 |
 | Predstavnički dom Kongresa SAD podržao je refomru zdravstva (Beta)
|
Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio je u zakon o reformi zdravstva, što se ocenjuje kao istorijsko dostignuće administracije predsednika Baraka Obame.
Sa 220 glasova za i 215 protiv, Predstavnički dom usvojio je sinoć "Zakon o dostupnoj zdravstvenoj zaštiti" koji treba da proširi zdravstveno osiguranje na 47 miliona građana Sjedinjenih Američkih Država koji nisu osigurani.
Posle 14 sati burne rasprave, zakon je podržalo 219 dmokrata, dok je 39 bilo protiv. Kongresmen iz Luizijane Džozef Gao jedini je rpublikanac koji je podržao zakon, dok je 176 bilo protiv.
Za usvajanje zakona demokratama je bilo potrebno 218 glasova.
Bitka za glavni prioritet Obamine unutrašnje politike sada se seli u američki Senat, čiji je rad na verziji ovog zakona nekoliko sedmica u zastoju, dok lider demokrata Heri Rid pokušava da pronađe pristup koji će mu obezbediti neophodnih 60 glasova.
Senat, u kome vladajuća Demokratska stranka nema dovoljnu većinu da bi izglasala zakon o zdravstvenoj reformi, bi narednog meseca trebalo da se izjasni o tom dokumentu.
Ukoliko se američki senatori na kraju dogovore i usvoji pozitivnu odliku tada će se stvoriti mogućnost da Obama odmah potpiše zakon o zdravstvenoj reformi, što znači da bi taj akt mogao da se primenjuje već u toku iduće godine.
Novi zakon o reformi zdravstvene zaštite u SAD upoređuje se po važnosti sa uvodenjem sistema socijalnog osiguranja 1935. godine i programa zdravstvene zaštite za starije građane "Mediker" 1965. godine.
Zakon, za čije sprovođenje će biti potrebno blizu 900 milijardi dolara u narednih 10 godina, trebalo bi da reši problem 47 miliona Amerikanaca bez zdravstvenog osiguranja i, između ostalog, umanji cenu osiguranja građanima sa srednjim i nižim prihodima kroz obaveze većih kompanija da osiguravaju zaposlene, kao i ukine praksu uskraćivanja osiguranja zbog ranije bolesti.
Obama: Potpis na zakon do kraja godine
Na ishod glasanja u Predstavničkom domu reagovala je i Bela kuća iz koje je saopšteno da bi predsednik Obama trebalo da kraja ove godine da potpiše zakon o radikalnoj reformi zdravstva.
 | Predsednik Obama očekuje da će biti u mogućnosti da potpiše zakon do kraja 2009. (Beta)
|
"Zahvaljujući ozbiljnom naporu Predstavničkog doma mi smo sada na dva koraka od sprovođenja zakona o o reformi zdravstvene zaštite u Americi. Sada je na redu Senat koji treba da razmotri i prihvati svoju verziju tok akta. Ja sam uveren da će to i učniti", ukazao je Obama u pisanoj izjavi koju je sredstvima informisanja dostavila njegova pres - služba.
Obama je u obraćanju javnosti takođe ukazao da predviđena reforma treba da obezbedi sigurnost za sve korisnike zdravstvene zaštite, kao i mogućnost izbora za one koji je nemaju.
Šef Bele kuće smatra, osim toga, da će njegov predlog reformisanja američkog zdravstva smanjiti ukupne medicinske troškove u zemlji za porodice, biznis - organizacije i vladu, a takođe doprineti i finansijskoj održivosti postojećih socijalnih programa u SAD.
Šestina Amerikanaca trenutno bez osiguranja
Problem korenite reforme zdravstvenog sistema SAD je odavno aktuelan, tvrde analitičari uz napomenu da u najbogatijoj zemlji sveta nema besplatnih medicinskih usluga.
Postoji, doduše, dosta raširen sistem zdravstvene zaštite posredstvom osiguravajućih kompanija, ali u toj varijanti pacijenti moraju uglavnom da dobar deo troškova za medicinsku zaštutu plaćaju iz vlastitih džepova.
Vrednost medicinske polise u SAD u proseku na jedno lice dostiže sumu od tri hiljade dolara godišnje.
Međutim, oko 45 do 50 miliona ljudi, ili približno šestina žitelja zemlje, nije u stanju da koristi taj vid usluga i oni su, praktično, u potpunosti van važećeg sistema zdravstenog osiguranja.
Obamina zdravstvena reforma bi trebalo da omogući pristup zdravstvenim uslugama i navedene ugrožene grupe, koja se u pravilu sastoji od najsiromašnijih žitelja SAD, ali i da znatno zaoštri "pravila igre" u radu osiguravajućih kompanija koje se bave zdravstvenim uslugama.
Ukoliko se usvoji novi zakon, osiguravajuće kompanije neće moći kao do sada da menjaju uslove pod kojima daju svoje zdravstvene polise, u zavisnosti od tekućih prilika.
Amerikanci će ubuduće, prema predlogu u novom zakonu, moći da ostanu bez svoje zdravstvene polise jedino ako izgube ili promene posao.
Obama je takođe najavio, u okviru mera za reformisanje zdravstva, osnivanje "osiguravajućeg tržišta", na kome će privatna lica i manje kompanije moći da nabave medicinske polise po prihvatljivim cenama.
Plan zdravstvene reforme koštao bi, kako je predočila Obamina administracija, oko 900 milijardi dolara, u periodu od narednih deset godina.
SAD, inače, sada godišnje troše za finansiranje svog zdravstvenog sistema oko 2,5 biliona (hiljada milijardi) dolara, ili približno šestinu ostvarenog bruto domaćeg proizvoda, navode analitičari, a prenosi agecnija Rojteres. |
pretraži po celom b92.net
English
