotinji koja glasa za populisticke vodje a ne za kvalitetan program. Da zivis u nekoj razvijenoj demokratskoj zemlji bio bi izabran odmah, ovde imas samo nas 6% sa kojima jedva predjes cenzus...

A druga medalja racunice?
Koliko je to para manje budzetu i odakle ce da se pokrije taj manjak. SVe neki alhemicari koji znaju da naprave perpetum mobile.

Ceda za premijera.

Ceda Kralj! Jedini zna.

Totalno zdrav rezon. U totalnom smo rasulu, svaka dobra ideja treba da se prihvati, a ne da politicari zbog sujete ne vide dalje od sopstvenog nosa.

Lepo zvuci ali iz kojih izvora nadoknaditi porez koji se inace ubira na mleko. Ovako se ta ideja svodi na puko populisticko mitingovanje.

Podrzavam ovo sto Ceda prica jer su svi toga svesni a niko ne sme da izgovori. Kao sto posle Zorana NIKO NIKO NIKO nije rekao "Hajde da pocnemo da sredjujemo prvo svoje dvoriste, hajde da radimo malo vise i bice nam bolje". Nadam se da Ceda ima iskrene namere, jer me je zaista dirnuo sa ovom pricom. Ako unistite srpskog seljaka, prakticno ste unistili Srbiju - a na ivici su devastacije.

Bravo,Cedomire! Nisam ocekivao od tebe ovako pametan i konstruktivan predlog!

Napokon Cedo i ti nesto pametno da predlozis.
Svaka cast

Konacno i on nesto konkretno da kaze

Jasan i konkretno obrazložen predlog. Dakle, država treba privremeno da se odrekne dela svog kolača, u korist proizvođača i građana, kako bi se raspleo nastali gordijev čvor.

Ali, kao i uvek, sad će prvo da krene sezona diskreditovanja Jovanovićeve kompetencije u laktoznim pitanjima, neki padobranac možda ubaci i koje pitanje o poreklu imovine, a onda će u nekom preksutrašnjem članku isti ti nastaviti da trube kako "LDP samo kritikuje, a nikad ništa konstruktivno ne doprinosi".

Kako god...

Ne volim Cedu ali mu je svaka na mestu u ovom tekstu

100% dobra idea, ali ne i realna - jer nece se Delta, Idea ... odreci svojih marzi a ni drzava PDV-a.
Bitno da se mi (Tadic & co ) bavimo Kosovom a sto nema mleka ... nema veze. Uzas!

Decko koji obećava.

Pocela kampanja...

Ja se, jasno, apsolutno ne razumem u liberalizam, ali sam naivno verovao da kada liberalna stranka kaže da "ima rešenje za problem nestašice mleka i da je ono vrlo jednostavno", to rešenje zaista takvo i jeste i glasi - UVOZ.

Naravno, u našem malom društvu ništa nije kao što je inače, pa ni zakon tržišta, pa ni liberalizam.

Ništa mudro. Potpuno ista stvar kao subvencija, samo što ukidanje PDV-a demagoški bolje zvuči, pogotovo kad ste u opoziciji. PDV država uzima sebi, svejedno je da li vam od njega vraća kasnije ili vam ništa i ne uzima.

Ok, ali Kosovo je nase! NEMOJ DA STAJES CEDO!

Nije samo mleko problem u ovoj zemlji. Problemi se ne resavaju tako sto ce se neko na nesto naterati. Jer ako ogranicite marzu trgovcima oni ga sigurno nece hteti prodavati jer troskovi prodaje proizvoda su daleko veci od 7%. Verovali ili ne tako je, tu ulaze razni troskovi npr.: transport, struja, voda, radnici, zakup poslovnog prostora, ogroman broj drzavnih nameta i taksi... Ne promovisem trgovce, ali vecinina ljudi nema pojama koliki su njihovi troskovi i kolio ih drzava opterecuje.
Resenje je vrlo jednostavno, pusti trziste, odnosno zakon ponude i traznje da odredjuje cene. To naravno ne odgovara vlasti jer oni ovako pokusavaju da zadrze socijalini mir.
Nisam pristalica LDP, ali me cudi ovakva izjava njenog predsednika, i pitam se jel ima neko na politickoj sceni ko moze da uradi nesto, sem da nekom nesto ogranicava, zabranjuje, odredjuje, uslovljava... Svi mi pocinju da lice na Mladju D. jer je to njegov model vodjena ekonomije jedne zemlje...

Ovo sto je rekao za ministra Dragina i nosenje dzakova je stvarno cela istina :) Imamo najgoreg ministra poljoprivrede od od pocetka demokratskih promena.

Ovo je dobro rješenje i drži vodu do ulaska Srbije u EU. U HR je isto nulta stopa na kruh, ulje, mlijeko, knjige te se pokušava u pregovorima s EU osigurati što duže prijelazno razdoblje za nultu stopu. 48 % ukupnog budžeta EU ide za poljoprivredu i teško je njima konkurirati.

platite dobru cenu i bice mleka vise nego vode, ni seljak nece vise da radi dzabe

Zašto treba smeniti ministre Sašu Dragima i Slobodana Milisavljevića?

• Nerazvijeno tržište, monopol na tržištu i nesigurnost plasmana poljoprivrednih proizvoda, narušeni pariteti, nesigurnost u proizvodnji
• Nizak nivo poslovnog povezivanja, dobre kooperative i zadruge u tragovima
• Nedovoljni novčani podsticaji za strukturne promene, nizak nivo državnih direktnih davanja, regresa, premija, subvencija
• Neodgovarajuća socijalna politika na selu, ostarelo selo, penzije i dr; neodgovarajuća infrastruktura u seoskim sredinama (putna mreža, vodosnabdevanje, komunalni sistemi), loš kvalitet življenja, migracije mladih ljudi
• Nedostatak dodatnih programa razvojnog podsticanja i kreditiranja koji utiču na povećanje zaposlenosti i prihoda od poljoprivrede (seoski turizam, mala i srednja poljoprivredna preduzeća u oblasti proizvodnje, prerade i trgovine, usluge u poljoprivredi)
• Nema dobro osmišljenog izvoznog programa, nedovoljno unificiran proizvod, slabiji kvalitet proizvoda, razvijen proizvod sa markom (brend)
• Nisu uvedeni standardi kvaliteta
• Uticaj uvozničkog lobija na ministarstvo poljoprivrede
• Neiskustvo u radu mladih kadrova u ministarstvu poljoprivrede
• ministarstvo trgovine bez unapred pripremljene strategije, stihijski i haotično bez bilo kakove kontrole izvozi poljoprivredne sirovine izazivajući tektonska poskupljenja svih životnih namirnica u Srbiji.

U 2009/10.godini agrarni budžet u Srbiji je bio samo 20,5 milijardi dinara, a posle rebalansa tragičnih 17,5 milijardi dinara. To iznosi samo 2,75 % ukupnog budžeta države, iako agrar u njega donosi više od trećine ukupnog prihoda i donosi četvertinu novca od izvoza zemlje. Pogrešna je teza vlasti da je on razvojni.Agrarni budžet ni da je nekoliko puta veći ,može biti samo podsticajni. Ministarstvo poljoprivrede, naime proizvodnju mleka i mesa, strateški važnu granu privrede, demagoški koristi za ujednačavanje, velikih komercijalnih proizvođača i malih nekomercijalnih proizvođača. To čini na najgori mogući način - pravljenjem "aparthejda" pri dodeli subvencija, premija, regresa. Malim nekomercijalnim proizvođačima plaćaju premije, a veliki su već veliki pa "mogu" da se sami snađu na tržištu. U ozbiljnom svetu i mali i veliki stočari nisu izloženi tržišnim rizicima. Intervencija države služi za to da se amortizuju nepovoljni uslovi na tržištu, kako ne bi bio smanjivan stočni fond.Problem u agraru je sistemski i dok ga tako ne budu doživeli svi građani u Srbiji, ali i u celoj Vladi neće biti poboljšanja. Predlog Čede Jovanovića je dobar ali i to je kratkoročna mera koja prividno ublažava hroničnu nestašicu hrane na tržištu Srbije. Za to je odgovoran ministar poljoprivrede i ministar trgovine koji uporno ne znam iz kojih razloga se zalažu za tragično pogrešnu agropolitiku i dovode celu naciju u veliku opasnost od nestašice osnovnih životnih namirnica iz domaće prizvodnje. Ovo je dokaz da su tvrdnje ministra Dragina o tržišnoj poljoprivredi i prizvodnji nekakvih Paora za samodovoljnost doživele debakl. Takođe velika je i odgovornost ministra trgovine koji prepušta ovu granu privrede stihiji tržišta.

mleko ce se pojaviti u prodavnicama desetog septembra
da bi novine mogle da napisu, da uprkos cinjenici da smo pukli po pitanju kosova, eto ipak ima mleka.

Šta naš farmer pita? Kolika će biti cena pšenice? Zašto nema premije za žito? Zašto je pala cena maline? Mogu da proizvedem, ne mogu da prodam!? Zašto se cena mleka nije promenila nekoliko godina? Cena dizel goriva, mineralnih đubriva, hemijskih sredstava za zaštitu bilja, semena i hrane za stoku je porasla za više od sto posto, a cena mog proizvoda je ostala ista. Zašto su narušeni pariteti? Zašto nema jasnog programa za nas, zašto poljoprivredne proizvođače u Evropi država dotira, a mi...? Šta je uzrok takvog stanja, koji su problemi? Državne subvencije za poljoprivrednike u 2010. Godini; SRBIJA: Pšenica 134 evra po hektaru; Suncokret 134 evra po hektaru; Šećerna repa 134 evra po hektaru; Junad 115 evra po grlu;Mleko 0,14 centi po litru. HRVATSKA:Pšenica300 evra po hektaru; Suncokret 450 evra po hektaru; Šećerna repa 500 evra po hektaru; Junad 300 evra po grlu; Mleko 14 centi po litru. Država uništila poljoprivredu, samo država može da je oživi.Da je srpska agrarna politika neuspešna, dokazuje jedan sasvim jednostavan i jasan pokazatelj, a to je nivo prosečnih prinosa. Naši prinosi najvažnijih ratarskih kultura, koji su nekada bili u evropskom vrhu, poslednjih godina su zabeležili drastičan pad i sada su kod nekih kultura čak upola manji od roda koji postižu seljaci u EU. Godine 1990. prosečan rod pšenice je iznosio 4,38 t/ha, a 2009. 2,15 t/ha. Što se tiče šećerne repe, 1960. smo imali iste prinose kao Francuska, a danas gotovo upola manje. U poslednjih 10 godina broj goveda u Srbiji je smanjen za 50%, svinja za 20%, ovaca za 40% i živine za 42%. Osim u proizvodnji mleka i industrijskim kulturama, u poljoprivredi Srbije gotovo da nema ugovorene proizvodnje, a veliki procenat tržišta je u neregularnim tokovima otkupa i plaćanja!Nespremnost prerađivača da zaključe konkretne ugovore sa proizvođačima sirovina, kojim bi se uvažili realni ekonomski interesi obe ugovorne strane, a posebno uredila pitanja korektnog preuzimanja, nepristrasnog utvrđivanja kvaliteta i plaćanja, ukazuje na potrebu da država mora intervenisati, pre svega, u obavezujućim normama iz obligacionih odnosa i u institucionalnom rešavanju problema! Srpski agrar je limitiran, jer nema izgrađeno tržište, institucije i standarde koji bi omogućili izvoz. Pored toga, nekonkurentni smo cenovno, po asortimanu i nedovoljno su razvijene više faze prerade. Da bi se ostvario izvoz na tržište EU, moraju se zadovoljiti visoki standardi i procedure koje bi trebalo da olakša zakonska regulativa, koje u Srbiji još uvek nema!