Dragin: O agraru savesno i razvojno

Gospodin Ministar poljoprivrede Dr. Saša Dragin, ističe da nije suštinsko pitanje da li će Država dati pare, nego uslovi pod kojima se dodeljuju subvencije i nabavlja repromaterijal, kao što je dizel gorivo za oranje koje ga košta „kao da sipa u ’mercedes’ u krugu dvojke“. Tvrdi da smo jedina zemlja u svetu koja nema poljoprivrednu naftu. Francuska, navodi, prošle godine imala je 700 miliona evra interventnih subvencija poljoprivredi. Samo po prvotelki daje 250 evra. Srpski proizvođači prodaju mlako po 26 dinara, a u Hrvatskoj nisu zadovoljni ni sa 52 dinara po litru. Ovakva situacija jedino odgovara mlekarama, jer bagatelno dobijaju sirovinu. Problem je, takođe, što je naše tržište otvoreno do te mere da ne možemo da budemo konkurenti sa strancima, koji imaju sve pogodnosti. Ne razumem Republički fond za razvoj, koji kaže da ne kreditira primarnu proizvodnju!? Prošle godine proizveli smo pšenicu po 11 dinara, a prodali po sedam. Znači li, da i za to treba da platimo kaznu? Ako nam poljoprivreda ne treba, neka kažu! Poklaćemo krave, prodati meso... Možda bi bilo bolje da uvozimo mleko, meso, jaja, brašno.Vlada Srbije usvojila je uredbu po kojoj „pravo na korišćenje premije za mleko ima pravno lice kod koga je utvrđen udeo državnog kapitala od najmanje 90 odsto i fizičko lice nosilac porodičnog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva”.Ministarstvo poljoprivrede, pored drugih, donelo i uredbu po kojoj se u 2010. godini izuzimanju tzv. velikih proizvođača, iz sistema subvencionisanja primarne proizvodnje. Ignorisanjem i obeshrabrivanjem ozbiljnih programa u primarnoj proizvodnji svake vrste, Srbija nažalost ostaje jedinstven primer. Opšte je poznato na koji način su zemlje EU decenijama gradile primarnu, a paralelno sa tim i prerađivačku industriju. I kake napore u bildovanje i kvalitativno restrukturisanje nacionalne proizvodnje ulažu one zemlje koje se ozbiljno pripremaju za evropsku porodicu. U prvom redu preko masivnih subvencija i podsticaja. Koliko to može da bude bitan cilj državne agropolitike, možda najbolje govori primer Hrvatske. Zaštitna odnosno od države garantovana cena je (pretvoreno u dinare) 31 dinar plus osam dinara državnog podsticaja. Dalje subvencije su: za umatičeno grlo 200 evra, za prvotelke 290, za hektar obrađene površine od 155 do 309 evra (zavisno od kulture).Nameće se utisak da se na taj način Srbija, visoko potencijalna agrarna zemlja, pretvara u uvozno zavisnu.

Miniostarstvo poljoprivrede je obećalo da će ukinuti obavezu malim proizvođačima vina( onima koji proizvode do 3oooo litara godišnje) da plaćaju tehnologa-enologa, ali to do sada nije učinjeno.Zašto, gospodine Dragin ćutite o tome?

Situacija u poljoprivredi Srbije nije sjajna. Daleko od toga. Ministar poljoprivrede može da navodi tanušnu argumentaciju u prilog svog i rada celokupnog Ministarstva. Na njegovu žalost mi koji smo uključeni u agrar unazad 25 godina znamo da to nije istina. Problem u agraru Srbije je sistemski i dok ga tako ne budu doživeli svi u Ministarstvu, ali i u celoj vladi, neće biti suštinskog poboljšanja. Ukratko predlog je da nije potrebno izmišljati toplu vodu, već samo primeniti iskustva zemalja poput Holandije i Danske, gde se iz agrara vrši prelivanje dobiti u ostale privredne grane. Celokupna agrarna proizvodnja u tim zemljama zasnovana je na nekoliko jednostavnih postulata poput: izvoze se i prodaju proizvodi što većeg stepena dorade (nikako ne izvoze kukuruz, već je to sirovina za dobijanje blizu 500 proizvoda, ili mleko, vać iz njega dobijaju 70 prozvoda, koji nalaze primenu počev od industrije stočne hrane do farmacije i kozmetičke industrije) i da se skoro 70 posto ostvarenog prihoda ostvari kroz stočarstvo. Tamo postoji tzv ekonomski aksiom: "Pokaži mi kakvo ti je stočarstvi i odmah ću ti reći kakva ti je celokupna privreda." Bojim se da bi u našem slučaju rezultati bili pora¿avajući. Osim toga, siguran sam, da, kada bi postojalo ocenjivanje, Ministarstvo poljoprivrede i njen ministar ne bi dobili prelaznu ocenu.

Ako je sve to tako, a nije, šta onda rade ovi poljoprivrednici sa traktorima po ulicama naših gradova. Treba smeniti ministra za svaki slučaj..

Gospodin Ministar poljoprivrede Dr. Saša Dragin, ističe da nije suštinsko pitanje da li će Država dati pare, nego uslovi pod kojima se dodeljuju subvencije i nabavlja repromaterijal, kao što je dizel gorivo za oranje koje ga košta „kao da sipa u ’mercedes’ u krugu dvojke“. Tvrdi da smo jedina zemlja u svetu koja nema poljoprivrednu naftu. Francuska, navodi, prošle godine imala je 700 miliona evra interventnih subvencija poljoprivredi. Samo po prvotelki daje 250 evra. Srpski proizvođači prodaju mlako po 26 dinara, a u Hrvatskoj nisu zadovoljni ni sa 52 dinara po litru. Ovakva situacija jedino odgovara mlekarama, jer bagatelno dobijaju sirovinu. Problem je, takođe, što je naše tržište otvoreno do te mere da ne možemo da budemo konkurenti sa strancima, koji imaju sve pogodnosti. Ne razumem Republički fond za razvoj, koji kaže da ne kreditira primarnu proizvodnju!? Prošle godine proizveli smo pšenicu po 11 dinara, a prodali po sedam. Znači li, da i za to treba da platimo kaznu? Ako nam poljoprivreda ne treba, neka kažu! Poklaćemo krave, prodati meso... Možda bi bilo bolje da uvozimo mleko, meso, jaja, brašno.Vlada Srbije usvojila je uredbu po kojoj „pravo na korišćenje premije za mleko ima pravno lice kod koga je utvrđen udeo državnog kapitala od najmanje 90 odsto i fizičko lice nosilac porodičnog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva”.Ministarstvo poljoprivrede, pored drugih, donelo i uredbu po kojoj se u 2010. godini izuzimanju tzv. velikih proizvođača, iz sistema subvencionisanja primarne proizvodnje. Ignorisanjem i obeshrabrivanjem ozbiljnih programa u primarnoj proizvodnji svake vrste, Srbija nažalost ostaje jedinstven primer. Opšte je poznato na koji način su zemlje EU decenijama gradile primarnu, a paralelno sa tim i prerađivačku industriju. I kake napore u bildovanje i kvalitativno restrukturisanje nacionalne proizvodnje ulažu one zemlje koje se ozbiljno pripremaju za evropsku porodicu. U prvom redu preko masivnih subvencija i podsticaja. Koliko to može da bude bitan cilj državne agropolitike, možda najbolje govori primer Hrvatske. Zaštitna odnosno od države garantovana cena je (pretvoreno u dinare) 31 dinar plus osam dinara državnog podsticaja. Dalje subvencije su: za umatičeno grlo 200 evra, za prvotelke 290, za hektar obrađene površine od 155 do 309 evra (zavisno od kulture).Nameće se utisak da se na taj način Srbija, visoko potencijalna agrarna zemlja, pretvara u uvozno zavisnu.

Miniostarstvo poljoprivrede je obećalo da će ukinuti obavezu malim proizvođačima vina( onima koji proizvode do 3oooo litara godišnje) da plaćaju tehnologa-enologa, ali to do sada nije učinjeno.Zašto, gospodine Dragin ćutite o tome?

Ako je sve to tako, a nije, šta onda rade ovi poljoprivrednici sa traktorima po ulicama naših gradova. Treba smeniti ministra za svaki slučaj..

Situacija u poljoprivredi Srbije nije sjajna. Daleko od toga. Ministar poljoprivrede može da navodi tanušnu argumentaciju u prilog svog i rada celokupnog Ministarstva. Na njegovu žalost mi koji smo uključeni u agrar unazad 25 godina znamo da to nije istina. Problem u agraru Srbije je sistemski i dok ga tako ne budu doživeli svi u Ministarstvu, ali i u celoj vladi, neće biti suštinskog poboljšanja. Ukratko predlog je da nije potrebno izmišljati toplu vodu, već samo primeniti iskustva zemalja poput Holandije i Danske, gde se iz agrara vrši prelivanje dobiti u ostale privredne grane. Celokupna agrarna proizvodnja u tim zemljama zasnovana je na nekoliko jednostavnih postulata poput: izvoze se i prodaju proizvodi što većeg stepena dorade (nikako ne izvoze kukuruz, već je to sirovina za dobijanje blizu 500 proizvoda, ili mleko, vać iz njega dobijaju 70 prozvoda, koji nalaze primenu počev od industrije stočne hrane do farmacije i kozmetičke industrije) i da se skoro 70 posto ostvarenog prihoda ostvari kroz stočarstvo. Tamo postoji tzv ekonomski aksiom: "Pokaži mi kakvo ti je stočarstvi i odmah ću ti reći kakva ti je celokupna privreda." Bojim se da bi u našem slučaju rezultati bili pora¿avajući. Osim toga, siguran sam, da, kada bi postojalo ocenjivanje, Ministarstvo poljoprivrede i njen ministar ne bi dobili prelaznu ocenu.