 |
|
|
Na samitu o borbi protiv klimatskih promena u Kopenhagenu učestvovaće i Srbija, ali i dalje se ne zna koliko gasova sa efektom staklene bašte Srbija proizvodi.
U Ministarstvu za ekologiju obećavaju da će do skupa u Danskoj sledećeg meseca imati spremne analize, a formirana je i radna grupa koja treba da pripremi sve podatke."Merenja koncentracija gasova počela su još pre godinu dana, ali idu sporo, tek sledeće godine ćemo imati kompletan 'inventar gasova'", kaže Danijela Božanić, pomoćnica ministra zadužena za klimatske promene.
Da bismo odredili za koliko ćemo do 2020. godine da smanjimo koncentraciju ugljen-dioksida, moramo da znamo kolika je ona sada.
Evropa se obavezala da će u tom periodu smanjiti gasove koji izazivaju efekat staklene bašte za 20 odsto.
Naša najveća šansa, prema mišljenu Božanićeve,, jeste u energetskoj efikasnosti, jer rasipamo energiju mnogo više nego neke druge zemlje.
"S druge strane, moraćemo da povećamo proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, pre svega iz vetra i biomase", rekla je ona..
"Mi danas nismo uzorni članovi u borbi protiv globalnog zagrevanja ", ocena je Božidara Đelića, potpredsednika Vlade i ministra za nauku i održivi razvoj, koju je izneo na javnom času o klimatskim promenama.
"Nemamo postrojenja koja prečišćavaju dimne gasove iz termoelektrana. Možemo da povećamo reciklažu, uvedemo čiste tehnologije i obnovljive izvore energije", kaže Đelić.
Vilijam Infante, stalni koordinator UN u Srbiji, izneo je konkretne predloge kako da pametnije koristimo energiju:
"Imate dosta uglja i trošite ga neumereno. Za svaki dolar bruto društvenog proizvoda sagorevate tri puta više energije nego neke zapadne zemlje. To treba da se promeni. Morate i skuplje plaćati struju. Kad struja poskupi, nateraće ljude da poboljšaju izolaciju, da gase svetlo kad im nije potrebno", rekao je Infante.
Infante jekazao i da Srbija mora da dođe u Kopenhagen, sa podacima o trenutnim emisijama gasova, kako bi joj se odredili ciljevi za budućnost.
Danijela Božanić i Božidar Đelić ne veruju da će u Kopenhagenu biti postignut globalni dogovor.
Amerika nikada nije ratifikovala Kjoto sporazum, a zemlje u razvoju, poput Kine, Indije i Brazila, ne žele obaveze kao razvijeni koji su do sada najviše zagrejali planetu. |
pretraži po celom b92.net
English
