"Deca u medijskom ogledalu"

Debata, na kojoj su, pored predstavnika organizacija za zaštitu dečjih prava, učestvovali ministarka pravde Snežana Malović i ministar policije Ivica Dačić, kao i predstavnici medija, organizovana je sa idejom da se donesu preporuke o merama za uspostavljanje redovnog sistema praćenja etičkog i profesionalnog medijskog izveštavanja o deci i dečjim pravima u Srbiji.

Najpoznatija antiratna fotografija na kojoj prestavljena naga devetogodišnja devojčica beži od vojnika snimljena tokom vijetnamskog rata i objaljvena širom sveta, za koju je fotopreporter Nik Gud dobio Pulicerovu nagradu, prema današnjim novinarskim pravilima o izveštavanju o deci, etičkim normama i zakonima - ne bi mogla da bude objavljena.

“Pronalaženje prave ravnoteže između prava na slobodu govora i prava dece nikada neće biti lako. Konvencija o pravima deteta ima za cilj da omogući da se čuje glas deteta, da im omogući da budu saslušana”, izjavio je regionalni savetnik za medije UNICEF-a Džon Bad.

“Istovremeno, mi moramo da prihvatimo da su ona i najranjiviji članovi našeg društva, posebno ona deca koja su često u centru nekog problema i o kojima se izveštava u medijima”, kaže on.

Kada mediji u Srbiji izveštavaju o deci, najčešće pišu o nasilju - pokazuje istraživanje Centra za medije i medijska istraživanja Fakulteta političkih nauka.

Analize naslova, tekstova, fotografija, emisija pokazuju da se kada se izveštava o deci kao o žrtvama ili nasiulnicima. "Istraživanje koje smo uradili pokazalo je da nasilje zaista jeste prva i dominatna tema za naše medije. Informativna porodukcija naših medija kada se bavi decom - uglavnom se bavi nasiljem", upozorila je profesorka Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević.

“Više od trećine tekstova je eksplicitnio o nasilju, dobar deo je indirekrno o nasilju u kom su deca žrtve, počinioci, ili jedno i drugo”, navela je ona.

Skrivanje identiteta deteta, ali otkrivanje detalja po kojima je prepoznatljivo, senzacionalistički naslovi, tekstovi koji vređaju dečije dostojanstvo ili generalizuju - u suprotnosti su sa pravilima o izveštavanju o decu, čak i ako je reč o najboljoj nameri da se ukaže na problem ili pomogne.

“Ja bih rekao da je ključni problem to što ne postoje jasna pravila i što su novinari i urednici, čak i ako žele nekom događaju da priđu odgovorno, često osuđeni na to da lutaju između mora kodeksa, pravila, zakonskih odredbi i ne nalaze pravi put do onoga što se može nazvati konsenzusom između medija, države i dečjih organizacija o pravilima za izveštavanje o deci”, rekao je glavni i odgovorni urednik B92 Veran Matić.

Pored štampanih i elektronskim medija u informisanju se sve češće koriste novi mediji a sajtovi, blogovi isto koliko i snimci sa mobilnih telefona koji kruže internetom još nisu regulisani.